U Briselu bi ove sedmice trebalo da borave najviši zvaničnici Srbije, među kojima su predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednici Vlade Srbije Božidar Đelić i Ivica Dačić i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. Sastanak Odbora za Prelazni trgovinski sporazum biće održan u utorak 22. marta, za ponedeljak i utorak zakazani su sastanci pododbora za konkurenciju i unutrašnje tržište i unapređenog stalnog dijaloga za konkurenciju i unutrašnje tržište, a na sedmičnom planu rada Evropske komisije nalaze se sastanci ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i predsednika Srbije Borisa Tadića sa evropskim komesarima.
Kako je EurAktivu rekao Vladimir Međak iz Kancelarije za evropske integracije, na sastanku Odbora za prelazni trgovinski sporazum konstatuju se sve značajne mere koje su preduzimane od prethodnog sastanka, u martu prošle godine, ukazuje se na probleme i razmatra se u kojoj meri su Srbija i EU ispunile obaveze iz tog sporazuma.
"Bilo je problema u samom sprovođenju Sporazuma, na primer u vezi tranzitnog saobraćaja što nije baš funkcionisalo kako treba. Liberalizovan je tranzit, ali su neke države članice još uvek nama tražile dozvole, a i mi njima, što nije trebalo da se dešava, pa će se o tome razgovarati", kazao je Međak. On je rekao da će se konstatovati i zabrana izvoza pšenice koju je Srbija uvela uz dogovor sa EU, ali se takve mere moraju i zvanično ubeležiti na sastanku.
Background
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu. Od 1. februara 2010. Srbija primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim je predviđeno da se u periodu od šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju počeće da se primenjuje kada ga ratifikuju sve zemlje članice. To je do sada učinilo 17 zemalja i Evropski parlament.
Tokom izmena poreskih zakona, izglasavanjem amandmana koje je predložila Socijalistička partija Srbije akciza na gorivo iz uvoza povećana je više nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a izmene su stupile na snagu 1. januara 2011. Akciza na litar evropremijum goriva povećana je za 4,8 dinara za litar, na evrodizel za 6,6 dinara, a na bezolovni benzin BMB 95 za 30 para. Akciza na motorne benzine sada iznosi 45 dinara po litru, dok akciza na evro bezolovne motorne benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 iznosi 49,5 dinara po litru. Akciza na dizel goriva je 35 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je krajem februara da je stav Evropske komisije da je time prekršen Prelazni trgovinski sporazum i da će o tome biti reči na sastanku odbora za sprovođenje tog sporazuma u Briselu.
Kako je naveo, biće konstatovano i da je Srbija, nakon pojave dioksina u lancu ishrane u Nemačkoj i Holandiji, zabranila uvoz nekih vrsta mesa, pa je kasnije povukla zabranu nakon što je opasnost prošla.
Na pitanje kako će problem dvostrukih akciza na gorivo u Srbiji uticati na ocenu sprovođenja sporazuma, on je kazao da se problem akciza trenutno rešava u dogovoru sa Evropskom komisijom, da "u ovom trenutku postoji nekoliko predloga" i da se do pronalaženja rešenja neće objavljivati informacije o tome.
Predstavnici Srbije, među kojima su kopredsedavajući sastanka, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić, i sekretar Odbora, direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, predstaviće i Akcioni plan Srbije za ispunjavanje statusa kandidata, naveo je Međak.
Sastanci pododbora za konkurenciju i unutrašnje tržište i unapređenog stalnog dijaloga za konkurenciju i unutrašnje tržište održaće se na ekspertskom nivou i teme će biti "mnogo konkretnije", rekao je Međak.
Na sastanku pododbora teme će biti konkurencija, usklađivanje Srbije sa propisima EU u domenu državne pomoći i intelektualna svojina. "Pre dve nedelje nam je bila misija vezana za nezavisna regulatorna tela, pa su posetili i komisije za zaštitu konkurencije i za kontrolu državne pomoći", rekao je Međak i dodao da, u domenu konkurencije, Srbija ima zaokružen zakonski sistem pa će biti reči o konkretnim merama za jačanje konkurencije.
Kada je reč o državnoj pomoći, predstavnici Srbije će predstaviti plan za usklađivanje sa EU do 1. januara 2013. godine, kada ističe rok za to. Kada je reč o zaštiti intelektualne svojine, reč je i o zakonodavnim i praktičnim merama koje se sprovode.
"Treći sastanak je unapređeni stalni dijalog koji se odnosi na slobodu pružanja usluga, zatim javne nabavke, liberalizaciju kretanja kapitala, javno zdravlje i zaštitu potrošača", kazao je Međak.
Za ponedeljak i utorak, planirani su i susreti potpredsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića sa komesarima za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i odgovor na krizu Kristalinom Georgijevom i komesarkom za unutrašnje poslove Sesilijom Malmstrem (Ceclila Malmstrom), navodi se u agendi evropskih institucija.
Na sajtu EU nisu navedene teme razgovora, a plan posete nije dostupan ni u pres službi MUP-a Srbije.
Za kraj sedmice, 26. mart, predviđen je sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.