Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Akcize izmeniti do 22. marta
|
|
|
|
Objavljeno : 21.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija bi trebalo da izmeni zakon o akcizama do 22. marta da bi ga uskladila sa sporazumima Srbije i EU, izjavio je u petak (21. januara) potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Zvaničan odgovor EU još nije stigao, rečeno je u petak EurAktivu u Delegaciji Evropske unije u Srbiji. Đelić je predstavio odgovore na Upitnik Evropske komisije na sastanku Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Dolazak eksperata Evropske komisije najavljen za februar.
Đelić je kazao da je dobio nezvaničnu informaciju da je stav Evropske komisije da se različitim akcizama na domaće i uvozno gorivo krše sporazumi sa EU. Ukoliko se to potvrdi, "ne možemo biti u raskoraku da sa jedne strane želimo da budemo kandidat za ulazak i da počnemo pregovore, a da prihvatimo ovaj ugovor koji trenutno imamo sa EU bude na bilo koji način kršen", izjavio je Đelić novinarima u Skupštini Srbije nakon predstavljanja odgovora na Upitnik Evropske komisije skupštinskom odboru za evropske integracije.
"Očekujem da po dobijanju mišljenja, naša vlada pristupi izmeni i dopuni ovog zakona i da se on brzo promeni. Bitno je da bude promenjen najkasnije 22. marta ove godine jer je tad u Briselu godišnji komitet za razmatranje primene ovog sporazuma i sigurno da nije u interesu Srbije da se tamo konstatuje kršenje sporazuma", kazao je potpredsednik Vlade Srbije.
Kako je ranije najavila predsednica Skupštine Srbije Slavica Ðukić Dejanović, Skupština bi to pitanje mogla da razmatra na zahtev najmanje 84 poslanika ili na zahtev Vlade Srbije za izmene po hitnom postupku pre 1. marta, a kasnije tokom redovnog zasedanja i po odluc predsednika Skupštinei. Poslanička grupa Liberalno demokratske partije (LDP) saopštila je da je u ponedeljak 17. januara Skupštini Srbije podnela predlog izmena Zakona o akcizama, kojim bi se akcize na gorivo i tečni naftni gas smanjile na nivo od pre 1. januara. LDP ima 12 poslanika.
Evropska komisija mišljenje o akcizama daje na zahtev Ministarstva finansija Srbije, koje je to zatražilo u pismu u kojem je iznelo stav da se različite akcize ne kose sa Prelaznim trgovinskim sporazumom i da i u Uniji neke zemlje imaju sličan način oporezivanja.
Mišljenje Evropske komisije o promenama u Srbiji ove sedmice su zatražili i Društvo sudija i Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca Srbije. Oni su uputili pismo predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu, u kome su izrazili neslaganje stručne javnosti sa setom izmena pravosudnih zakona u Srbiji, a ishod ove inicijative još nije poznat.
Background Tokom izmena poreskih zakona, izglasavanjem amandmana koje je predložila Socijalistička partija Srbije akciza na gorivo iz uvoza povećana je više nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a izmene su stupile na snagu 1. januara. Akciza na litar evropremijum goriva povećana je za 4,8 dinara za litar, na evrodizel za 6,6 dinara, a na bezolovni benzin BMB 95 za 30 para. Akciza na motorne benzine sada iznosi 45 dinara po litru, dok akciza na evro bezolovne motorne benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 iznosi 49,5 dinara po litru. Akciza na dizel goriva je 35 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.
Prelazni trgovinski sporazum stupio je na snagu 1. februara 2010. godine, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju počeće da se primenjuje kada ga ratifikuju sve zemlje članice. To je do sada učinilo 11 zemalja i Evropski parlament.
Srbiji je Upitnik od 2.483 pitanja uručio evropski komesar za proširenje Štefan File 24. novembra 2010. Odgovore će se, kako je najavljeno, 27. januara usvojiti Vlada Srbije. Okvirni rok za slanje odgovora u Brisel je 1. februar 2011.
U pismu je ocenjeno da je set izmena pravosudnih zakona, usvojenih krajem decembra, u suprotnosti sa načelima vladavine prava i da produbljuje probleme nastale zbog sistemskih grešaka u sprovođenju reforme pravosuđa. Zapitali su Baroza i da li Evropska komisija podržava te zakonske premene, kao što navode ministarka pravde i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije.
U pismu se podseća da strukovna udruženja sudija i tužilaca privode kraju inicijativu za ocenu ustavnosti novih zakonskih izmena koju će predati Ustavnom sudu sledeće nedelje i da se protiv novih zakona izjasnilo i 27 pravnih stručnjaka, apelom koji je upućen državnim zvaničnicima i nadležnim institucijama.
Pravosuđe je jedna od oblasti u kojoj Srbija treba još dosta da radi da bi se uskladila sa evropskim standardima. Evropska komisija je u izveštaju za 2010. ukazala na manjkavosti u reformi pravosuđa, a u Upitniku na osnovu kojeg će proceniti spremnost Srbije za status kandidata postavila je i pitanje kako će se manjkavosti ispraviti. Iz EU su ukazali i da izbor sudija nije bio dovoljno transparentan.
Odgovori na Upitnik u Briselu 31. januara, eksperti Komisije u Srbiji u februaru
Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije većinom glasova je podržao napore Vlade Srbije da usvoji što pre odgovore na Upitnik Evropske komisije i da ih dostavi Komisiji, ali su poslanici opozicije izrazili rezerve u pogledu njihovog sadržaja. Sastanak je obeležila i rasprava o tome da li se odgovorima i Upitnikom implicira nezavisnost Kosova, a poslanici opozicije su zamerili Vladi Srbije i to što je u suviše kratkom roku pre sastanka odbora dostavila radnu verziju odgovora navodeći da nisu imali vremena da ih prouče.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić rekao je da je Srbija jedina zemlja u kojoj je organizovana ovakva debata jer vlada želi dijalog i postizanje što šireg konsenzusa o evropskim integracijama. "Mi smo hteli da Narodna skupšitna i sve parlamentarne stranke imaju mogućnosti da vide radnu verziju odgovora koje će Vlada Srbije uputiti Evropskoj komisiji", rekao je on.
Odgovori će, kako je naveo, u ponedeljak 24. januara biti predstavljeni Savetu za evropske integracije, nakon toga će biti razmotrene sugestije Skupštine i drugih institucija biti razmotrene, a nakon toga će vlada usvojiti zvaničnu verziju odgovora. Najavio je da će sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i direktorkom kancelarije za evropske integracije Milicom Delević uručiti odgovore 31. januara u Briselu evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu.
Đelić je rekao da se posle predaje odgovora očekuju dolazak tehničkih misija Evropske komisije za proveru verodostojnosti odgovora i realizaciju Akcionog plana kojim su predviđene aktivnosti za ispunjenje preporuka Evropske komisije i što brže ispunjavanje uslova za sticanje statusa kandidata. Dodao je da će prva polovina 2011. godine biti vrlo aktivna za vlasti.
Milica Delević je na sastanku odbora rekla da se ekspertske misije očekuju već krajem februara i da će one proveriti sprovođenje mera za viznu liberalizaciju i reformu pravosuđa. Dodala je da će odgovori na Upitnik biti objavljeni na sajtu vlade, kao što je to učinjeno i sa Upitnikom.
Đelić je rekao da će odgovori na 33 poglavlja iz Upitnika biti sadržani u 17 tomova na između 6.000 i 7.000 strana. Istakao je da je Srbija u vrlo kratkom roku od šest nedelja završila odgovore, da je u njihovoj pripremi učestvovao veliki broj ljudi iz različitih vladinih institucija, agencija, nezavisnih institucija, udruženja, nevladinog sektora, ali i sami građani i 70 prevodilaca. On je pozdravio inicijativu medija da građani odgovaraju na neka pitanja jer tako, kako je ocenio, proces postao još više demokratski.
Milica Delević je ocenila da je time što je radna verzija odgovora predstavljena u vrlo kratkom roku savladan prvi izazov, a kao drugi izazov je navela angažovanje velikog broja ljudi iz različitih sektora, institucija i delova društva na pripremi odgovora. Ona je rekla je dato što su svi odgovorno shvatili ovaj posao ne znači da svi isto misle i da su u Upitniku izneta različita mišljenja. Istakla je da je važan kvalitet odgovora i da je potrebno napraviti razliku između toga da odgovor nije dobar i da je sama situacija takva da je treba popraviti.
Đelić: Odgovori ne impliciraju nezavisnost Kosova
Đelić je rekao da Upitnik Evropske komisije i odgovori na njega ne impliciraju prihvatanje nezavisnosti Kosova i da je za Srbiju status jedno od najbitnijih pitanja u dijalogu sa Prištinom. On je dodao da se Evropska komisija postavlja neutralno u pogledu statusa Kosova i podsetio da u Evropskoj uniji nema konsenzusa oko toga, pošto pet članica nije priznalo nezavisnost Kosova.
"Želeo bih da nedvosmisleno kažem da rad na Upitniku i odgovori koji se nalaze u Upitniku ni na koji način ne dovode do bilo kakvog implicitnog priznavanja Kosova", rekao je Đelić na sastanku Odbora za evropske integracije gde je predstavio radnu verziju odgovora na Upitnik.
On je istakao da je na samom početku odgovora veoma jasno navedeno da Srbija pitanja i odgovore u vezi s Kosovom isključivo vidi u svetlu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić je u raspravi na sastanku Odobra rekao da je Vlada, dajući odgovor na pitanje o odnosu sa Kosovom, u poglavlju o regionalnim odnosima i međunarodnim obavezama, pristala na činjenicu da EU gleda na Kosovo kao na nezavisnu državu.
"Naša vlada uredno odgovara na to pitanje i sadržaj odgovora gotovo nije sporan, tu je prepisan Ustav... ali čini mi se da je sam pristanak na ovo pitanje u ovom delu upitnika pristanak na činjenicu da EU gleda Kosovo kao nezavisnu državu", rekao je on.
Izvori: EurActiv i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
