Srbija sa Kosovom se prošle godine našla na 1. mestu po broju državljana koji su zatražili azil, objavila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Broj zahteva za azil iz Srbije prošle godine je bio 28.900, što je 54% više nego u 2009. godini, čime su Srbija i Kosovo prešli sa 6. na 1. mesto. Po broju zahteva za azil na njenoj teritoriji, Srbija je na 28. mestu od 44 zemlje, ali u UNHCR-u kažu da većina ljudi kroz Srbiju samo prolazi na putu ka drugim evropskim zemljama.

Odvojeni podaci za Srbiju i Kosovo nisu objavljeni jer oko 20% zemalja ne vodi odvojene statistike, ali iz raspoloživih podataka proističe da je oko 45% tih zahteva sa Kosova, dok je u 2009. sa Kosova bilo 74%. Udeo građana sa Kosova u zahtevima iz Srbije najveći je u Francuskoj - 88%, Austriji - 64% i Belgiji - 60%, a relativno je nizak u Švedskoj - 24%, Nemačkoj - 24% i Švajcarskoj - 41%.

Građani Srbije i Kosova zahteve su podnosili u 32 razvijene zemlje, a najviše u Švedskoj - 7.900 zahteva, Nemačkoj - 6.500 i Francuskoj - 5.800 zahteva. U Belgiji je iz Srbije podnet 3.081 zahtev, 1.358 u Švajcarskoj, 632 u Mađarskoj, 522 u Italiji , 444 u Norveškoj, 402 u Danskoj, 106 u Holandiji. Oko 2.000 zahteva iz Srbije i sa Kosova nije podneto u zemljama EU. Zahtevi iz Srbije i sa Kosova čine 8% ukupnih zahteva za azil u 44 razvijene zemlje obuhvaćene izveštajem, dok su između 2006. i 2009. činili 4-5%.  Broj zahteva iz 2010. iz Srbije i Kosova uporediv je sa 2001, neposredno nakon krize na Kosovu.


U izveštaju se navodi da se do povećanje zahteva za azil iz Srbije uglavnom smatra posledicom liberalizacije viznog režima. Prema ranijim izjavama srpskih zvaničnika, reč je uglavnom o Romima, a većina zahteva je neosnovana jer ljudi pokušavaju da odu iz Srbije u potrazi za boljim životom. Zbog povećanja broja azilanata u Evropskoj uniji se razgovaralo o mogućnosti suspendovanja bezviznog režima, a u Srbiji su najavljene pojačane granične kontrole i druge mere da bi se odlazak takozvanih lažnih azilanata zauzdao.

Izveštajem o zahtevima za azil obuhvaćene su 44 razvijene zemlje, uključujući sve članice EU, Zapadnog Balkana, SAD, Kanadu, Novi Zeland i Australiju.

Srbija je po broju zahteva za azil prethodni put na prvom mestu bila 2005. godine, kada je zahtev podnelo 25.000 građana.

Srbija je prvo mesto preuzela od Afganistana, koji je zabeležio pad od 9% na 24.796 zahteva. Na trećem mestu je Kina sa 21.645, a Irak po prvi put od početka rata u toj zemlji nije među prve dve zemlje, već na četvrtom mestu sa 20.129 zahteva i padom od 18%.

Procentualno gledano, najveći porast zahteva zabeležen je iz Makedonije - u 2010. podnet je 6.351 zahtev, a prethodne godine više nego šet puta manje zahteva - 908. Makedonija je na 14. mestu.

U razvijenim zemljama prošle godine je zabeleženo 358.800 zahteva za azil, što je za 5% odnosno 20.000 zahteva manje nego u prethodne dve godine i četvrti najniži nivo u rethodne četiri godine. U EU je registrovano 235.900 zahteva za azil.

U Srbiji 520 osoba podnelo zahtev za azil

Po broju primljenih zahteva za azil Srbija je na 28. mestu. Prošle godine zabeležen je godišnji rast zahteva za 68% na 520. U Srbiju, bez Kosova, najveći broj zahteva za azil podneli su građani Afganistana - 318, palestinskih teritorija - 77, Iraka 29, Pakistana i Somalije - po 22, Irana - 9, Konga - 8, Maroka - 7, Holandije - 5.

Kako je EurAktivu rečeno u UNHCR-u, broj osoba koji traže azil u Srbiji nije povećan u odnosu na prethodne godine i nema veze sa približavanjem Srbije EU.

To je deo migrcionog toka koji će se verovatno u svetu povećavati pre nego što se zauzda. Reč je uglavnom o građanima Afganistana, Irana, Somalije i nekih drugih zemalja, koji kroz Srbiju uglavnom samo prolaze, na putu ka drugim evropskim zemljama. Samo oko četvrtina osoba koje prolaze kroz Srbiju registrovana je kroz zahteve za azil, a veliki deo podnosilaca zahteva je takođe u Srbiji samo "u prolazu" i ne namerava da ostane u zemlji.

Promena u odnosu na prethodne godine je jedino u tome što je Srbija 2008. godine, u skladu sa Zakonom o azilu, preuzela obavezu da rešava pitanja azilanata kao uređena zemlja. Podnosioci zahteva se, nakon zvaničnog registrovanja, smeštaju u Centar za azil u Banji Koviljači, koji je renoviran 2006. godine, a od 2008. je u nadležnosti države Srbije.

Azilanti, kako navode u UNHCR-u, u tom centru imaju sve uslove za život, a deca idu u školu i organizovana im je igraonica.

Kada je reč o pet podnosilaca zahteva iz Holandije u Srbiji, u UNHCR-u kažu da je reč o izolovanom slučaju, kakvi se povremenu pojavljuju i do kojih dolazi zbog nasilja u porodici, porodičnih veza ili drugih razloga.

U slučajevima kada se podnosiocima zahteva za azil taj status i odobri, država im obezbeđuje mogućnosti za lokalnu integraciju.

Najviše azilanata u 2010. podnelo je zahtev u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) - 55.350, Francuskoj - 47.790 i Nemačkoj 41.330.

Od zemalja Zapadnog Balkana, Hrvatska je na 33. mestu, Bosna i Hercegovina na 41, Crna Gora i Albanija na 43. mestu, a Makedonija na 35. mestu.

Izvor: EurActiv.rs

Sledeći koraci

Jun 2011: Evropska komisija će objaviti izveštaj o zloupotrebama bezviznog režima

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Granična policija: Opao broj lažnih azilanata
  
• 

  Vesti

  : Izveštaj o zloupotrebama bezviznog režima u junu
  
• 

  Vesti

  : Za sada bez promene u režimu viza za Zapadni Balkan
  
• 

  Vesti

  : Srbiji neophodna pomoć EU za reintegraciju azilanata
  
• 

  Vesti

  : Grčka planira zid na granici sa Turskom
  

Linkovi

Međunarodne institucije

UNHCR: Asylum Levels and Trends in Industrialized Countries 2010