Venecijanska komisija ukazala je na propuste u nacrtu zakona o finansiranju političkih partija, koji je Srbija, prema Akcionom planu za sticanje statusa kandidata, trebalo da usvoji do kraja prošlog meseca. U Mišljenju usvojenom krajem marta navodi se da je potrebno dodatno definisati predviđene troškove stranaka i da je isuviše veliki iznos državnog novca predviđen za finansiranje političkih stranaka. Ovo nije jedini propust srpskih vlasti u sprovođenju reformi koje će zemlju približiti evropskim standardima - u toku je rešavanje problema dvostrukih akciza i otklanjanje manjkavosti iz reforme pravosuđa, a Venecijanska komisija krajem marta je iznela i kritike na račun predloženog načina uređivanja blanko ostavki.

Komisija je u mišljenju objavljenom na sajtu tog tela Saveta Evrope ukazala da je nacrt zakona korak napred u stvaranju modernog i sveobuhvatnog sistema finasiranja političkih stranaka, kao i da su srpske vlasti u taj tekst ugradile veliki deo preporuka iz prethodnog mišljenja, objavljenog u decembru.

Međutim, deo preporuka nije primenjen, tako da je potrebno dodatno izmeniti tekst da bi se on usaglasio sa evropskim standardima i omogućio valjan sistem kontrole finansiranja političkih aktivnosti.

Jedna od zamerki odnosi se na odredbe o finansiranju predizbornih kampanja, gde je potrebno sačiniti jasnu listu mogućih rashoda za kampanju. Navodi se da nije u potpunosti primenjena preporuka iz prethodnog mišljenja Komisije da lista aktivnosti koje se mogu finansirati u okviru predizborne kampanje bude jasna i zaključena i da ne sadrži neodređene pojmove poput "slične aktivnosti".

U mišljenju se ističe, takođe, da je iznos novca predviđen za stranke udvostručen, uprkos oceni Komisije da bi trebalo razmisliti o smanjenju i da je potrebno voditi računa da je potrebno strankama dati razumnu količinu novca, ali ne i stvoriti preteranu zavisnost stranaka od državne pomoći.

Novim nacrtom, iznos namenjen za stranke iz republičkog budžeta uvećan je sa 0,15% na 0,3% državnog budžeta i sa 0,1% na 0,2% kada je reč o Vojvodini i budžetu lokalnih vlasti. Kada je reč o predizbornoj kampanji, iznos iz državnog budžeta povećan je sa 0,05% na 0,1%, a iz budžeta lokalnih vlasti i pokrajine iznosi 0,05%.

Kako se ističe, potrebno je da se zakon više usmeri na prevenciju mogućih prekršaja nego na kazne koje se izriču nakon povrede propisa.

Navodi se i da je potrebno ponovo razmotriti preporuke iz prethodnog mišljenja, izdatog u decembru 2010, u kojem se navodi da stranke mogu biti isuviše oštećene propisanim kaznama. Tu se pre svega misli na odredbu kojom je propisano da se za prekršaje navedene u zakonu, pored propisanih kazni, stranka, koalicija ili druga organizacija kažnjava i lišavanjem od 10 do 100 odsto predviđenog fonda za sledeću kalendarsku godinu.

Potrebno je podrobnije urediti oblast doprinosa u robi i uslugama, detaljnim opisom i utvrđivanjem količine tih doprinosa.

Kako se navodi, u prethodnom mišljenju je već iznet stav da bi usluge, krediti, pozajmice i otpisi dugova trebalo da se računaju kao vid doprinosa i da to treba dodatno urediti, ali te preporuke nisu uzete u obzir.

Dodaje se da bi članarine trebalo smatrati delom ukupnih dozvoljenih doprinso.

Neke odredbe o pobrojavanju doprinosa i sadržaju izveštaja koje će davati političke stranke treba podrobnije razjasniti i opisati.

Komisija je ukazala i da bi odredbu prema kojoj se zabranjuje davanje donacija preko trećih lica trebalo dopuniti odgovarajućim kaznama.

Vencijanska komisija ukazala je, takođe, da je potrebno ponovo razmotriti odredbu po kojoj su postupci pred Agencijom za borbu protiv korupcije zatvoreni za javnost.

Zvaničnici Srbije najavljivali su da će Vlada Srbije taj zakon usvojiti do kraja 2010. godine, a Akcionim planom za sticanje statusa kandidata rok za usvajanje tog propisa u Skupštini Srbije istekao je 31. marta.

Uređenje te oblasti potrebno je da bi se unapredio politički život Srbije i pospešila borba protiv korupcije. Zakon koji se sada primenjuje je iz 1993. godine. Političke stranke su dužne da podnose izveštaje o finansiranju, ali nije propisan rok, pa se time odlaže i eventualno kažnjavanje.

Nacrtom zakona predviđeno je da pojedinci mogu da poklone političkim strankama najviše 20 prosečnih mesečnih zarada godišnje, a pravnalica 200 zarada. Svaki doprinos koji premašuje jednu prosečnu zaradu mora biti objavljen. Objavljivanje je obaveza stranke, koja se mora ispuniti u roku od osam dana.

Stranke neće moći da primaju donacije od aninimnih donatora, javnih komoanija, firmi koje pružaju usluge od javnih interesa, crkve, kao i od preduzeća koja uvoze, izvoze ili prodaju proizvode na koje se plaća akciza. Zabranjeno je primanje poklona i od inostranih donatora izuzev političkih udruženja.

Stranke izveštaje o troškovima u predizbornoj kampanji dostavljau najviše za 30 dana nakon okončanja kampanje, a novac koji nisu utrošile vraćaju u budžet.

Za primanje novca na način na koji se krši zakon uz skrivanje donatora predviđene su zatvorske kazne od tri meseca do tri godine, a u slućaku iznosa većeg od 1,5 miliona dinara i do pet godina. To sa sobom povlaći krivičnu odgovornost.

Za različite prekršaje predviđene su novčane kazne za stranku i odgovorne osobe, kao i uskraćivanje od 10% do 100% predviđenog budžetskog novca za stranku za narednu kalendarsku godinu.

Za donatore koji daju novac u suprotnosti sa zakonom predviđene su novčane kazne.

Izvor: EurActiv.rs

Linkovi

Međunarodne organizacije

Venecijanska komisija: Draft Law on Financing Political Activities

Venecijanska komisija: Joint Opinion on the Revised Draft Law on Financing Political Activities of the Republic of Serbia

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU traži dodatne podatke o korupciji i finansiranju stranaka