Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU traži dodatne podatke o korupciji i finansiranju stranaka
|
|
|
|
Objavljeno : 30.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je u dodatnim pitanjima od srpskih vlasti zatražila između ostalog podatak o novcu koji se izdvaja za finansiranje političkih stranaka, načinu na koji se obračunava osnovica poreza na imovinu, stručnosti članova Agencije za borbu protiv korupcije i o broju ljudi zaposlenih u državnom sektoru.
Dodatna pitanja odnose se na većinu poglavlja iz Upitnika. U većini slučajeva Komisija je zatražila dodatne informacije u okviru postojećih pitanja, na koje je Srbija dostavila odgovore 31. januara, a ima i novih pitanja.
Jedno od dodatnih pitanja Evropske komisije odnosi se na finansiranje političkih stranaka, što je oblast koja je, prema Akcionom planu Vlade Srbije za sticanje statusa kandidata, trebalo da bude uređena novim zakonom u prvom tromesečju ove godine, ali to još nije učinjeno.
Evropska komisija zatražila je podatak o tome koji procenat budžeta se odvaja za političke stranke, prema kojoj metodologiji Agencija za borbu protiv korupcije proverava izveštaje, koliko ljudi na tome radi i da li su obučeni i koje su posledice u slučaju nedostavljanja izveštaja ili kršenja propisa na drugi način.
Tražene su i informacije o ograničenjima i propisima u vezi sa donacijama političkim partijama.
Jedno od dodatnih pitanja odnosi se na porez na imovinu koji naplaćuju lokalne samouprave - kako se procenjuje vrednost imovine i koliko je efikasna naplata.
U dodatnim pitanjima sadržana je opaska da postoji veliki broj vladinih tela - ministarstava, administrativnih vlasti u ministarstvima, inspektorata i posebnih organizacija. Evropska komisija je zapitala da li je za osnivanje tih tela potrebna odluka Skupštine Srbije, a zatražena je i informacija o broju državnih činovnika i ostalih zaposlenih u javnom sektoru.
Kada je reč o funkcionisanju institucija, stručnjake Evropske komisije zanimalo je da li se zaštitnik prava građana bavi administrativnim žalbama na sudove - rokove i ponašanje sudija.
Background Srbija je 31. januara predala evropskim zvaničnicima Odgovore na Upitnik Evropske komisije. Evropska komisija će na osnovu Odgovora i podataka koje prikupe njeni eksperti tokom misija u Srbiji izraditi mišljenje o tome da li je Srbija spremna za status kandidata u EU.
Vlada Srbije je napravila Akcioni plan za ispunjavanje uslova za sticanje statusa kandidata. Od Srbije se, između ostalog, traži da pojača borbu protiv korupcije, uspostavi funkcionalno tržište, poboljša saradnju sa Haškim tribunalom i dovrši reformu pravosuđa.
Mišljenje komisije očekuje se u oktobru. Srpski zvaničnici očekuju da će mišljenje biti pozitivno, a nadaju se da će lideri zemalja članica tokom 2011. Srbiji odobriti i status kandidata. Ukoliko se to dogodi, Srbija u isto vreme može dobiti i datum početka pregovora sa EU, ili se odluka o početku pregovora može odložiti.
U pitanju o borbi protiv korupcije, jednom od gorućih pitanja za unapređenja društva u Srbiji, tražene su informacije o konkretnim rezultatima i planovima - rokovima u strategiji za borbu protiv korupcije, kao i o konkretnim merama koje ministarstva pravde i unutrašnjih poslova preduzimaju, osim obuka i uspostavljanja ekspertskih grupa.
Traženi su i podaci o funkcionisanju Agencije za borbu protiv korupcije - o stručnosti i profesionalnom iskustvu osoblja i članova agencije, o tome šta se događalo nakon što je Agencija utvrdila da postoji sukob interesa, kao i o saradnji Agencije sa uzbunjivačima i zaštiti koju im pruža.
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Evropska komisija je zatražila plan za završetak privatizacije, kao i podatke o dobiti ili gubitku državnih preduzeća u periodu od 2000. do 2009.
Pitanje o Telekomu Srbije nalazi se u odeljku o konkurenciji, a Komisiju je zanimalo kakav je tok prodaje dela tog preduzeća.
U oblasti javnih nabavki, Srbija je dobila novo pitanje o tome da li postoje propisi o borbi protiv korupcije u domenu javnih nabavki. Tražena je i informacija da li Srbija planira da, u svetlu potencijalnog dobijanja statusa kandidata, ukine preferencijalni status domaće privrede u javnim nabavkama.
Kada je reč o državnoj pomoći, oblast u kojoj Srbija treba do 2013. da se uskladi sa EU, tražen je plan na osnovu kojeg vlasti planiraju to da učine.
Evrospka komisija je tražila i informacije o tome da li u Srbiji postoje propisi o ograničenju takozvane "kratke prodaje" (short selling) hartija od vrednosti, koju često primenjuju špekulatori na tržištu i za koji se veruje da je doprinela finansijskoj krizi u svetu.
U oblasti elektronskih komunikacija Srbiji je postavljeno novo pitanje o preduzetim koracima da se cene budu zasnovane na troškovima, kao i planovi za poboljšanje situacije u tom domenu.
Dodatna pitanja su, kao što se vidi iz iskustva Crne Gore, Hrvatske i Makedonije, uobičajena stvar, a kako je najavila Kancelarija za pridruživanje, odgovori će biti poslati u Brisel u aprilu.
Izvor: EurActiv.rs
Sledeći koraci
April 2011: Srpske vlasti će predati odgovore na dodatna pitanja
Oktobar 2011: Očekuje se mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije za status kandidata
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
