U Novom Sadu je održana radionica za novinare "Mitovi i činjenice o EU" , na kojoj je ukazano da građani Srbije ne dobijaju dovoljno informacija o tome kako će približavanje Srbije uticati na njihov život. Informacije o EU su, kako su pokazala istraživanja, dosta šture i svode se na političku priču, pa nije neobično što građani i dalje veruju u mnoge neistine koje su čuli, poput toga da će im ulaskom u EU biti zabranjeno da peku rakiju ili prave kobasice.

Na radionici koju su organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Ivana Đurić iz Kancelarije za evropske integracije kazala je da se najveći broj informacija medija u Srbiji o Evropskoj uniji odnosi na susrete državnika i potpisivanje ugovora, a čitaoce uglavnom zanima kako će integracije uticati na život građana.

"Osim jasnih i informativnih tekstova veliki broj priloga zasniva se na izvrnutim činjenicama ili čak i neistinama. Priče su tako zanimljivije za publiku ali mnogi poveruju u njih i stiču sliku o EU ili onima koji rade na intgeraciji Srbije, kao o evrokratama koji smišljaju besmislena pravila, kao što su na primer ona, o dimenzijama poštanskih sandučića ili igračkama za prasiće. Tim pričama opravdavaju se stvari koje tvorci mitova ne umeju ili ne žele da objasne, utučući time na ljude i događaje", ocenila je Đurićeva.

Ona je istakla da mitovi nastaju zbog neznanja novinara ili nedostatka činjenica kojima bi se pravilno objasnili evropski zakoni.

Ivana Đurić je navela da Kancelarija za evropske integracije dva puta godišnje sprovodi anketiranje građana o Evropskoj uniji, i da se po rezultatima iz decembra 2010. godine 57% građana izjasnilo za ulazak Srbije u EU. To je najniža podrška od 2002. godine, od kada se sprovode istraživanja, ali analitičari taj pad smatraju uobičajenom pojavom u trenutku kada zemlja ulazi dublje u evropske integracije. Prema rezultatima tih anketa, među mladima uzrasta od 18 do 19 godina 71% ispitanika podržava ulazak Srbije u EU.

"Najzanimljiviji rezultat ovog istraživanja je mišljenje 78% građana da Srbija treba da sprovodi reforme koje su neophodne za ulazak u EU zbog nas samih, a svega tri odsto smatra da takve refome ne treba sprovoditi", ističe Ivana Đurić.

Ona je dodala da građani koji su protiv ulaska u EU iz neznanja navode vrlo neodređene razloge i to da EU donosi više štete nego koristi, da ona donosi ekonomsku propast i zaduživanje ili da države članice gube suverenitet i identitet.

U Srbiji su za Evropsku uniju vezani mitovi i negativne i pozitivne konotacije, a oba ta ekstrema su podjednako štetna jer ukazuju na nerazumevanje evropskih integracija, promena koje su potrebne za približavanje Srbiji EU i koristi koje će od toga imati celo društvo.

Među pozitivnim mitovima su da će se samim ulaskom u EU životni standard građana Srbije poboljšati i da će time biti rešeni svi problemi, dok su sa druge strane stavovi da će ulaskom u EU Srbija morati da odustane od svojih vrednosti i kulture, pa i od nekih pojedinačnih malih zadovoljstava poput pečenja rakije. Mitovima o EU posvećena je i Fejsbuk (Facebook) stranica Mitovi i činjenice o EU.

U Srbiji postoji veoma malo medijskog prostora posvećenog isključivo evropskim temama. To su, između ostalog, emisija Evronet na Radio-televiziji Srbije i podlistak dnevnog lista Danas Plave strane.

Prema istraživanju britanske televizije Bi-Bi-Si u Srbiji je izveštavanje o EU površno i uglavnom se svodi na protokolarne izveštaje o susretima. Eekonomija, politika, regionalni razvoj, decentralizacija i pridruživanje EU su najzastupljenije teme i na televiziji i u štampi i svaka od njih zauzima između 8,4 i 18,9% izveštaja o EU. Većina izveštaja ne sadrži ljudsku priču, a malo su zastupljene i konkretne informacije o tome kako su pojedinačne oblasti regulisane u EU.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj