Srbija je na dobrom putu u pogledu uspostavljanja pravnog okvira za slobodne medije, ali su napadi na nezavisne medije zabrinjavajući, izjavila je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović za EurAktiv povodom Međunarodnog dana medija, 3. maja. Međunarodni dan slobode medija obeležava se ove godine pod sloganom "Nove granice, nove prepreke".
"Drago mi je što vidim da su nadležni ministri brzo osudili napade i bezbednost novinara proglasili za jedan od prioriteta. Međutim, potrebno je još dosta učiniti da bi se promenio opšti negativan stav prema kritičnim i nezavisnim medijima koji, kako se čini, i dalje opstaje u delu stanovništva", kazala je ona za portal EurAktiv Srbija i dodala da tu političari treba da se angažuju, ali ne samo oni.
Novinari u Srbiji su prošle i ove godine bili izoženi pretnjama, a drastičan primer toga su pretnje novinarki Insajdera TV B92 Brankici Stanković zbog emisija o osetljivim temama, poput korupcije i zloupotreba u rudarskom basenu Kolubara, kao i napad na kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pančića.
Background
Prema izveštaju američke organizacije Fridom haus (Freedom House) za 2011, Srbija se nalazi među delimično slobodnim zemljama, na 72. mestu sa rejtingom 33. Izveštajem je obuhvaćeno 196 zemalja.
Prema izveštaju za 2010. godinu, Srbija je bila, takođe, delimično slobodna zemlja i nalazila se na 78. mestu od 192 zemalje i teritorije.
U Srbiji još nisu rasvetljena ubistva više novinara. Ubistvo Slavka Ćuruvije je nerasvetljeno iako je prošlo više od decenije, kao i ubistvo Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti iz Pomoravlja, 2001. godine. Novinari u Srbiji su prošle i ove godine bili izoženi pretnjama, a drastičan primer toga su pretnje novinarki Insajdera TV B92 Brankici Stanković zbog emisija o osetljivim temama, poput korupcije i zloupotreba u rudarskom basenu Kolubara, kao i napad na kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pančića.
Ekonomska situacija medija u Srbiji je loša. Država i dalje ima vlasništvo u pojedinim medijima, a privatizacija lokalnih medija donela je mnoge probleme i još nije završena.
Kada je reč o vlasništvu nad medijima, ona je kazala da je najbolje imati "nezavisne medije, nezavisne od političkih i poslovnih interesa". Međutim, kako je istakla, ne postoje opšti evropski standardi u toj oblasti i događa se da značajne političke figure imaju medije.
"To svakako nije idealna situacija, ali se ne može reći da ta struktura neophodno i uvek dovodi do narušavanja medijskih sloboda ili standarda", kazala je Mijatović.
Kako je dodala, u zemljama u tranziciji smanjenje uticaja države na medije - prelazak od državnih na javne medije i privatizacija štampanih medija - uvek dugo traje, što je povezano i sa političkim stavom u zemlji.
"Vladama i političarima često je potrebno vreme da shvate da mediji nisu na raspolaganju vladinim i političkim interesima i da samo slobodni mediji mogu da podrže održivu demokratiju. Posle decenija državne kontrole nad medijima to ne dolazi preko noći", kazala je ona.
Na pitanje o lošem materijalnom položaju novinara, Mijatović je kazala da to nije problem samo u Srbiji ili regionu. Kao primer navela je SAD, gde je deo starih i priznatih novina morao da se zatvori zbog finansijske krize.
"Finansijska nezavisnost je od ključnog značaja za uredničku nezavisnost, ali to nije pitanje isključivo plata, već i bezbednog radnog okruženja, mehanizama socijalne zaštite, validnih ugovora, efikasnih i sprovodivih zakona o radu ili zapošljavanju i poštovanje prava zaposlenih. U tom smislu, pravne odredbe igraju značajnu ulogu", istakla je Mijatović.
EurActiv Srbija
OEBS: Zabrinjavajući napadi na nezavisne medije u Srbiji 
