Od početka godine ubijeno je 16 novinara, podaci su Svetskog udruženja novina i novinskih izdavača (WAN-IFRA). U Srbiji, kako udruženja medija upozoravaju iz godine u godinu na dan slobode medija 3. maja, još nisu razjašnjena neka ubistva novinara iz prethodnih 20-ak godina.
Prema podacima Svetskog udruženja novina i novinskih izdavača, u poslednjih 10 godina u svetu je ubijeno 729 novinara dok su obavljali svoju dužnost, a prošle godine 66, od čega tri u zemljama EU – Bugarskoj, Grčkoj i na Kipru, kao i jedan u Rusiji. Najopasnija mesta za rad novinara 2010. godine bila su Meksiko i Pakistan.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj i generalni direktor Uneska Irina Bokova u zajedničkom saopštenju povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, upozorili su na loše stanje u novinarstvu i pozvali na ukidanje cenzure i slobodu interneta kao globalnog medija.
"Kršenje osnovnih ljudskih prava ne može proći neopaženo. Državne vlasti moraju da urade sve kako to ne bi prošlo nekažnjeno, kao i na zaštiti bezbednosti novinara. Nikada nećemo zaboraviti hrabrost novinara koji su životom platili naše pravo da budemo informisani", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Centralna proslava Međunarodnog dana slobode medija ove godine održava se u Vašingtonu od 1. do 3. maja i to je prvi put da su SAD domaćin takvog događaja. Glavna tema skupa u Vašingtonu su "Mediji u 21. veku: nove granice, nove prepreke", a jedno od glavnih pitanja u debati koja okuplja medijske profesionalce je problem slobode izražavanja na internetu, kao novog oblika medija koji je promenio medijsku sliku sveta.
Background
Odluku o obeležavanju Svetskog dana slobode štampe donela je Generalna skupština UN 1993. godine ukazujući tako na značaj nezavisnosti medija i podsećajući vlade da je njihova dužnost da podrže slobodu izražavanja. Ovogodišnja proslava Svetskog dana slobode štampe biće održana u više od 100 zemalja pod sloganom "Nove granice, nove prepreke".
Prema izveštaju američke organizacije Fridom haus (Freedom House) za 2011, Srbija se nalazi među delimično slobodnim zemljama, na 72. mestu sa rejtingom 33. Izveštajem je obuhvaćeno 196 zemalja. U izveštaju za 2010. godinu, Srbija je bila, takođe, rangirana kao delimično slobodna zemlja i nalazila se na 78. mestu od 192 zemalje i teritorije.
U Srbiji još nisu rasvetljena ubistva više novinara. Ubistvo Slavka Ćuruvije je nerasvetljeno iako je prošlo više od decenije, kao i ubistvo Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti iz Pomoravlja, 2001. godine. Novinari u Srbiji su prošle i ove godine bili izoženi pretnjama, a drastičan primer toga su pretnje novinarki Insajdera TV B92 Brankici Stanković zbog emisija o osetljivim temama, poput korupcije i zloupotreba u rudarskom basenu Kolubara, kao i napad na kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pančića.
Dan slobode medija u Srbiji će obeležiti i novinarska udruženja. Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije će to učiniti akcijom "Pet minuta gromoglasne tišine" u 11.55. Kako je saopštio UNS, tada će biti pročitan Proglas i uručena nagrada "Zora" za slobodu medija, ustanovljena 2005. godine.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je najavio da će članovi Sekretarijata 3. maja potpisati peticiju za podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru SFRJ (REKOM) i pozvao je svoje članove i sve zaintersovane građane da se pridruže ovoj akciji.
Povodom Međunarodnog dana slobode medija Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je 1997. godine ustanovila nagradu Giljermo Kano, koja nosi ime po kolumbijskom novinaru ubijenom ispred kancelarije svog lista u Bogoti 1986. godine zbog tekstova o korupciji i trgovini drogom.
Ovogodišnji dobitnik nagrade je iranski novinar Ahmad Zeidabadi, koji se nalazi u zatvoru zbog svog angažovanja. Zeidabadija je za tu nagradu nominovao žiri sastavljen od 12 medijskih profesionalaca. Iranski novinar je bivši glavni urednih lista Azad, a radio je i za teheranski dnevnik Hamšahari, Bi-Bi-Sijev servis i sajt Ruz. Takođe je i profesor političkih nauka. Na kaznu zatvora od šest godina osuđen je 2009, nakon predsedničkih izbora u Iranu zbog politički angažovanih tekstova.
Međunarodna federacija novinara (IFJ) obeležava ove godine 3. maj stavljajući naglasak na godišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Zbog toga je pokrenuta kampanja "Novinarstvo u senci terora", a drugi problemi sa kojima se novinari suočavaju biće tretirani na lokalnom nivou, u specifičnim akcijama i seminarima organizovanim po državama i regionima.
Medije su ove godine u velikoj meri obeležili internet i društvene mreže, a upotreba mobilnih telefona za slanje direktnih izveštaja iz kriznih područja gotovo da se podrazumeva.
Glas Amerike podseća i na sve veću ulogu takozvanog "građanskog novinarstva", odnosno situacije u kojima sami građani kao očevici i svedoci šalju medijima izveštaje sa terena. To se posebno pokazalo značajnim u krizama na Bliskom istoku i na severu Afrike, gde je u pojedinim državama bilo zabranjeno izveštavanje stranim medijskim kućama.
Stručnjak za pitanja medija sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu Adel Iskandar kaže da građani koji u ulozi novinara izveštavaju sa terena imaju veliku odgovornost. "Oni imaju novinarsku odgovornost, veliku novinarsku odgovornost u slučaju na primer Sirije, gde nema novinara na terenu", kaže Iskandar i dodaje da su u toj situaciji "građanski novinari" praktično oči i uši sveta.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Stavovi
Rejting Srbije u oblasti medijskih sloboda u konstantnom je padu i i dalje je neostvarena vrednost, ocenila je Kancelarija vojvođanskog ombudsmana uoči Međunarodnog dana slobode medija. Kako se navodi u saopštenju za javnost, problemi političke i ekonomske nezavisnosti medija koja je u direktnoj vezi sa njihovom slobodom, treba da se reše reformom medijskog sektora uključujući sve aktere medijske scene ali i medijsku publiku.
"Rešenja za ova i druga važna pitanja mora da ponudi medijska strategija Srbije u vidu sistemskih rešenja. Na taj način, stvorili bi se uslovi za uređenje medijske sfere, čime bi se doprinelo jačanju i zaštiti slobode medija kao najviše vrednosti", piše u saopštenju. Dodaje se da je uporedo sa ovim dokumentom, potrebno kontinuirano afirmisati etičke principe koji moraju biti u skladu sa zaštitom ljudskih prava.