Srbija je za 10 godina dobila 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći i ukupno 6,9 milijardi evra pomoći ukoliko se ubroje i nekomercijalni krediti, rečeno je na međunarodnoj konferenciji o razvojnoj pomoći. Srbija je zahvaljujući toj pomoći prešla put od zemlje u kojoj su nestašice struje česte, a vodovodna mreža loša, do uređenijeg društva i uspela da se posveti i rešavanju složenijih pitanja. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić je, međutim, kazao da još nije vreme za povlačenje donatora.

Prema zvaničnoj proceni Vlade Srbije na osnovu informacija od donatora, do 2013. očekuje se još 707 miliona evra, s tim što će taj iznos biti i veći jer neki donatori nisu mogli za sada da daju procene. Kako se navodi u publikaciji "Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći", najviše novca planirano je za reformu javne uprave - 135 miliona evra i razvoj ljudskih resursa, odnosno zapošljavanje, obrazovanje, društveno uključivanje i zdravstvo - 110 miliona evra.

Evropska unija je najveći međunarodni donator, budući da je u tom periodu, kako je kazao šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) iz evropskog budžeta Srbija dobila oko 2,2 milijarde evra.

Dodatnu milijardu Srbija je dobila kroz bilateralnu pomoć zemalja članica. To je ukupno oko tri milijarde evra, odnosno oko 400 evra po stanovniku. Srbija je kroz zajmove iz Evrope dobila oko šest milijardi evra.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić novinarima je pre početka konferencije povodom 10 godina saradnje EU sa Srbijom rekao da se građani pitaju gde je taj novac investiran.  Naveo je da je samo u energetiku uloženo 1,2 milijarde evra, od čega su značajna sredstva uložena u Elektroprivredu Srbije, "tako da Srbija 11 godina nije imala nijedan dan restrikcija".

Dodao je da je novac upotrebljen za sve segmente društva i kao primere naveo unapređenje rada institucija, pravosudni sistem, ali i za unapređenje vodovoda.

"Najveći pojedinačni donator Srbije je Nemačka koja je uložila 980 miliona evra, od čega je 450 miliona bespovratne pomoći", kazao je potpredsednik vlade.

Ministar za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke Dirk Nibel (Niebel) kazao je da će ta zemlja sa ovogodišnjih očekivanih 120 miliona evra pomoći premašiti iznos od milijardu evra.

Nibel je istakao da je u početku novac korišćen za obnovu infrastrukture koja je bila uništena, poput energetske infrastrutkture i vodovoda, dok se sada usmerava na naprednije tehnologije. Novac se od 2003, kada je otvorena perspektiva za pristupanje EU, koristi da bi se društvo usmerilo u tom pravcu i to je od tada glavni cilj.

On je podržao proevropski kurs srpske vlade i njen put ka EU, ali je istakao da Srbija, da bi se Uniji priključila, mora da ispuni sve uslove iz Kopenhagena, koji podrazumevaju demokratsku i pravnu državu, poštovanje ljudskih prava, dobar odnos prema manjinama, borbu protiv korupcije i potpuno funkcionisanje tržišne privrede.

Nibel je istakao da će Zapadni Balkan samo ujedinjen biti značajan partner za EU.

Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Meri Vorlik (Mary Warlick) kazala je da njena zemlja podržava Srbiju u nastojanjima da ispuni uslove za prijem u EU i dodala da da su SAD druge na listi pojedinačnih zemalja donatora, sa uloženih 810 miliona dolara u Srbiju.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zemlje Zapadnog Balkana o IPA pomoći
  
• 

  Vesti

  : Rekordan nivo evropske pomoći Srbiji