Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Savet bezbednosti podeljen o načinu istrage na Kosovu
|
|
|
Objavljeno : 13.05.2011. |
|
|
|
|
|
|
Članice Saveta bezbednosti 12. maja su se saglasile da je potrebna istraga o optužbama za trgovinu ljudskim organima na Kosovu. One se, međutim, nisu složile ko treba da vodi tu istragu - da li su za to potrebne Ujedinjene nacije, što zahteva Srbija, ili je dovoljan Euleks, što je stav predstavnika Kosova. Istog dana kada je vođena rasprava u Savetu bezbednosti, Kosovo je posetio šef tima Srbije za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović, a poseta je propraćena protestima u Prištini.
Predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske ocenili su u raspravi u Savetu bezbednosti o Kosovu da je neophodno sprovesti istragu o navodima Dika Martija o zločinima na Kosovu i da Euleks ima kapacitete za to, dok su zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova na čelu s Rusijom i Kinom navele da bi istraga trebalo da bude vođena pod mandatom UN.
Predstavnici koji podržavaju istragu pod okriljem Euleksa istakli su da je Euleks već započeo preliminarnu istragu o navodima Dika Martija i ocenili da ima kapacitete za opsežnu i nepristrasnu istragu i zaštitu svedoka. "Euleks igra sve važniju ulogu pošto će voditi istragu o optužbama Dika Martija. Iako su neke članice Saveta bezbednosti i Srbija zabrinute, mislimo da Euleks ispunjava uslove koje je generalni sekretar UN postavio kada je pozvao na opšežnu i neristrasnu istragu", rekao je predstavnik Velike Britanije Filip Parham.
Nemački ambasador Peter Vitig rekao je da Nemačka ozbiljno shvata izveštaj Dika Martija i da je potrebna istraga o tim strašnim zločinima. "Već smo rekli da po nama nema sumnje da Euleks ima kapacitet i nadležnost da sprovede takvu istragu", rekao je Vitig i dodao da misija EU ima nezavisnu jedinicu za zaštitu svedoka koja se može pojačati.
Sa druge strane, ruski ambasador Vitalij Čurkin naveo je da je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i dalje na snazi i da Unmik i dalje treba da ima ključnu ulogu na Kosovu. Moskva zato, kako je rekao, podržava predlog Srbije da se formira međunarodno istražno telo koje će odgovarati Ujedinjenim nacijama i sarađivao sa Euleksom. Za istragu pod pokroviteljstvom UN založile su se i Kina, Brazil i Gabon.
Ambasadori članica Saveta bezbednosti su pozdravili i početak dijaloga Beograda i Prištine kao načina za rešavanje praktičnih pitanja ljudi.
Kosovo:Zašto se Srbija protivi Euleksu, a hoće u EU
Kada je reč o uključenim stranama - Srbiji i Kosovu, Srbija se zalaže za istragu pod pokroviteljstvom UN, dok predstavnici Kosova smatraju da taj posao može da obavi sam Euleks.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić kazao je da se Srbija zalaže za punu istinu u ispitivanju navoda o trgovini ljudskim organima. To je, kako je naveo, i obaveza Srbije prema žrtvama i njihovim porodicama, kako bi pravda bila zadovoljena, ali i preduslov za pomirenje Srba i Albanaca.
Za to je, prema njegovim rečima, neophodno učešće Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. "Nijedna druga institucija ne može da sprovede sveobuhvatnu istragu ili da obezbedi saradnju svih zainteresovanih strana. Samo mehanizam koji bi formirao Savet bezbednosti može to da učini, a bez toga umešani u trgovinu ljudskim organima mogli bi da ostanu nekažnjeni", naveo je Jeremić. Prema Jeremiću, trebalo bi razmotriti da li Euleks ima kapacitete i stručnost da sprovede tu istragu. On je podsetio da Misija Euleksa ima mandat da deluje samo na Kosovu, a da tragovi krijumčarenja organa vode i ka delovima Afrike, pojedinim evropskim državama, Aziji i na Bliskom istoku.
Background Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Ovo su prvi razgovori zvaničnika Beograda i Priština na teritoriji Kosova od sukoba 1998. i 1999. i NATO bombardovanja. Srbija isključuje mogućnost da prizna Kosovo. To je do sada učinilo 75 zemalja, među kojima su i mnoge zemlje EU. U EU Kosovo nisu priznale Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija.
Priznanje Kosova nije uslov za pristupanje Srbije EU, ali rešavanje nekih praktičnih pitanja u međusobnim odnosima jeste.
Pregovori Beograda i Prištine, koji bi trebalo da doprinesu rešavanju praktičnih pitanja u odnosima Srbije i Kosova, počeli su 8. marta u Briselu uz pomoć EU. Do sada su održane tri runde, a dogovora o započetim temama nije bilo. Nastavak razgovora zakazan je za 17. i 18. maj.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 26. januara 2011. godine rezoluciju u kojoj se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini počinjeni tokom i posle sukoba na Kosovu 1999. godine. Slučaj trgovine ljudskim organima na Kosovu istraživali su u prošlosti UNMIK i Haški tribunal, ali bez većih pomaka u istrazi ili podizanja optužnice.
Jeremić je rekao da ne razume protivljenje istrazi o optužbama o trgovini ljudskim organima na Kosovu pod mandatom tog Saveta, osim ako nešto ne treba da se sakrije od njega. U prilog predlogu Srbije, Jeremić je naveo i da je u svim dosadašnjm slučajevima Savet bezbednosti vodio istragu o ratnim zločinima na Balkanu.
Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj je, međutim, u izjavi novinarima izrazio čuđenje što Srbija, kao zemlja koja teži da bude članica Evropske unije, nema poverenja u Euleks, koji je telo EU. Hodžaj je u obraćanju Savetu bezbednosti kazao da Priština želi da u potpunosti sarađuje s Euleksom i da veruje da ta misija EU ima kapacitet za istragu o navodima Dika Martija.
Stefanović na Kosovu dočekan kamenicama
Na dan kada je održana rasprava u Savetu bezbednosti, na Kosovu je boravio šef pregovaračkog tima za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović. Stefanović je po dolasku u Prištinu najpre otišao u ambasadu SAD, a potom je u Lapljem Selu razgovarao sa načelnikom kosovskog okruga, a sastao se i sa zamenikom premijera Kosova Hajredinom Kučijem i šeficom pregovaračkog tima Kosova Editom Tahiri.
Tokom boravka Stefanovića aktivisti nacionalističkog pokreta Samoopredeljenje izazvali su nemire ispred Vlade Kosova. U incidentima je povređeno više ljudi - policijaca i demonstranata, a policija je bacila suzavac na aktiviste "Samoopredeljenja" koji su kamenjem gadajali zgradu Vlade i polomili prozore na prvom spratu zgrade i automobilima parkiranim u blizini. Na vozilo u kojem je bio Stefanović, na putu iz Prištine ka Lapljem Selu, iz jednog vozila koje je stajalo pored puta bačen je paket sa stiroporom.
Pokret Samoopredeljenje je, naime, ocenio da je poseta šefa beogradskog pregovaračkog "uvreda i porovokacija za narod Kosova".
Premijer Kosova Hašim Tači posetu je, međutim, ocenio drugačije - on je rekao da je dolazak Stefanovića na Kosovo na neki način indirektno priznanje Kosova.
Tim Vlade Srbije za dijalog sa Prištinom je ovu posetu koordinirao sa predstavnicima EU. Stefanović je izrazio žaljenje zbog nereda koji su se dogodili tokom njegove posete Prištini i istakao da je poseta Kosovu imala za cilj iznošenje stavova Srbije, bez namere da se bilo ko provocira. "Došao sam da na konstruktivan način iznesem naše stavove bez namere da bilo koga provociram ili na bilo koji načim uvredim. Mi smo odavno prestali da govorimo jezikom provokacije, naučili smo lekcije iz naše skorašnje prošlosti i nadam se da će i Priština imati taj kapacitet", rekao je Stefanović za Televiziju Most iz Zvečana.
Prema njegovim rečima, demonstracije su poruka dela albanskog društva koji propušta priliku da u Srbiji nađe dobre sagovornike. Stefanović je ocenio da je šteta što je lider Samoopredeljenja Albin Kurti propustio priliku za razgovor sa njim i dodao da je njegova "ruka pružena".
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Sledeći koraci
17. i 18. maj: Nastavak razgovora Beograda i Prištine
Povezani sadržaj
|
|
|