Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kosovo nezadovoljno odnosom sa EU
|
|
|
|
Objavljeno : 09.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Iako je stav Evropske unije da Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu a njena misija da obezbedi razvoj stabilnog i demokratskog Kosova, proteklih dana su se u Prištini mogle čuti kritike na račun onoga što Unija čini na Kosovu. Kosovski zvaničnici smatraju da Brisel ne čini dovoljno u integraciji te teritorije u EU, a čule su se otvorene kritike i na račun pravosudne i policijske misije Unije na Kosovu (Euleks).
Evropska unija je u više navrata potvrdila da je budućnost Kosova u njenim redovima u skladu sa evropskom perspektivom Zapadnog Balkana. Kosovo pod Rezolucijom SB UN 1244 je obuhvaćeno procesom stabilizacije i pridruživanja koji je EU pokrenula 2000. godine za zemlje Zapadnog Balkana, i instrumentima tog procesa, uključujući Evropsko partnestvo, politički i tehnički dijalog i programe pomoći ali nema ugovorni odnos sa Unijom.
Članice EU nisu jednoglasne oko statusa Kosova - pet članica ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, što predstavlja prepreku za produbljavanje odnosa.
Od koraka koje Unija najavljuje u skorijoj budućnosti u pridruživanju Kosova, pominje se mogućnost pokretanja procesa za ukidanje viza za građane Kosova koji putuju u EU, kao i rešavanje pitanje trgovinskih odnosa koje je nakon isteka autonomnih trgovinskih mera 31. decembra 2010. opteretilo odnose Brisela i Prištine.
Brisel, takođe, želi da bolje usmeri i osnaži svoje prisustvo na Kosovu kroz funkciju jedinstvenog predstavnika koju bi preuzeo specijalni izaslanik Unije. EU bi trebalo da uskoro imenuje novog specijalnog izaslanika EU nakon isteka mandata prethodnom izaslaniku Piteru Fejtu.
Vljora Čitaku: EU ima dvostruke standarde
Ministarka za evropske integracije Kosova Vljora Čitaku izjavila je 8. maja u Prištini da EU često koristi dvostruke aršine kada meri napredak Kosova i zemalja regiona. Vljora Čitaku je u intervjuu za albansku redakciju Slobodne Evrope o procesu liberalizacije viza i trgovinskih odnosa Kosova sa EU rekla da je "istina, na žalost, da je Kosovo ostalo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez ugovornih odnosa sa EU".
Background Na samitu u Zagrebu u novembru 2000. predstaljen je proces stabilizacije i pridruživanja za Makedoniju, BiH, Hrvatsku, Albaniju i tadašnju SR Jugoslaviju, a na samitu u Solunu 2003. potvrđena je evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana.
Na sastanku Evropskog saveta u junu 2008. je potvrđena spremnost EU da pruži pomoć političkom i ekonomskom razvoju na Kosovu kroz jasnu evropsku perspektivu. Evropska komisija od 2005. godine objavljuje izveštaj o napretku Kosova. Evropska unija na Kosovu ima pravosudnu i policijsku misiju (Euleks), a predstavljaju je specijalni predstavnik na Kosovu koji je ujedno i šef Međunarodne civilne kancelarije, i šef Kancelarije za vezu Evropske komisije.
Savetu EU je 18. februara 2008. primio na znanje proglašenje nezavisnosti Kosova i kosntatovao da je na članicama da odluče o odnosima sa Kosovom u skladu sa nacionalnim praksama i međunarodnim zakonom. Kosovo nisu priznale Slovačka, Španija, Grčka, Kipar i Rumunija.
U odnosima sa zemljama Zapadnog Balkana EU je uvela 2000. autonomne trgovinske mere kao trgovinske privilegije za izvoz na tržište Unije. Te mere su obnovljene 2005. godine a istekle su 31. decembra 2010. Trgovinski odnosi zemalja kandidata (Hrvatska, Makedonija, Crna Gora) i potencijalnih kandidata za članstvo u EU (Srbija, BiH, Albanija) u regionu sada su regulisani sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju i pratećim prelaznim trgovinskim sporazumima.
"Istina je takođe da je EU na stalnim samitima koji se održavaju poslednje decenije od Soluna do poslednjeg u Sarajevu stalno ponavljala evropsku perspektivu za ceo Zapadni Balkan. U tom kontekstu je mnogo puta rečeno da Kosovo ne može biti isuključeno iz takve perspektive", rekla je ona i dodala da nezavisno od takvih izjava Kosovo ostaje jedina zemlja bez ugovornih odnosa sa EU.
"Još od januara 2011. mi ne možemo koristiti autonomne trgovinske mere, koje je Kosovo koristilo još od 2000. godine. To nije krivica Kosova, već redefinisanja odnosa između Evropskog saveta i Evropske komisije, nakon stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma. Na žalost, naši građani ostaju jedini u Evropi bez prava da bez viza putuju Evropom", rekla je Vljora Čitaku.
Kosovska ministarka je podsetila na izjavu komesara za proširenje Štefana Filea da će vrlo brzo Evropska komisija odlučiti o početku liberalizacije viza i za građane Kosova.
Za to je, međutim, potrebno da Kosovo ostvari napredak u reformi pravosuđa, slobodama i bezbednosti, kako je naglašeno na sastanku Saveta EU u decembru prošle godine.
Zbog isteka autonomnih trgovinskih mera 31. decembra 2010. Kosovo sada nije pokriveno preferencijalnim trgovinskim režimom EU. Kancelarija za vezu Evropske komisije u Prištini je saopštila u februaru da EU nije odlučila da obustavi trgovinske privilegije Kosovu, podsetivši da je Komisija predložila prošle godine da se autonomne trgovinske mere produže za Kosovo do kraja 2015. godine.
Taj predlog je dostavljen Savetu EU i Evropskom parlamentu na usvajanje u skladu sa Lisabonskim ugovorom ali to još nije učinjeno, a institucije EU se međusobno optužuju za odlaganje.
Prema Evropskoj komisiji, u Savetu EU još nije postignut dogovor o tome kako će se Kosovo pominjati u dokumentima, a izvori u Savetu EU tvrde da je problem u odnosima Komisije i Evropskog parlamenta. Dok EP smatra da prema Lisabonskom ugovoru da ima veće nadležnosti u pitanjima trgovinskih sporazuma dok Komisija tvrdi da to nije slučaj.
Kritike na račun Euleksa
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi izjavio je 1. maja da misija EU za vladavinu zakona (Euleks) ima dva izbora - ili da poveća efikasnost ili da pronađe odlazeću strategiju. "Euleks je pred dva izbora, ili će povećati efikasnost ili će morati da pronađe odlazeću strategiju", izjavio je Redžepi za Radio televiziju Kosova (RTK).
Primedbe Redžepija su se uglavnom odnosile na ostvarivanje funkcije i ovlašćenja koje Euleks ima na severu Kosova i odnose se na početak rada domaćih sudija i tužilaca u sudovima u Kosovskoj Mitrovici i na nespremnost Euleks policije da onemogućava korišćenje novih srpskih tablica sa imenima gradova na Kosovu.
On je rekao da ukoliko Euleks nije spreman da obebzedi sigurnost za domaće sudije i tužioce na severu zemlje, to može da obezbedi Policija Kosova.
Redžepi je rekao da zamenik šefa Euleksa, Endri Sparks ne može tražiti odgovornost od njega zbog izjave "sačuvaj nas bože od Euleksa, od njih nema nikakve koristi", koju je izrekao pre nekoliko dana. Kosovski ministar je takođe rekao da je Euleks na Kosovo došao na poziv institucija Kosova da bi pomogao u jačanju ostvarivanja reda i zakona.
Generalni direktor Policije Kosova, Rešat Maljići je juče za prištinske medije izjavio da će kosovska policija preuzeti sve mere za obezbeđivanje reda i zakona u severnom delu Kosova i da mu za to ne treba nikakva dozvola Euleksa.
Posebno nezadovoljstvo na Kosovu je izazvala izjava šefa Euleksa Gzavijea Bo de Marnaka da neće biti povratka domaćih sudija i tužilaca na severu zemlje bez dogovora sa vlastima u Beogradu.
Nezadovoljstvo je izazvalo i imenovanje rumunskog pukovnika žandarmerije Mariana Petre za šefa Direkcije Specijalne policije Euleksa, pošto su rumunski specijalci u demonstracijama 10. marta 2007. godine ubili dvojicu i ranili više od osamdeset demonstranata.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
