Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Briselu nastavljeni razgovori Beograda i Prištine
|
|
|
|
Objavljeno : 28.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Briselu su 28. marta nastavljeni razgovori Begrada i Prištine na kojima bi, prema očekivanju šefa beogradskog pregovaračkog tima Borislava Stefanovića, trebalo da budu zatvorene neke teme pokrenute na prvom sastanku. Predsednik Srbije Boris Tadić je u Briselu tokom vikenda u susretima sa evropskim zvaničnicima i raspravi na Briselskom forumu istakao značaj tog dijaloga i predstavio pozicije Srbije, posebno njenu spremnost da učestvuje u dijalogu s Prištinom.
Stefanović je izjavio da će u dijalogu s timom Prištine, 28. marta u Briselu, teme biti poglavito snabdevanje električnom energijom i prisustvo stranih telekomunikacionih kompanija na Kosovu, dok je Edita Tahiri u ime pregovaračkog tima Prištine, uoči početka dijaloga, rekla novinarima da će biti reči i o slobodi kretanja. Ona je iznela i tvrdnju da se "Srbija upliće u telekomunikacioni i energetski sistem Kosova".
Stefanović je istakao da srpska delegacija očekuje da se nastave razgovori o temama iz prve runde dijaloga "i da ih uspešno okončamo, ili bar većinu od njih". On je izrazio nadu da će biti okončane neke teme kao što su pitanja katastra, matičnih knjiga i telekomunikacija.
Edita Tahiri je navela da će teme dijaloga biti sloboda kretanja, a da "kad su u pitanju telekomunikacije i energija, nastojimo da normalizujemo odnose između dve države". Ona je ocenila da "ima uplitanja Srbije u telekomunikacioni i energetski sistem Kosova što ne samo šteti kvalitetu usluga i onome što ljudi očekuju od tih usluga, već stvara i materijalnu štetu".
Predsednik Srbije Boris Tadić je na šestom Briselskom forumu rekao 27. marta da se dijalogom mora doći do istorijskog pomirenja Srba i Albanaca.
Tadić je u raspravi o evropskoj integraciji Zapadnog Balkana predočio da "Albanci na Kosovu nisu hteli, a ni u budućnosti neće hteti da prihvate srpski suverenitet i vlast", kao i da najveći broj Srba na Kosovu ne žele da prihvati da njima vladaju Albanci. "Otud je veoma važan dijalog Beograd-Priština kako bi se došlo do nekih praktičnih rešenja za obične ljude", rekao je šef srpske države, dodavši da, uprkos razlikama u stavovima, nije moguće zaobići stvarni život.
"Počinjemo od praktičnih stvari, a veoma verovatno ćemo se na kraju dijaloga suočiti s mnogo težim pitanjima", rekao je Tadić na godišnjem skupu najuticajnijih američkih i evropskih političara, poslovih ljudi i stručnjaka za međunarodna politička, ekonomska i bezbednosna pitanja.
Na skupu američki kongresmen Majkl Tarner je ocenio da bi možda najpre moralo da se reši kosovsko pitanje da bi onda i pitanje BiH i Kosova moglo da se reši nekim "Dejtonom 2".
Background Prvi razgovori u okviru dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije održani su 8. i 9. marta u Briselu. Na tim sastancima su razmatrana pitanja katastra i matičnih knjiga, telekomunikacija, vazdušnog saobraćaja i carinskih pečata. U razgovorima Beograda i Prištine u ime EU učestvuje savetnik šefice evropske diplomatije Robert Kuper (Cooper).
Srbija je zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije. Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije se očekuje u oktobru.
Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU. U Federaciji BiH je 17. marta konstituisan Dom naroda, ali uz bojkot Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) i HDZ 1990, što je izazvalo tenzije u tom entitetu i reagovanja zvaničnika Hrvatske.
Tadić je, takođe, tokom boravka u Briselu od 25. do 27. marta, preneo evropskim zvaničnicima spremnost Beograda da "učestvuje u procesu kojim se rešava pitanje konflikta Srba i Albanaca na Kosovu".
Predsednik Srbije se sastao sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompejom (Rompuy), predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom (Jose Barroso), predsednikom Evropskog parlamenta Jeržijem Buzekom (Jerzy), visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i komesarom za proširenje Štefanom Fileom (Fule).
Tadić sa evropskim zvaničnicima o integraciji Srbije u EU
Prema izvorima Briselskog foruma, u razgovorima Tadića i čelnika EU spomenuta je i mogućnost da Evropska komisija zajedno s preporukom za davanje statusa kandidata za članstvo, u decembru, predloži Savetu ministara EU da odmah utvrdi i datum početka pregovora s Beogradom.
Sve to, kako je naglašeno, biće pod uslovom da Srbija ispuni sve ključne uslova, uključujući punu saradnju s Haškim sudom.
Diplomatski izvori sa briselskog sastanka rekli su Beti da se u mnogim krugovima EU smatra da bi za ceo proces uključivanja Zapadnog Balkana u EU bilo važno i pravi zaokret, ako bi, uz približavanje Hrvatske članstvu, počeli i pregovori o tome i sa Srbijom i Crnom Gorom.
Tadić je podvukao da su njegovi razgovor s evropskim čelnicima bili dobri i da smatra da "Srbija ima sve šanse da ispuni ono što je predviđeno Akcionim planom" za brže sticanje statusa kandidata kako bi u oktobru dobila povoljno mišljenje za status kandidata za članstvo u EU.
Tadić je naglasio da su svi njegovi sagovornici - Eštonova, File, Buzek i Barozo, "naglasili da su zadovoljni onim što je postignuto" do sada u evropskim reformama u Srbiji. On je dodao da je u razgovorima zajednički konstatovano da je Srbija već pre početka pregovora došla blizu okončanja ključne reforme pravosuđa, što je dosad u procesu proširivanja uvek bilo ostavljano za kraj teških pregovora.
Predsednik Srbije je rekao i da su svi evropski sagovornici želeli da čuju njegovo mišljenje o stanju u BiH. Tadić je rekao novinarima posle razgovora sa evropskim čelnicima da bi formiranje vlasti u BiH bez učešća ključnih stranaka hrvatskog naroda moglo izazvati tenzije u toj zemlji.
On je rekao da se "Srbija ne sme i neće se mešati u unutrašnje poslove drugih država u regionu, da Srbija vodi politiku koja obezbeđuje mir u godinama koje dolaze, a ne političke tenzije, a da to znači da Srbija mora da razume i drugu stranu".
Šef srpske države je upozorio da je situacija u BiH složena, da je ne treba bojiti lepšim bojama nego što je stvarnost, i naglasio da je u svakom trenutku spreman da ode u BiH.
On je naglasio da ne želi da na Srbiju ponovo padne hipoteka da je učinila nešto loše i preuzela višak odgovornosti od onoga što zahteva situacija u BiH.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
