U Beogradu je 14. juna otvorena dvodnevna Strategijska vojna konferencija NATO-a i partnerskih zemalja, koja je u srpskoj javnosti izazvala burne reakcije zbog protivljenja velikog dela stanovništva približavanju Srbije tom savezu. Učesnici konferencije su istakli da održavanje konferencije ne predstavlja korak ka priključenju Srbije NATO-u i da će o tome svakako odlučivati građani Srbije, a srpski analitičari istakli su da se Strategijska konferencija održava i u zemljama koje nisu članice. Žene u crnom su se založile za demilitarizaciju društva, a porodice radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. zatražile su da se na konferenciji pročitaju njihovi zahtevi da se rasvetle okolnosti bombardovanja RTS-a.

Vrhovni komandant Savezničke komande NATO-a za transformaciju, general Stefan Abriel, koji je otvorio konferenciju, poručio je u izjavi novinarima da će Srbija odlučivati o tome koji stepen saradnje sa NATO joj odgovara. On je naveo da odluka Srbije o vojnoj neutralnosti nije prepreka za saradnju, potkrepivši to primerima bliske saradnje NATO-a sa Austrijom, Švedskom i Švajcarskom."Partnerstvo ne podrazumeva regrutovanje zemalja i ljudstva da se bore za NATO ciljeve, već je to strateško oružje za stvaranje zajedničke bezbednosne mreže", rekao je Abriel na zajedničkoj konferenciji za novinare sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milojem Miletićem .

Upitan o ulozi koju je NATO imao u bombardovanju Jugoslavije Abriel je rekao da svi znaju i pamte šta se dešavalo u prošlosti, ali da sada treba krenuti ka budućnosti. Beogradska konferencija je simbol da se sada nalazimo u novom okruženju, dodao je on.

Govoreći o mogućnostima za unapređenje saradnje, Abriel je naglasio značaj zajedničke obuke i školovanja kadrova, optimizacije odbrambenih kapaciteta, dok je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić naveo i mogućnost vojno-ekonomske saradnje.

Miletić je izrazio nadu da će konferencija pomoći Srbiji da unapredi saradnju i sa onim državama sa kojima ona do sada nije bila na najvišem nivou i ocenio da održavanje skupa u Beogradu predstavlja veliku čast i priznanje Srbiji. "Ovo je velika čast za nas, priznanje za dosadašnje rezultate i dokaz da smo prepoznati kao pouzdan partner i znak da delimo iste zajedničke vrednosti", rekao je Miletić.  Miletić je rekao da je jedno od osnovnih opredeljenja Srbije jačanje vojnih kapaciteta što, kako je ocenio, nije moguće bez saradnje sa drugim državama zbog čega su skupovi poput današnjeg u Beogradu neophodni.

Odgovarajući na pitanje o tome kakva je korist za Srbiju od današnjeg skupa, general Miletić je podsetio na izlaganje australijskog generala Brajana koji je rekao da pre samo nekoliko godina ne bi mogao da poveruje da je takav skup moguć u Beogradu, ali da mu je drago da što se to danas ipak dogodilo.

Novinarima se obratio i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, koji se osvrnuo na nepopularnost NATO-a u Srbiji i reakcije povodom održavanja konferencije. On je rekao da je svestan kakve emocije NATO izaziva u javnosti, ali da je Ministarstvo preuzelo odgovornost za njeno održavanje jer je to u interesu države. Ministar odbrane Srbije je kazao da su savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje takvi da ih nijedna država ne može samostalno rešiti zbog čega jedino rešenje leži u saradnji. "Izolacija nas neće izbaviti od bilo kojeg problema", rekao je Šutanovac i dodao da je to razlog zbog kojih je Vojska Srbije spremna da sarađuje sa svim vojskama sveta.

Šutanovac je zahvalio svim građanima Beograda koji su imali razumevanje za održavanje konferencije i kazao da je protivljenje njenom održavanju predstavljalo izraz demokratije.

Na dvodnevnom skupu u Beogradu, koji prati više od 160 akreditovanih novinara, učestvuju delegacije iz 56 zemalja načelnici generalaštabova članica NATO, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inicijative za saradnju. Cilj konferencije koju organizuje Saveznička komanda NATO-a za transformaciju je razmena iskustava i mišljenja o najvažnijim strateškim pitanjima od zajedničkog interesa. Tema ovogodišnje konferencije je "Nakon Lisabona - sprovođenje transformacije", a u okviru radnih grupa eksperti će razgovarati i o drugim temama.

Različite "struje" protivljenja

Iako je protivljenje konferenciji uglavnom vezano za loše nasleđe iz prošlosti, pre svega NATO bombardovanje, ono nije ujednačeno i zahtevi nisu bili isti.

Sa jedne strane su političke partije koje se deklarativno protive svakoj saradnji sa NATO i koje su ovaj skup iskoristile kao dobro vreme za promociju i šrenje populističkih ideja, dok su sa druge konkretni zahtevi, poput pisma porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju učesnicima skupa i zahteva Žena u crnom da se društvo demilitarizuje.

Demokratska stranka Srbije tako je dan uoči konferencije organizovala protest na Brankovom mostu, kako bi podsetila na mostove koje je NATO u Srbiji srušio 1999. godine, a postavljen je i transparent "Nikad u NATO" na starom železničkom moestu. Nai konferencije organizovana je protestna vožnja kroz grad,a funkcioneri te stranke su ovu priliku koristili i za promociju stavova DSS-a o vojnoj neutralnosti u javnosti. Proteste je organizovala i Srpska radikalna stranka.

Nevladina organizacija Žene u crnom takođe usprotivila se održavanju konferencije i zatražila demilitarizaciju države i društva. Ta pacifistička organizacija, koja se žestoko protivila i nasilju tokom 90-ih u bivšoj Jugoslaviji, jasno se ogradila od drugih protivnika konferencije, ukoliko se zalažu z aneke druge vidove vojne saradnje.

U saopštenju povodom Globalne nedelje akcija protiv oružanog nasilja, navodi se da se Žene u crnom protive militarističkoj politici NATO-a i ideji da se članstvo u tom vojnom savezu isplati iz pragmatičnih razloga. Žene u crnom navode da je NATO vojna organizacija i da učešće u njoj znači "ekološku devastaciju, porast militarizma i nasilja nad ženama, kao i uzurpaciju prostora koji je veoma važan resurs u Srbiji".

"Naše protivljenje NATO-u ne znači da se u jednakoj meri ne protivimo svima onima koji su protiv NATO-a, ali nisu protiv drugih vidova militarizma", saopštile su Žene u crnom.

Globalna nedelja akcije protiv oružanog nasilja održava se ove godine od 13. do 19. juna. U okviru te akcije, koju organizuje Međunarodna mreža akcije protiv malokalibarskog oružja i lakog naoružanja (IANSA), Žene u crnom će se pod sloganom "Stop militarizmu - za društvo bez oružja, vojske, nasilja i zločina" nizom aktivnosti priključiti međunarodnom mirovnom pokretu. Žene u crnom su aktivne članice mreže IANSA.

Porodice nekadašnjih radnika Radio-televizije Srbije (RTS) poginulih u bombardovanju 23. aprila 1999. godine zatražili su da se njihovo pismo sa zahtevima za rasvetljavanje okolnosti bombardovanja pročita učesnicima skupa. Oni su povodom konferencije ponovo zatražili da se sprovede nezavisna istraga o okolnostima bombardovanja i odgovornost nalogodavaca. "Ta istraga podrazumeva da NATO pruži sve dokaze i dokumente vezane za taj slučaj, uključujući dokaze i indicije o tome kako su i kada Miloševićeve vojne i državne strukture mogle doći do podatka o izboru ciljeva i vremenu napada na RTS", piše u poruci organizatorima Strateške vojne konferencije NATO-a i partnerskih zemalja., koje su zatražili da im bude preneto.

Porodice žrtava, kako je navedeno, ni do danas nisu dobile osnovne podatke od NATO-a, kao ni od domaćih vlasti o izveštajima kojim avionom je bombardovana zgrada RTS-a, o načinu komunikacije pilot sa bazom, avionski snimak napada i drugo.

"Pošto su porodice žrtava duboko ubeđene da je javnom mnjenju u Srbiji izuzetno stalo da se utvrdi odgovornost za taj ratni zločin, smatramo da bi odluka NATO da pomogne porodicama žrtava u potrazi za istinom služila na čast zapadnom vojnom savezu", navodi se u poruci. U bombardovanju zgrade RTS-a poginulo je 16 radnika te televizije.

Izvor: Beta

Stavovi

Komentator lista Politika Miroslav Lazanski ocenio je da održavanje Strategijske konferencije NATO i partnerskih zemalja u Beogradu ne predstavlja korak ka članstvu Srbije u tom vojnom savezu. U izjavi agenciji Beta, Lazanski je ocenio da bi NATO voleo da vidi Srbiju u svom sastavu, ali da to neće biti postignuto konferencijom jer je ona prošle godine održana u Finskoj a naredne će biti u Švedskoj, koje su takođe vojno neutralne zemlje. "Ne bih ja to gledao tako da je ovo korak ka približavanju NATO, ipak je narod taj koji na kraju odlučuje. S obzirom ko su ovde NATO lobisti iz nevladinog sektora, teško da će narod Srbije uskoro promeniti negativno mišljenje koje ima o tom savezu", rekao je on.

 

On je ocenio da bi raspoloženje prema tom vojnom savezu moglo da se promeni jedino ako bi se NATO potrudio da Srbija nešto dobije na Kosovu, ali da do toga neće doći ukoliko Severnoatlantski savez bude indiferentan ili otvoreno protiv srpskih interesa na Kosovu.

 

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da bi Severnoatlantski savez voleo da vidi Srbiju u svom članstvu ali da Srbija nije ni bliže ni dalje od članstva u tom vojnom bloku nakon današnje Strategijske konferencije NATO i partnerskih zemalja u Beogradu. On je rekao da je NATO još davno stavio do znanja da bi voleo da vidi Srbiju u svojim redovima ali da konačna odluka zavisi isključivo od toga da li će Srbija izraziti želju da se priključi tom savezu.

 

Radić je ocenio da je NATO veoma ozbiljan sistem u kojem postoje stroge procedure koje predviđaju da svaka zemlja koja želi da postane član mora sama da izrazi tu želju.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pitanje odnosa sa NATO ponovo u centru pažnje
  
• 

  Intervju

  : Ulazak u NATO bi olakšao put Srbije u EU
  
• 

  Saopštenja

  : Đukić-Dejanović: Nema podrške za ulazak Srbije u NATO