Održavanje vojne konferencije u Beogradu na kojoj će se okupiti članice NATO i zemalja koje na različite načine sarađuju sa tim vojnim savezom, uključujući Rusiju, ponovo je u Srbiji pokrenulo raspravu o odnosu prema NATO. Prema nedavnom istraživanju, većina građana Srbije smatra da je vojna neutralnost politika kojom Srbija najbolje štiti svoju nacionalnu bezbednost. Održavanje te konferencije u Beogradu oštro su kritikovale Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpska radikalna stranka (SRS) kao približavanje zemlje NATO-u.

Dvodnevna Strategijska vojna konferencija NATO i partnerskih zemalja, na kojoj će učestvovati predstavnici zemalja NATO-a, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inicijative za saradnju, počinje 14. juna u Beogradu. Cilj konferencije koju organizuje Saveznička komanda NATO-a za transformaciju je razmena iskustava i mišljenja o najvažnijim strateškim pitanjima od zajedničkog interesa. Tema ovogodišnje konferencije je "Nakon Lisabona - sprovođenje transformacije", a u okviru radnih grupa eksperti će razgovarati i o drugim temama.

Očekuje se učešće 60 načelnika generalštabova, od čega 28 iz NATO zemalja, a skup će otvoriti ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić. Poziv za učešće upućen je i predsedavajućem Vojnog komiteta Evropske unije, predsedavajućem Vojnog komiteta NATO, direktoru Međunarodnog vojnog sekretarijata NATO i Vrhovnom savezničkom komandantu za operacije.

Nezadovoljstvo održavanjem te konferencije izrazile su Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka, neke nevladine organizacije i udruženja građana smatrajući da Srbija ne treba da postane članica NATO, niti da bude domaćin konferencije saveza koji je bombardovao Republiku Srpsku i SR Jugoslaviju.

DSS je ocenila da vlast u Srbiji čini sve da sakrije da je NATO organizator Strategijske vojne konferencije i da je cilj skupa približavanje Srbije tom vojnom savezu. Protestni skup pod nazivom "ovo nije NATO zemlja, u organizaciji DŠ i više nevladinih organizacija, održan je 12. juna ispred Filozofskog fakulteta a na njemu se okupilo više stotina građana.

SRS je zatražila da se ove sedmice održi sednica parlamenta na kojoj bi predstavnici nadležnih organa odgovarali na pitanja poslanika o odnosu Srbije prema vojnim savezima i rezultatima saradnje sa Haškim tribunalom. Oko 100 funkcionera i pristalica SRS protestovalo je 13. juna u Beogradu ispred zgrade Predsedništva zbog najavljenog vojnog skupa. Predstavnici SRS-a pokušali su da predsedniku Srbije Borisu Tadiću proslede protestno pismo, ali ih je policija u tome sprečila, pri čemu je došlo do koškanja i guranja između demonstranata i pripadnika Žandarmerije.

Ministar odbrane Šutanovac odbacio je tvrdnje da održavanje te konferencije predstavlja odustajanje Srbije od proklamovane vojne neutralnosti i dodao da je prethodna takva konferencija bila u Finskoj koja nije članica NATO. "To mišljenje i priželjkivanje teme koju bi onda u javnosti komentarisali oni koji ne mogu da sami pokrenu neku pozitivnu temu, naprosto ne stoji", rekao je ministar.

Šutanovac je ocenio da održavanje konferencije u Beogradu dokazuje da Srbija ima mogućnosti da organizuje tako ozbiljan skup i uživa poštovanje zemalja koje će učestvovati.

Većina građana Srbije za vojnu neutralnost

Prema istraživanju koje je sproveo Cesid u aprilu i maju, dve trećine ispitanika je izjavilo da je protiv ulaska zemlje u NATO. Prilikom predstavljanja rezultata istraživanja 9. juna ocenjeno je da se može pretpostaviti da je ta podrška opala zbog aktuelne NATO operacije u Libiji čime je građanima osveženo sećanje na dešavanja iz 1999.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.200 građana u Beogradu, Zaječaru, Somboru i Valjevu, za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Na pitanje šta bi ulazak u NATO govorio o Srbima kao narodu, 22% ispitanika je kazalo "da kratko pamtimo", a 17,2% se izjasnilo za odgovor "da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju". Direktorka BCBP Sonja Stojanović je, komentarišući rezultate ankete, kazala da u vojsku građani veruju ali ne veruju da je dovoljno brojna i dovoljno opremljena.

Istraživanje je pokazalo i da podrška građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji opada i da je najniža od kada se rade istraživanja na tu temu, što se objašnjava ekonomskim i socijalnim razočarenjima u politiku Vlade Srbije. 59% ispitanika se izjasnilo da Srbija treba da postane članica EU.

Odnos EU i NATO

Članstvo u NATO nije uslov za prijem neke zemlje u članstvo EU, mada preovlađuje mišljenje da bi to olakšalo put neke zemlje ka EU. Od 27 članica EU šest nisu članice tog vojnog saveza. To su Švedska, Finska, Austrija, Irska, Malta i Kipar. Te zemlje su članice Saveta evroatlantskog partnerstva NATO, kao i Srbija i Rusija.

Od zemalja kanididata za članstvo u EU u NATO-u su Hrvatska, Turska i Island, kao i Albanija koja nema status kandidata. Od zemalja potencijalnih kandidata na Zapadnom Balkanu, partnerske zemlje sa NATO su Crna Gora, BiH, Makedonija i Srbija koje su članice Partnerstva za mir.

Principi jedinstvene spoljne i bezbednosne politike EU su utvrđeni Sporazumom iz Mastrihta 1992. godine.

Bezbednost je i dalje u nadležnosti nacionalnih vlasti članica EU iako su Evropska komisija i u manjoj meri Evropski parlament uključeni u proces. Pošto je često reč o nacionalim interesima pojedinih članica, dešava se da neke članice učestvuju u vojnoj operaciji, poput intervencije u Libiji u koju je uključen i NATO, a neke ne, iako su i članice te alijanse i EU.

Jedan od ciljeva EU je i razvoj evropske odbrane u budućnosti koja se sada i dalje u velikoj meri zasniva na članstvu u NATO. Kao i u drugim ključnim politikama EU, za odluke u vezi sa politikom bezbednosti mora postojati konsenzus.

EU nema stalnu vojsku i oslanja se na "ad hok" snage sastavljene od vojnika koje daju članice EU za mirovne i humanitarne misije i misija za rešavanje kriza. Da bi bila da u stanju brzo reaguje Unija je ustanovila borbene jedinice po 1.500 vojnika, od kojih su dve u pripravnosti.

Prva vojna evropska misija je bila na Balkanu kada je EU preuzela misiju u BiH u 2005. Usledile su misije u Africi, Aziji i Bliskom istoku. U decembru 2008. EU je pokrenula svoju prvu pomorsku operaciju, misiju Atalanta, za borbu protiv somalijskih pirata. U tu misiju bi trebalo da se uključe do kraja godine i pripadnici Vojske Srbije, pošto su Srbija i EU 8. juna potpisale sporazum o učešću Srbije u civilnim i vojnim misijama EU.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Stavovi

Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je 8. juna da vlast u Srbiji čini sve da sakrije da je NATO organizator Strategijske vojne konferencije. "DSS je u više navrata osudila održavanje tog skupa čiji je cilj približavanje Srbije NATO i više puta smo pozvali vlast da ga otkaže. Održavanje te konferencije je veliko poniženje za Srbiju i zato pozivamo ljude da iskažu svoje nezadovoljstvo", kazao je potpredsednik DSS Miloš Jovanović.

 

Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je 9. juna da održavanje konferencije NATO i partnerskih zemalja u Beogradu predstavlja "povratak ubica na mesto zločina". "Ovo je još jedan u nizu pokazatelja da režim Borisa Tadića, korak po korak, suprotno nacionalnim interesima, uvodi Srbiju u NATO", rekao je na konferenciji za novinare član Predsedničkog kolegijuma Boris Aleksić, saopštila je SRS.

 

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je 12. juna da je neophodno da Srbija što pre uđe u NATO, jer je to, između ostalog, prečica za članstvo u EU, ali i garancija za teritorijalni integritet zemlje. "Ne idealizujem ni EU, ni NATO, ali moramo voditi politiku u skladu sa potrebama zemlje. Ulazak u NATO je garancija za bezbednost u regionu... i teritorijalnu celovitost zemlje", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare komentarišući protest koji je organizovala DSS Strategijske vojne konferencije.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija i u misijama EU
  
• 

  Vesti

  : Evropljani i Amerikanci različito shvataju upotrebu sile
  
• 

  Intervju

  : Ulazak u NATO bi olakšao put Srbije u EU