Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mitovi o EU: bez čvaraka, kajmaka i porodiljskog odsustva
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kada uđemo u EU nećemo smeti da jedemo kajmak i čvarke ni da pečemo rakiju, radićemo više i imati lošiju socijalnu zaštitu; svi ćemo morati da imamo iste poštanske sandučiće , a banane i krastavci neće smeti da budu preterano krivi. Tako će, prema zabludama koje su prisutne u javnosti, izgledati Srbija nakon ulaska u EU. Mitovi o EU, međutim, nisu svojstveni samo Srbiji, na šta ukazuje i novi potez Evropske komisije, koja je uoči objavljivanja predloga za budžet EU objavila listu mitova i činjenica o toj temi.
Komisija je time želela da pobije rasprostranjene stavove da je evropski budžet nesrazmerno veliki u odnosu na budžete zemalja članica, da se povećava u trenutku kada članice smanjuju rashode, kao i da se novcem finansira uglavnom administracija.
Prema podacima Komisije, na administraciju se troši manje od 6% budžeta, od čega na plate odlazi polovina novca, dok 94% odlazi na različite politike koje koriste građani, regioni, gradovi, poljoprivrednici i firme. Kada je reč o iznosu budžeta, on je ove godine "težak" 140 milijardi evra, sto je oko 1% BDP-a EU i jednako budžetu pojedinih članica sednj veličine, poput Austrije i Belgije. Sa druge strane, nacionalni budžeti vrede ukupno 6.300 milijardi evra, što je 44% BDP-a.
Prosečan građanin EU prošle godine je dnevno plaćao 67 centi za finansiranje godišnjeg budžzeta. Naveden je i podatak da građani država članica moraju da rade do sredine proleća ili čak leta da bi otplatili sve poreze i doprinose u svojim zemljama, dok za svoj doprinos funkcionisanju EU prosečan građanin treba da radi četiri dana.
Na listi se nalazi i mit da EU finansira "blesave" projekte, poput koncerta Eltona Džona i rehabilitacionog centra za životinje. Na tim primerima može se videti i kako nastaju mitovi o EU. Često je, kao u ovom slučaju, reč o polovičnim informacijama koje su plasirane u javnosti i koje su pogrešno protumačene.
Naime, deo od 720.000 evra koje je italijanski region Kampanja dobila za regionalni razvoj korišćeno je za koncert zvezde Eltona Džona u Napulju. Kada je to otkriveno, italijanske vlasti odluku su obrazložile time da je cilj bio promocija Napulja, što je i postignuto budući da je koncert privukao 100.000 ljudi. Međutim, Italija je morala da vrati novac. Sličan primer je izgradnja centra za rehabilitaciju životinju u Mađarskoj, što je projekat koji je dobio novac zbog najave da će biti primenjene inovativne metode lečenja i oporavka pasa. Nakon istrage mađarske vlasti su poništile projekat. Novac iz EU budžeta nikad nije isplaćen.
Na sličan način, odnosno prenošenjem nepotpunih informacija, nastaju i brojni drugi mitovi, kako u EU tako i u Srbiji. Čini se da je, kada je reč o EU, šampion u plasiranju mitova Velika Britanija. Evropska komisija je, suočena sa brojnim mitovima koji nastaju u Velikoj Britaniji, otvorila stranicu posvećenu mitovima na strani za Britance. Tu zvaničnici EU odgovaraju na članke u kojima se plasiraju mitovi, a stranica se redovno ažurira. Pored toga, otvorena je i stranica sa indeksom mitova o EU.
Uvidom u objavljene primere može se videti da je deo mitova o EU u Srbiji preuzet iz stranih medija.
Jedan od čuvenih mitova koji su prenošeni i u Srbiji je priča da u EU neće biti dozvoljeno da banane i krastavci budu isuviše krivi, a šargarepa kvrgava. Priča je potekla od uvođenja propisa o standardima kvaliteta za međunarodnu trgovinu u EU od 1994. godine. Te standarde su do tada donosile države članice pojedinačno.
Kao i u tom slučaju, većina mitova odnosi se na praktične probleme - na primer da je EU zabranila mesarima da ljudima daju koske za pse. To, međutim, kako se navodi na sajtu Komisije, nije tačno, a informacija je potekla od propisa o životinjskim ostacima koji je donet 2002. da bi se sprečilo širenje zaraze poput slinavke i šapa i bolesti ludih krava. Reč je, dakle, o zaštiti ljudi i životinja, a mesari mogu i dalje da daju koske psima, ukoliko ih prethodno nisu bacili.
Background Prema istraživanju britanske televizije Bi-Bi-Si u Srbiji je izveštavanje o EU površno i uglavnom se svodi na protokolarne izveštaje o susretima. Ekonomija, politika, regionalni razvoj, decentralizacija i pridruživanje EU su najzastupljenije teme i na televiziji i u štampi i svaka od njih zauzima između 8,4 i 18,9% izveštaja o EU. Većina izveštaja ne sadrži ljudsku priču, a malo su zastupljene i konkretne informacije o tome kako su pojedinačne oblasti regulisane u EU. To je plodno tle za širenje zabluda o obavezama i zabranama koje nameće EU.
Nezavisno udruženje novinara Srbije je u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije pokrenulo radionice za novinare posvećene mitovima o EU, izdata je i publikacija - pregled najzastupljenijih mitova, a otvoren je i internet sajt sa mitovima.
Kancelarija za evropske integracije priprema novu strategiju informisanja građana o EU, a Delegacija EU u Srbiji otvorila je EU info centar u kojem se građani mogu informisati o EU.
Jedna od značajnih tema je briga da će EU zabraniti tradicionalne proizvode. U Velikoj Britaniji tako je plasiran mit da će EU zabraniti neke njihove tradicionalne sireve koji se prave od nepasterizovanog mleka. U objašnjenju Komisije navodi se da o takvoj zabrani nema ni govora, već da se novim propisima određuju higijenski uslovi proizvodnje, kao i redovne kontrole i zabrana prisustva zaraza poput listerije i salmonele, koje su posebno opasne za stare ljude, malu decu i trudnice.
Britanci su, kako se može videti iz podataka navedenih na sajtu, bili ljuti i zbog propisa o hrani tokom lokalnih manifestacija. Propisi EU o bezbednosti hrane se, međutim, ne odnose na hranu za ličnu upotrebu i za lokalne svetkovine, već samo na robu koja se iznosi na tržište, navodi se u odgovoru Komisije na taj britanski mit.
Time je i Srbija dobila odgovor na deo pitanja o EU koja ih muče - svi će i nakon pristupanja EU i dalje moći za svoje potrebe da peku rakiju i prave kajmak i čvarke bez ikakvih dodatnih kontrola, na način na koji su to i do sada radili. Ono što će, međutim, biti neophodno je poštovanje određenih propisa za robu koja se iznosi na prodaju.
U Srbiji su se problemom mitova o EU pozabavili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije koji su organizovali radionice o mitovima o EU, a objavili i kratak pregled najzastupljenijih mitova.
Iz te publikacije može se zaključiti da se mnogi mitovi odnose na hranu, poput pomenute dezinformacije o kajmaku i rakiji. Deo se, međutim, odnosi i na socijalnu zaštitu u EU, pa i na karakter i navike stanovništva u članicama.
Među iznetim zabludama našla se i tvrdnja da porodiljsko odsustvo u EU traje maksimalno mesec dana - što je netačno, budući da u većini zemalja EU porodiljsko bolovanje traje do pet meseci, a porodilje uglavnom dobijaju plate u punom iznosu.
Obrađene su i teorije da se u Srbiji zdravije i duže živi i jede više mesa - u EU se pojede u proseku 75,5 kilograma mesa godišnje, a u Srbiji 60. Kada je o dužini života reč, u Srbiji je prosečan vek između 73 i 74 godine, a u EU oko pet godina više.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
