Parlament Kosova potvrdio je zabranu verske nastave i nošenja verskih obeležja u školama. Kosovo je prema ustavu sekularno, ali grupe vernika pokušavaju da vrate veru u državno obrazovanje. Protiv odobravanja uvođenja verske nastave u državnim školama 29. avgusta se izjasnila "tanka" većina poslanika - 64 od 120.

Predlog za povratak vere u škole, odnosno izmene zakona o obrazovanju podnele su male stranke naklonjene religiji.

Ustavom Kosova proglašena je sekularna zemlja. U skladu sa tim odluka o zabrani hidžaba u školama na Kosovu doneta je krajem 2009. godine.

Mišljenje javnosti o zabrani hidžaba je podeljeno. Povodom zabrane na Kosovu je održano i više protesta - na jednom od većih, u junu 2010. godine, okupilo se oko 5.000 ljudi. Okupljanja su nastavljena i ove godine, pa je na nekoliko antivladinih protesta nekoliko stotina ljudi zatražilo ukidanje zabrane nošenja vela u školama.

Protivnici zabrane ukazuju na slučajeve mladih devojaka kojima je bilo zabranjeno da idu u školu jer su odbile da skinu maramu, a i britanski Bi-Bi-Si je izveštavao o jednom takvom slučaju.

Prema zvaničnom tumačenju kosovskih vlasti, zabrana proističe iz ustava kojim je proglašena odvojenost crkve od države.

Međutim, kako je u jeku rasprave o tom pitanju prenosio Bi-Bi-Si, deo javnosti smatra da je pravi motiv za zabranu bio da se Kosovo predstavi kao prozapadna zemlja koja poštuje evropske vrednosti i da se time približi željenom priključenju EU. Zastupnici ove teze ukazuju na to da se u centru Prištine gradi velika katolička katedrala, dok u džamijama nema dovoljno mesta za sve vernike pa se oni mole i izvan džamija, na pločnicima.

Prema tadašnjoj reakciji ministarke spoljnih poslova Kosova Vijore Čitaku, reč je o poštovanju tradicije, kao i o brizi za ravnopravnost polova. "Marama na Kosovu nije deo našeg identiteta. To je pre znak potčinjenosti žena muškarcima nego izraz ličnog izbora", kazala je ona tada i ocenila da devojka koja nije punoletna teško može doneti svestan izbor da nosi maramu.

Sedam tipova islamskih marama

U Evropskoj uniji islamski veo ili marama uglavnom je dozvoljen. Francuska i Belgija su jedine zemlje koje su uvele zabranu, ali i ona važi samo za tipove velova kojima je prekriveno lice, a zabrana se odnosi na sva javna mesta.

Prema objašnjenju Bi-Bi-Sija, može se izdvojiti sedam tipova muslimanskih verskih marama.

Najzatvoreniji oblik je burka, koja pokriva i lice i telo, uključujući i oči, ispred kojih je mrežica da bi žene koje je nose mogle da vide.

Nikab je marama za lice, koja ne pokriva oči, a nosi se uz dodatnu maramu za glavu. Moguće je dodati i mrežicu za oči.

Pod hidžabom se podrazumeva marama koja ostavlja otvoreno lice, ali je vrat pokriven. Hidžab se dosta nosi u zapadnim zemljama i nosi se u raznim bojama.

Al-amira se sastoji iz dva dela - iz neke vrste kape pripijene uz glavu, preko koje se stavlja marama koja pokriva glavu i vrat.

Šajla je dugačka četvorougaona marama koja se dosta nosi u zemljama Persijskog zaliva. Ona se obavija oko glave i ramena, a može se i prikačiti. Vrat međutim nije u potpunosti pokriven.

Kimar pokriva glavu, vrat i ramena i proteže se niz leđa, a lice ostaje otkriveno.

Čador pokriva ne samo glavu nego i telo, pri čemu je lice otkriveno.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Italija će zabraniti nošenje burki
  
• 

  Vesti

  : Zabranjena burka i u Belgiji
  
• 

  Vesti

  : Sporno mesto muslimana u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Zabranjeno nošenje burke u Francuskoj