Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kampanja protiv trans masti u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 02.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Klinički centar Srbije (KCS) pokrenuo je 2. septembra kampanju za smanjenje upotrebe trans masti u ishrani, ali i u proizvodnji hrane, jer su nepotrebne i štetne za ljudski organizam. Trans masti su štetne jer su među glavnim uzročnicima povećanja broja gojaznih i depresivnih ljudi, a izazivaju i oboljenja srca i krvnih sudova zbog čega ih treba zameniti ne-trans mastima, odnosno osnovnim masnim kiselinama, navodi se u saopštenju. U Asocijaciji potrošača Srbije ukazuju da je potrebna i nezavisna kontrola proizvoda, kao i širenje svesti o štetnosti trans masti.
Cilj kampanje je da što veći broj proizvođača hrane ukloni trans masti - polinezasićena biljna ulja koja su obrađena kako bi bila postojana na sobnoj temperaturi. Kako se navodi, sva hrana pržena u polinezasićenom ulju – na primer pomfrit i druga hrana pržena u dubokom ulju – prži se u trans mastima. "Te masti se nazivaju 'hidrogenizovane biljne masti' na ambalažama proizvoda".
Prema pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, proizvodi koji sadrže trans masti moraju pored oznake za specifično biljno ili životinjsko poreklo masti nositi i oznaku 'hidrogenizovane".
Background Transmasne kiseline su nezasićene masne kiseline koje sadrže trans dvostruku vezu između atoma ugljenika zbog čega ostaje manje prostora za vezu sa vodonikom pa se zbog manjka vodonika takve masti nazivaju i nezasićenim. Takve trans strukture nastaju industrijskom preradom, postupkom koji se naziva hidrogenizacija biljnih ulja. Istraživanja pokazuju da transmasne kiseline u nedostatku esencijalnih masnih kiselina zauzmu njihovo mesto u vitalnim procesima i uzrokuju cirkulacijske bolesti kao što su arterioskleroza i bolest srčanog mišića.
Zbog posledica po zdravlje koje izaziva unos trans masti u organizam u velikom broju zeamalja njihovo prisustvo u proizvodima mora biti posebno obeleženo. U borbi za zdravlje svojih gradjana i smanjenje budžetskog deficita Madjarska je otišla i korak dalje i uvela poseban porez na nezdrave proizvode. Porez koji je već nazvan " porez na čips" obuhvatiće sve proizvode koji sadrže previše masti, soli ili šećera.
Međutim, samo obaveštenje na proizvodu nije dovoljno smatra Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije, zato je važno da se pored označavanja širi svest o štetnosti trans masti. Ona navodi i da je potrebno da osim standarda država uvede dodatna pravila i omogući sredstva da bi se on poštovao jer to nije uvek slučaj na tržištu.
"Iza dobrog standarda mora da postoji procedura koja će obezbediti da se on poštuje u praksi", rekla je Popov, koja navodi primer iz Evropske unije gde poštovanje standarda analizom proizvoda kontrolišu i država ali i udruženja za zaštitu potrošača.
Za upotrebu trans masti postoji više adekvatnih alternativa navode u KCS u i predlažu takozvane ne-trans masti - osnovne masne kiseline, vitalne za brojne funkcije organizma i za zdrav kardiovaskularni, reproduktivni imuni i nervni sistem", kaže se u saopštenju.
Načelnica odeljenja za ishranu KCS-a Jelena Gligorijević savetuje da se upotreba trans masti svede na minimum, odnosno da se uopšte ne unosi u organizam.
"Trans masti pogoršavaju problem koji se smatra glavnim faktorom za skraćenje životnog veka - podstiču proizvodnju više insulina nego što je normalno", kazala je ona.
Gligorijević je navela i da su trans masti opasne zbog načina na koji podižu loš holesterol, trigliceride i nivoe lipoproteina, a smanjuju dobar holesterol. "Kao i zasićene masti i trans masti doprinose riziku od začepljenja arterija", istakla je ona.
Izvor: Beta i Euractiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
