Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oficiri iz Srbije uskoro u misiji Atalanta
|
|
|
|
Objavljeno : 13.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vojska Srbije će do kraja godine početi učešće u evropskoj operaciji Atalanta za borbu protiv pirata na obalama Somalije, a nakon toga bi trebalo da se uključi i u misiju obuke somalijskih snaga bezbednosti u Ugandi, izjavila je državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević. Ona je u razgovoru za EurAktiv ukazala i na značaj jačanja multilateralne regionalne saradnje u oblasti bezbednosti i najavila Prvi beogradski bezbednosni forum koji se održava ove sedmice.
Početak učešća Srbije u misijama EU "će se desiti veoma brzo, kao što smo obećali do kraja godine, ali moguće je i nešto ranije jer postoji potreba, i pokazalo se da su naši oficiri spremni da vrlo brzo započnu ovakav angažman", kazala je Miščević. Nakon toga planirano je uključivanje u misiju obuke somalijskih snaga u Ugandi, dodala je ona. Misija Atalanta sprovodi se od 2008. godine i broji 1.466 pripadnika, dok je u obuci somalijskih vojnika u misiji EUTM, koja je počela 2010, angažovan 121 čovek.
Ministar odbrane i načelnik generalštaba, prošle i ove sedmice poslali su pisma šefici diplomatske službe EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i predsedavajućem vojnog komiteta EU o nameri Srbije da učestvuje u misijama. Procedura podrazumeva i slanje pisama čelnicima EU misija, kao i razgovore tokom kojih se utvrđuju potrebe EU i mogućnosti Srbije u smislu finansija i vojnih kapaciteta.
Na osnovu toga pravi se godišnji plan angažovanja Vojske Srbije van tetitorije Srbije, koji će za narednu godinu biti predstavljen u januaru, i koji moraju odobriti i Vlada Srbije i Skpština, navela je Miščević.
Aktivnosti koje su planirane do kraja godine već su odobrene planom za 2011. iz januara ove godine i sprovodiće se kao bilateralna aktivnost u okviru misije EU, istakla je Miščević i navela da će srpski oficiri u Atalanti učestvovati na francuskim brodovima.
Kada je reč o stavovima javnog mnjenja prema učešću u misijama, Miščević je kazala da očekuje pozitivnu reakciju imajući u vidu pozitivan stav prema približavanju EU, razumevanja potreba reformi, ali i poverenje koje građani imaju u Vojsku Srbije i potrebu da se ta vojska "vidi i više i šire od granica Srbije".
Forum kao prilika za jačanje saradnje
Background Učešće u misijama EU i vojna saradnja generalno gledano nisu uslov za napredak u ovoj fazi evropskih integracija, a ta saradnja započeta je na inicijativu Srbije. Osnov za učešće Srbije u misijama sporazumi o razmeni poverljivih informacija i okvirni sporazum koji su potpisani u maju i junu ove godine. Pored misija Atalanta i EUTM, EU ima vojnu operaciju i u Bosni i Hercegovini sa 1.360 ljudi, kao i 10 civilnih misija.
Prvi Beogradski bezbednosni forum održava se od 14. do 16. septembra. Najavljeno je učešće više od 300 zvaničnika Srbije i drugih evropskih zemalja, kao i predstavnika EU i NATO, istraživačkih i naučnih instituta, građanskog društva i parlamentaraca. Organizatori su Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Kako je istakla Miščević, bezbednosni forum koji se 14. septembra otvara u Beogradu prilika je za razmenu iskustava i znanja sa državnim zvaničnicima i stručnjacima, ali i za unapređenje regionalne saradnje u toj oblasti. "Svakako nam je jako važno što će Beograd ugostiti nekoliko ministara odbrane, koji će naravno biti gosti Ministarstva odbrane, naše kolege državne sekretare i pomoćnike ministara", kazala je ona u izjavi za EurAktiv.
"Takođe nam je jako značajno prisustvo ljudi čije smo radove čitali u oblasti odbrane, bezbednosti, međunarodnih odnosa, međunarodnog javnog prava, koji rade u svetskim institutima, institucijama, tink-tenkovima (think-tank) na svetskim univerzitetima i čije mišljenje opredeljuje strateški pogled na budućnost kada je reč o bezbednosti", kazala je Miščević.
Sa skupa bi, kako je istakla, mogle da poteknu neke inicijative multilateralne regionalne saradnje, koju, kako je ocenila, treba intenzivirati. Multilateralna bezbednosna regionalna saradnja odvija se kroz forume i inicijative, poput vojnog centra Rakvijak, ali bi, kako je istakla "mogla biti aktivnija u smislu" projekata od većeg suštinskog značaja.
Bilateralna saradnja je, prema njenoj oceni, konkretnija, ali nije dovoljna. "Ona se bazira na mrežama različitih sporazuma koje države među sobom zaključuju, na razmeni studenata, odnosno kadeta na školovanje, na zajedničkim vežbama, na učešću i u zajedničkim multinacionalnim operacijama, ali bi mogla imati i viši i konkretniji nivo upravo na tom širem nivou u smislu multilaterale", kazala je ona.
"I ovo će biti mesto na kome se o tome može konkretnije razgovarati kada se uoči da bezbednosni izazovi za svet nisu ništa drugačiji od bezbednosnih izazova za svaku pojedinačnu državu regiona i da bi svako pojedinačno delovanje predstavljalo gubitak sredstava, trošenje kapaciteta i razbacivanje u uslovima kada nam ekonomska kriza svima kreše budžete", kazala je Miščević.
Bezbednosni forum je, kako je navela, prilika za raspravu o bezbednosnim izazovima Zapadnog Balkana i sticanje novih znanja o globalnim izazovima sa kojima se suočava i Srbija. To je i prilika za raspravu sa stručnjacima univerziteta, instituta i raznih institucija o budućosti sektora odbrane, a ta strateška vizija je, kako je navela, posebno značajna u trenutku razvoja tehnike i tehnologije, rekla je Mišcević.Konferencija takođe potvrđuje dobru saradnju Ministarstva sa nevladinim sektorom koja, kako je navela, ranije nije bila praksa.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
