Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Francuska i Nemačka usaglašavaju stav o Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 07.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Između Francuske i Nemačke postoje izvesne razlike u "nijansama" u vezi sa dodeljivanjem statusa kandidata Srbije i Pariz će nastojati da se u narednom periodu ostvari konsenzus kako se pred Srbiju ne bi postavljali "nemogući uslovi", rekao je 7. oktobra u Beogradu francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti (Jean Leonetti). On je ocenio da je potrebno da Francuska i Nemačka, kao dve važne države u EU, usaglase svoje stavove o tome. Francuska, takođe, želi da se obnovi dijalog Beograda i Prištine.
Leoneti je posle razgovora sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem rekao da Francuska želi ulazak Srbije u Evropsku uniju i ne želi da joj se postavljaju dodatni uslovi za dobijanje statusa kandidata.
On je novinarima u Vladi Srbije rekao da između Francuske i Nemačke još postoje određene razlike u nijansama po tom pitanju i da će se Francuska potruditi da se u narednom periodu ostvari konsenzus kako Nemačka pred Srbiju ne bi postavljala "nemoguće uslove". Leoneti je prethodno u intervjuu za Frans pres da su Francuzi i Nemaci pokrenuli dijalog kako bi se osiguralo dodeljivanje statusa kandidata Srbiji.
Francuski ministar nije želeo 7. oktobra da, na novinarsko pitanja, precizira o kakvim je razlikama reč u stavu između Francuske i Nemačke, ali je rekao da se radi o "nijansama" i da su to dve važne države u EU, zbog čega je potrebno da se između njih ostvari saglasnost.
"Francuska pozdravlja napredak Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije i u oblasti saradnje sa Haškim tribunalom. Napori moraju da se nastave kako bi se ispunili svi uslovi na putu ka EU, ali bitno je da zajednička volja postoji", rekao je Leoneti.
Background Evropska komisija će 12. oktobra objaviti mišljenje o zahtevu Srbije da joj se dodeli status kandidata. Ukoliko mišljenje Komisije bude pozitivno, ona može preporučiti zemljama članicama i predlog datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju sa Srbijom. Odluku o tome donose ministri u okviru Saveta EU, a potvrđuju lideri u okviru Evropskog saveta.
Nova runda dijaloga Beograd i Prištine, koja je trebalo da se održi 27. i 28. septembra, odložena je pošto delegacija Vlade Srbije nije bila spremna da nastavi razgovore sa prištinskom delegacijom dok se ne pronađu načini za rešavanje krize na severu Kosova. Kriza na severu Kosova produbila se pošto je 26. septembra Kfor počeo da uklanja barikade koje su Srbi postavili na putnim pravcima prema administrativnim prelazima.
Kfor je preuzeo kontrolu nad tim prelazima nakon pokušaja Prištine u julu da na njima rasporedi kosovske carinike, pošto nije imala kontrolu nad tim prelazima i nije mogla da primenjuje odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije, donetu 20. jula. Nakon toga, postignut je dogovor da Kfor ostane na prelazima do 15. septembra, a da se u međuvremenu postigne rešenje za pitanje carisnkog pečata. Dogovor o pečatu je postignut 2. septembra. Priština, međutim, traži da se na prelaze na severu Kosova razmeste kosovski carinici čemu se protivi Beograd.
Đelić je rekao da Srbija od Francuske, koja ima jako značajnu ulogu u EU, očekuje pomoć u procesu dobijanja kandidature i, u perspektivi, datuma za početak pregovora, i izrazio zadovoljstvo što je u razgovoru sa Leonetijem obavešten da neće biti novih uslova. On je rekao da očekuje da do kraja godine bude ratifikovan Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Francuske, kako bi se pokrenuli zajednički projekti poput investicija ili izgradnje metroa.
Govoreći o odnosima Srbije sa susedima, Leoneti je rekao da Francuska "prati Srbiju na njenom putu ka EU", ali da ne želi da komentariše te procese već samo želi da se uslovi za nastavak integracija sagledaju objektivno, kako ne bi došlo do toga da se postavljaju novi.
On je dan ranije u Zagrebu rekao da ne postoje dodatni uslovi da Srbija dobije status kandidata, ali da pre ulaska u EU mora da reši odnose sa susedima. "Srbija treba da uđe u EU, ne postoje nikakvi posebni dodatni uslovi za status kandidata. Postoji, međutim, moralna i realna obaveza koju Srbija mora da ispoštuje, a to je da u EU ne može da uđe pre nego što reši odnose sa susedima", izjavio je Leoneti.
Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu krajem avgusta predstavljala je "hladan tuš" za očekivanja Srbije u evropskim integracije. Nakon te posete je postalo jasno da Srbija, pošto je ispunila ključne obaveze u saradnji s Haškim tribunalom, na putu ka EU mora da unapredi odnose sa Prištinom. Merkelova je tada iznela stav da je za napredak Srbije u evropskim integracijama važno da se ostvare rezultati u dijalogu sa Prištinom, da Beograd prihvati rad Euleksa i da se ukinu srpske strukture na severu Kosova.
Leoneti je rekao za AFP da je u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem 6. oktobra istakao da Francuska želi da se obnovi dijalog Beograda i Prištine. Dijalog je odložen zbog krize na severu Kosova koja je izbila oko pitanja kontrole nad administrativnim prelazima.
U poseti Beogradu 7. oktobra boravi i posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper, koji se sastao ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem i sa šefom tima Vlade Srbije za dijalog sa Prištinom Borislavom Stefanovićem. Kuper bi trebalo da razgovara i sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.
Stefanović je 6. oktobra najavio da su pitanje prelaza Brnjak i Jarinje jedan od najvažnijih razloga za Kuperovu posetu i da će o tome razgovarati sa evropskim posrednikom. "Kuperov dolazak će biti prilika da razradimo predloge koje smo uputili međunarodnoj zajednici kako da se reši situacija na prelazima", kazao je on. Šef beogradskog pregovaračkog tima je rekao da je važno da se u tom razgovoru nađe modalitet i rešenje za administrativne prelaze na severu Pokrajine. On je naveo da će Kuper sa Dačićem razgovarati oko impelmetacije slobode kretanja, a sa Bogdanovićem o situaciji na terenu.
Izvor: Beta i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
