Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Datum pregovora značajniji od statusa kandidata
|
|
|
|
Objavljeno : 07.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mišljenje koje će Evropska komisija objaviti 12. oktobra samo je početni korak u odobravanju statusa kandidata. Da bi postala kandidat Srbija treba da dobije podršku zemalja članica, koje bi o tome trebalo da se izjašnjavaju krajem godine. Sticanje statusa kandidata jeste napredak u evropskim integracijama i znak dobre volje EU, ali nema veliki praktični značaj ukoliko se istovremeno ne utvrdi i datum početka pregovora.
"Davanje nekoj zemlji statusa kandidata je jedan politički čin, znak dobre volje. Odluka da se počne sa pregovorima ima veću težinu zato što se tada ide na prilagođavanje pravnog, ekonomskog i svakog drugog sistema zajedničkom pravu EU", kazao je istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić.
Ritam integracija, kako je ukazao, zavisi od političkog odnosa kandidata sa članicama EU, što se može videti i na konkretnim primerima. "Turska je postala kandidat za prijem u EU 1999. a pregovore je počela 2005. Međutim, nedavno je ministar spoljnih poslova Turske (Ahmet) Davutoglu rekao da bi bilo dobro kada bi Turska mogla da uđe u EU 2021. godine, kada će biti 100. godišnjica kemalističke revolucije u Turskoj", kazao je Reljić, dodavši da je ipak reč o "možda malo drastičnom primeru".
Stav o tome da praktičan značaj statusa kandidata nije toliko veliki bez datuma pregovora potvrdila je i Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Srbije i potpredsednica Evropskog porketa u Srbiji. Ona je, ipak, istakla da to jeste priznanje zemlji za ostvarene napore.
"Ono što je za mene jako važno jeste činjenica da statusom kandidata prelazite na jedan viši nivo u odnosima sa EU, odnosno korak ste dalje u procesu evropske integracije. Ako hoćete još više od toga - još jedan korak, potvrda svim procesima reformi koje su do sada ostvarene u Srbiji", kazala je Miščević.
"Naravno, status kandidata, bez dobijanja datuma za otvaranje pregovora daje manje energije za nastavak procesa integracija, ili za njegovo ubrzanje", kazala je ona. "Ne govorim napamet već iz iskustava drugih država koje su u tom procesu ranije bile i koje su pokazale da vezivanje statusa kandidata i datuma otvaranja pregovora za članstvu ubrzava sve ono što je cilj, a cilj jesu reforme u najrazličitijim sektorima", kazala je ona.
Kada je reč o onome što Srbiju čeka u evropskim integracijama, Reljić je istakao da proces pristupanja ne kontrolišu tela EU. "To je nešto što je i dalje potpuno pod političkom kontrolom zemalja članica", kazao je on i objasnio da o svakom koraku u procesu pristupanja odlučuje svih 27 sadašnjih članica.
Izazovi u daljem toku integracije
Background Srbija 12. oktobra očekuje preporuku Evropske komisije za status kandidata. Ukoliko mišljenje Komisije bude pozitivno, ona može preporučiti zemljama članicama i predlog datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju sa Srbijom. Odluku o tome donose ministri u okviru Saveta EU, a potvrđuju lideri u okviru Evropskog saveta. Status kandidata imaju Crna Gora i Makedonija, a Hrvatska je zaključila pregovore i planirano je da postane članica u julu 2013. Albanija prošle godine nije dobila preporuku Komisije za kandidaturu pošto je ocenjeno da treba da ostvari dodatni napredak.
Čak i kada pregovori počnu, i dalje postoji niz mogućnosti da se proces blokira.
Pregovori su, naime, podeljeni na 35 poglavlja pregovora, a kako je ukazao Reljić, i na početku i na kraju svakog od tih 35 poglavlja zemlje članice EU se izjašnjavaju o tome da li smatraju da je zemlja koja želi da postane članica ispunila ono što je predviđeno tim poglavljem o pregovorima.
"Samo tada postoji 70 prilika da se taj proces zaustavi", rekao je Reljić.
"Ne bih želeo da budem neko ko donosi loše vesti, ali suština odnosa je politička", kazao je on. Zbog toga je, kako je ukazao, značajno da zemlje sa najvećom ekonomskom moći i uticajem, poput Nemačke, Francuske i Italije, imaju pozitivan stav, jer to može da dovede do ubrzanja.
Problem mogu da predstavljaju i bilateralni sporovi zemalja članica i kandidata. "Toga se sećamo iz odnosa Slovenije i Hrvatske oko morske granice. To vidimo na primeru Makedonije i Grčke oko naziva te zemlje, to vidimo u odnosu Kpira i Turske zbog severnog Kipra, a ima nagoveštaja da bi u nekom trenutku i Bugarska sa Republikom Makedonijom mogla da ima neke probleme oko statusa manjina", kazao je Reljić.
Miščević je kazala da bilateralni odnosi svakako mogu da utiču na evropske integracije, ali da i Evropska unija ima mehanizme pritiska za rešavanje problema.
"Pokazalo se posebno na primeru spora koji je Hrvatska imala sa Slovenijom u jednom momentu koji je usporio proširenje i na primeru rešenja tog spora da EU moze da pritisne, kada za to ima politički interes, onu svoju članicu koja koristi poziciju članice da bi uticala na one države koje to još uvek nisu", kazala je Miščević.
Pored te političke strane procesa, neophodno je uskladiti propise sa standardima EU. "Pravna tekovina EU trenutno obuhvata oko 90.000 stranica. I vrlo je spor proces pretakanja zajedničkog prava EU u nacionalno pravo", kazao je Reljić.
"To ne moraju da budu neke velike teme, ustavne promene i tome slično, to može da bude nešto što ima veze sa svakodnevnim životom, recimo sistemom razvrstavanja smeća, prečišćavanjem vode, svim tim ekološkim standardima. Ili sa odvojenošću crkve i države, načinom na koji se obrazovni sistem konstituiše", rekao je on.
Uticaj spoljnih faktora
Na proširenje svakako mogu da utiču i faktori koji sa Srbijom nemaju veze, poput krize u evro zoni. Zemlje članice, kako je naveo Reljić, bave se unutrašnjim problemima i time da li je potrebno da se odreknu dela suvereniteta i stvore zajedničku fiskalnu politiku i politiku izdataka.
"I proteklih dana je počela rasprava o tome da li Lisabonski sporazum, koji je reformisala EU pre nekoliko godina, treba ponovo reformisati", rekao je Reljić i dodao da ukoliko bude novih izmena pravila funkcionisanja EU ne treba očekivati proširenje do završetka reforme, što bi moglo da traje više godina.
Prilikom razmatranja evropskih perspektiva Balkana treba uzeti u obzir i dve suprotstavljene težnje - da se nastavi širenje kako bi se povećala stabilnost i bezbednost Evrope, a da se pritom ne dozvoli da institucije postanu nefunkcionalne u slučaju proširenja na veliki broj zemalja.
Bezbednost je, kako je istakao, odigrala ulogu kako u početku evropskih integracija nakon Drugog svetskog rata, tako i u prijemu Portugalije, Španije i Grčke nakon pada autoritarnih režima u tim zemljama, kao i u prijemu zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje su nekada bile članice Varšavskog ugovora. Kada je reč o Balkanu, bezbednost je takođe značajan faktor.
"Tu se onda sučeljavaju dva interesa - interes da se stabilnost Evrope ojača, s jedne strane. S druge strane bojazan da prenapregnute institucije EU ne bi mogle da podnesu povećanje od 35 ili 36 članica i da bi to dovelo do disfunkcionalnosti", kazao je Reljić.
Napisala: Smiljana Vukojičić Obradović
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
