Evropska komisija je mađarskoj vladi stavila do znanja da gleda pozitivno na srpski zakon o restituciji. To je odgovor Komisije na najave mađarske vlade da će razmotriti mogućnost da Srbiji uskrati podršku u evropskim integracijama zbog isključivanja vojvođanskih Mađara iz restitucije. Ovaj tip bilateralnih problema zemalja članica EU i kandidata za članstvo može usporiti evropske integracije, što se pokazalo iz iskustva drugih zemalja.

Zakon o restituciji koji su usvojile srpske vlasti je, kako je novinarima kazao visoki zvaničnik Evropske komisije, u skladu sa pravnom tekovinom EU i ne podrazumeva kolektivnu krivicu Mađara u Drugom svetskom ratu na području Vojvodine.

Ta poruka poslata je šefu diplomatije Mađarske, a stav Komisije potkrepljen je i time da srpski zakon o restituciji jasno definiše i postupak individualne rehabilitacije.

Svi, uključujući i pripadnike i naslednike mađarske okupacione vojske i drugih bezbednosnih snaga, mogu da podnesu zahtev za povraćaj imovine ako zakonskim postupkom dokažu da nisu počinili zločine ili druga kažnjiva dela. Time se, kako je objasnio bisoki zvaničnik Evropske komisije, garantuje da nema kolektivne krivice.

Visoki funkcioner Evropske komisije je naglasio da je vlastima u Beogradu predočeno da se mora imati puni uvid u primenu zakona o povraćaju nacionalizovane i konfiskovane imovine u Srbiji i da ne sme biti nikakve diskriminacije.

Vlada u Budimpešti je izrazila nezadovoljstvo zbog usvajanja srpskog zakona o vraćanju oduzete imovine, uz ocenu da se njime diskriminiše mađarska manjina u Vojvodini i uvodi načelo kolektivne krivice za zločine koje su u Drugom svetskom ratu počinile mađarske okupacione snage u Vojvodini. Potpredsednik mađarske vlade Žolt Semjen je 3. oktobra zapretio blokadom odobravanja statusa kandidata za članstvo Srbiji u EU, rekavši da Budimpešta podržava evropsku integraciju Srbije, ali da to članstvo nije moguće ukoliko se donose zakoni koji kolektivno narodima poriču građanska prava.

Zakonu o restituciji usprotivio se i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor, koji je predsedniku Srbije Borisu Tadiću u otvorenom pismu uputio molbu da ne potpisuje ukaz o njegovom proglašenju.

Bilateralni problemi - česta kočnica na putu ka EU

Bilateralni problemi nisu neuobičajeni kamen spoticanja za zemlje koje teže da se priključe EU. To je donekle i logično, budući da su zemlje članice u poziciji da izvrše pritisak na zemlje kandidate, uslovljavajući podršku za naredne korake integracija rešavanjem bilateralnih pitanja u njihovu korist.

Spor Grčke i Makedonije oko imena zemlje je drastičan primer takvog problema. Evropska komisija je već dva puta preporučila otvaranje pregovora sa Makedonijom, koja ima status kandidata od 2005. godine. Napredak, međutim, onemogućava spor sa Grčkom, čije rešenje nije na vidiku.

Slovenija je mesecima blokirala pregovore Hrvatske o pristupanju EU krajem 2008. i tokom 2009. godine, zbog višegodišnjeg graničnog spora sa tom zemljom. To je moguće jer članice EU mogu da uskrate podršku u svakoj fazi pristupanja, uključujcuhi i otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja.

Kako ukazuju stručnjaci, u velikom broju slučajeva ipak postoji mogućnost da se na zemlju koja blokira pregovore izvrši pritisak i da se neko sporazumno rešenje nađe u razumnom roku.

Između Srbije i Hrvatske sigurno se može pojaviti takav tip problema. Predsednici dve zemlje do sada su više puta izrazili spremnost da takve situacije spreče.

Autor: S.V. i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Datum pregovora značajniji od statusa kandidata
  
• 

  Vesti

  : Srbiji preporuka za status kandidata, datum pregovora moguć uslovno
  
• 

  Vesti

  : Usvojeni zakoni o javnoj svojini i restituciji