Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Merkel: Srbija ne ispunjava uslove za status
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka je, posle višenedeljnog nagađanja, stavila do znanja 2. decembra da Srbija nije ispunila uslove za dodeljivanje statusa kandidata na samitu EU 9. decembra. Među članicama Evropske unije ne postoji saglasnost o tome da li Srbiji treba odobriti status kandidata, a za donošenje odluke potreban je konsenzus. Nekoliko članica EU, uključujući Francusku i Italiju, smatra da Srbiji treba odobriti status kandidata i uputiti joj pozitivne signale, s obzirom na napore koje ulaže kako bi rešila otvorena pitanja sa Prištinom. U novoj rundi pregovora Beograda i Prištine, međutim, nisu postignuti konkretni rezultati, ali bi razgovori mogli da se nastave već 2. decembra.
Savezna kancelarka Angela Merkel rekla je 2. decembra u Bundestagu da "za sada nisu obezbeđene pretpostavke za dodelu statusa kandidata Srbiji". Posle višenedeljnog nagađanja, konzervativna šefica vlada je jasno stavila do znanja da će nemački stav na samitu EU 8. i 9. decembra, kada se bude raspravljalo o daljoj evropskoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana, kada je o Srbiji reč, biti negativan.
Ona je naglasila da su "EU i nemačka vlada blagovremeno formulisali svoja očekivanja (prema Srbiji) u formi konkretnih koraka". i da put Srbije u EU vodi samo preko normalizacije odnosa sa Kosovom.
"Veoma mi je žao što Srbija do sada nije ispunila ova očekivanja u dovoljnoj meri, čime za sada nisu data pretpstavke za dodelu statusa kandidata", rekla je kancelarka.
Dodala je da se "pored toga Srbiji može prebaciti i da je proteklih dana doprinela stvaranju atmosfere u kojoj su nemački vojnici Kfor na severu Kosova vatrenim oružjem napadnuti i povređeni". "To nije prihvatljivo. Naši vojnici tamo veličanstveno obavljaju svoj posao za šta smo im zahvalni", istakla je Angela Merkel.
Istovremeno je navela da je Nemačka "za evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana". "Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja su preko kriterijuma iz Kopenhagena deo politike širenja EU. Dugoročno mi želimo da ne samo Srbiju, već i Kosovo uključimo u EU i istovremeno sačuvamo punu sposobnost EU da funkcioniše", rekla je Angela Merkel pred poslanicima Bundestaga.
Bez saglasnosti u EU o Srbiji
Šefovi diplomatija EU su na sastanku u Briselu 1. decembra ocenili da je ostvaren izvestan pomak u vezi sa stanjem na severu Kosova i u dijalogu Beograda i Prištine, ali da je potrebno učiniti više. Nakon sastanka ministri spoljnih poslova su EU izneli različite stavove o zahtevu Srbije da joj se dodeli status kanidata i ispunjenosti uslova za to. Oni su posebno osudili nasilje na severu Kosova i napade na pripadnike Kfora.
Novi italijanski ministar inostranih poslova Djulio Terci di Sant'Agata rekao je da je na sastanku bilo "malo ali vrlo jasnih stavova protivljenja da se Srbiji odobri status kandidata", istakavši da takvo mišljenje ne deli Rim. On je napomenuo da je rasprava o Srbiji bila pod utiskom sukoba i "krvavih događaja" na severu Kosova. "Neki misle da vladu Srbije treba ohrabriti, a drugi da treba imati tvrd stav. Italija je za to da se vlada u Beogradu ohrabri", rekao je Terci di Sant'Agata. On je objasnio da bi odbojnim stavom prema vladi Srbije EU "kažnjavala Beograd, a ne one koji su protiv predsednika Srbije Borisa Tadića" i koji su vinovnici nasilja na severu Kosova.
Background Evropska komisija je 12. oktobra preporučila dodeljivanje statusa kandidata Srbiji uz očekivanje da Beograd obnovi dijalog sa Prištinom i primeni do sada postignute sporazume u dijalogu.
Preporuka za otvaranje pregovora uslovljena je daljim napretkom u odnosima sa Prištinom - Komisija je procenila da pregovore treba otvoriti kada se ostvari vidan napredak u najznačajnijim domenima saradnje Beograda i Prištine.
Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele iz izrazio je zabrinutost Nemačke zbog napada na vojnike Kfora na severu Kosova. Vestervele je uputio "kritiku svakoj političkoj podršci takvom ponašanju", istakavši da je on "uvek podržavao evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana". "Ali ovo što se dešavalo proteklih dana jeste sve samo ne produktivno", podvukao je nemački ministar inostranih poslova.
Sličan stav je izneo i austrijski ministar Mihael Špindeleger koji je oštro osudio napade na austrijske, mađarske i nemačke vojnike Kfora na severu Kosova. Špindeleger je rekao da će Beč teško pristati na kandidaturu Srbije ako nasilje ne samo ne bude obustavljeno, već i vinovnici tog nasilja pronađeni i izvedeni pred sud.
Prema izvorima zasedanja, Velika Britanija je takođe, zahtevajući da se obustavi nasilje i uklone barikade na severu Kosova, zasad uzdržana prema davanju Srbiji mogućnosti da dalje napreduje ka članstvu u EU. London je, međutim, stavio do znanja da snažno podržava dalje proširivanje Unije.
Za Holandiju je, prema holandskim izvorima, ključno to što je Srbija sprovela reforme i okončala saradnju s Haškim sudom, ali smatra da mora doći i do napretka u dijalogu Beograd-Priština.
Francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe je izjavio da će Pariz podržati davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, naglasivši da dijalog Beograd-Priština teče uz "obećavajuće pomake". Francuski ministar je predočio da će odobravanje statusa kandidata omogućiti EU "dalji dijalog sa Srbijom i da se ona podstakne da nastavi putem kojim je krenula".
Šefovi diplomatija Švedske i Luksemburga, Karl Bilt i Žan Aselborn, stavili su do znanja da su za to da se Srbiji odobri status kandidata, imajući u vidu da dijalog s Prištinom ide u dobrom pravcu i da je Beograd pozvao kosovske Srbe da napuste barikade.
Rumunski ministar Teodor Bakonski naglasio je da Rumunija podržava mišljenje Evropske komisije da je Srbija zaslužila da dobije status kandidata za članstvo i ne smatra da to treba dovoditi u vezu s dijalogom Beograd-Priština.
Šef mađarske diplomatije Janoš Martonji rekao je da će Mađarska podržati kandidaturu za članstvo Srbije u EU, ali da očekuje da srpski parlament blagovremeno 5. decembra usvoji izmene zakona o rehabilitaciji kojima će se ukloniti mogućnosti da bude oštećena mađarska manjina u Srbiji.
Više zemalja na zasedanju su okvirno stavile do znanja da bi dalji napredak u dijalogu morao dovesti do jednoglasnog stava EU da se Srbiji odobri kandidatura za članstvo.
Bez konkretnih rezultata u dijalogu
U novoj rundi pregovora Beograda i Prištine, koja je održana 30. novembra i 1. decembra, ostvaren je pomak, ali nije postignut dogovor o administrativnima prelazima i regionalnom predstavljanju Kosova. Iz diplomatskih izvora u Briselu agencija Beta saznaje da se pregovori delegacija Srbije i Kosova nastavljaju 2. decembra posle podne.
Prema rečima šefa tima Srbije u pregovorima Borislava Stefanovića, izvesnog napretka ima o sertifikatima za prelazak administrativne linije između Kosova i centralne Srbije. Dogovor je da na tim dokumentima - potvrdama za lična dokumenta, nema državnih obeležja.
Stefanović je rekao da prištinska strana, međutim i dalje uporno insistira na državnim simbolima i u slučaju administrativnih prelaza i regionalnog predstavljanja.
Stefanović je rekao da je u novoj rundi pregovora Beograd nastupio s više konkretnih predloga, ali da ih Priština ne prihvata, dok je sefica kosovske delegacije Edita Tahiri rekla da je Kosovo za razliku od Srbije prihvatilo sporazum o integrisanom upravljanju granicom koji je predložila EU Evropska unija.
Očuvati evropsku perspektivu Zapadnog Balkana
U Evropskoj uniji se mogu čuti i stavovi da bi negativna odluka u pogledu daljeg proširenja bila pogrešna poruka za Zapadni Balkan i Srbiju. Poslanici Evropskog parlamenta nadležni za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana su 1. decembra pozvali članice Evropske unije da podrže preporuke Evropske komisije o približavanju EU zemalja tog regiona, uključujući Srbiju. Izjavu su potpisali specijalni izvestioci Evropskog parlamenta za Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, članovi delegacija Evropske unije u tim zemljama i drugih tela.
U tom tekstu piše da "ne bi bilo mudro zamrznuti proces širenja EU pošto bude potpisan sporazum sa Hrvatskom jer bi to podrilo kredibiltet EU i moglo bi da ugrozi stabilnost jugoistočne Evrope". Uvereni da preporuke Evropske komisije o Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovom "opravdavaju dalje institucionalne korake", evroposlanici pozivaju EU da "zemljama Zapadnog Balkana pošalje jasnu i snažnu poruku koja je u skladu sa njihovim očekivanjima". "To znači otvaranje pregovora o njihovom članstvu (u EU), davanje statusa kandidata ili otvaranje dijaloga o vizama", piše u izjavi.
Izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Jelko Kacin i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ocenili su da je odluka o dodeli statusa kandidata Srbiji od bitnog je značaja za nastavak evropske integracije čitavog regiona. Oni su razgovarali 1. decembra na sastanku radne grupe za Zapadni Balkan Evropskog parlamenta.
U saopštenju navodi i da je "za očuvanje dinamike regionalnog povezivanja od bitnog značaja da barem jedna država Zapadnog Balkana pregovara o prijemu u EU". "Sada, kada je Hrvatska tik pred ulaskom u EU, Crna Gora mora početi pristupne pregovore i time preuzeti štafetu od Hrvatske", rekao je Kacin na sastanku radne grupe Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan.
Izvor: Beta
Stavovi
Šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je da izjava nemačke kancelarke Angele Merkel znači da u ovom trenutku Srbija ne ispunjava uslove, ali da je, kako je dodao, zato srpska delegacija u Briselu da to upravo uradi i ostvari. Stefanović je istakao da veruje da se može doći do nagodbe u razgovorima s Prištinom.
On je rekao da je na predlog srpske delegacije runda dijaloga nastavljena 2. decembra s ciljem da se pokuša da se nađe rešenje za administrativne prelaze i regionalno predstavljanje Kosova.Stefanović je rekao da je optimista vezano za samit EU 9. decembra na kojem se odlučuje o davanju statusa kanidata Srbiji za članstvo u Uniji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, reagujući na izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel, ocenio je da je izuzetno važno da Srbija dobije status kandidata kako bi u sledećoj fazi ponovila uspeh Crne Gore i počela pregovore. "Nikad ne reci nikad - to je osnovno pravilo u politici i ja se nadam da gospođa Merkel može promeniti svoj stav, ali ga može promeniti samo na osnovu proboja i pravih vesti koje dolaze u poslednjem trenutku", rekao je Kacin za Dojče vele.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je 2. decembra da je posle negativnog stava nemačke kancelarke Angele Merkel očigledno da Srbija ne može očekivati status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine. "Nadam se da stav Saveta EU ipak neće biti decidno ne, nego da će poruka Saveta biti takva da se ostavljaju otvorena vrata za narednu godinu", rekla je Maja Bobić agenciji Beta.
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević rekao je 2. decembra da, nakon poslednje izjave nemačke kancelarke Angele Merkel, očekuje da će Savet EU 9. decembra odložiti donošenje odluke o kandidaturi Srbije za EU. Povodom izjave Angele Merkel da Srbija u ovom trenutku ne ispunjava uslove za dobijanje kandidature za EU, Pribićević je agenciji Beta rekao da ta poruka nije neočekivana i da su to stavovi i SAD, Velike Britanije i Francuske.
On je objasnio da taj stav podrazumeva da treba da se uklone barikade na severu Kosova, da se omogući regionalno predstavljenje Kosova i integrisano upravljanje carinskim prelazima.
Stručnjak za evropska pitanja Vladimir Todorić ocenio je danas da je izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da Srbija nije uspunila uslove za kandidaturu za članstvo u EU u funkciji dodatnog pritiska na Beograd uoči odluke Evropskog saveta 9. decembra.
"To je pametan politički manevar Nemačke i još nekih zemalja koje žele da dobiju maksimum onoga što Srbija može da da do 9. decembra, jer 10. decembra se na neki način obesmišljavaju i dalji pritisci, a verovatno će to biti i datum obesmišljavanja daljih barikada", rekao je Todorić agenciji Beta.
Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je danas da je, posle grešaka do kojih je doveo pristup srpskih vlasti pitanju severa Kosova, teško "naći argumentaciju koja bi mogla da ubedi Evropu da Srbija dobije status kandidata". On je ocenio da se politika, koja je Srbiju dovela do gubitka kandidature, mora potpuno napustiti, a ne, kako je naveo, "presvlačiti u nove fraze i traženje alibija".
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković apelovao je 2. decembra na predsednika Srbije Borisa Tadića da preuzme državničku odgovornost i odmah prihvati ono što se od Srbije traži da bi stekla status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Drašković je u pisanoj izjavi naveo da niko u EU ne traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova, nego da prihvati stvarnost da 22 članice EU priznaju Kosovo za državu, integrisano upravljanje na svim carinskim prelazima između Srbije i Kosova, garantuje slobodu kretanja i trgovine preko tih prelaza, prihvati učešće Kosova na međunarodnim skupovima.
Kosovski Srbi nisu krivi ako Srbija ne dobije status kandidata, jer se samo bore da i dalje žive u državi Srbiji, izjavio je danas predsednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić.
"Srbi ne mogu biti krivi za to što se bore za ostanak u svojoj državi Srbiji. Niko među Srbima na Kosovu i Metohiji nema ništa protiv ulaska Srbije u EU, ali ako za to cena treba da bude naš nestanak sa ovih prostora, ako moramo da izgubimo porodice, zemlju, kuće, to ne možemo da prihvatimo" rekao je Ristić.
Izvor: Beta
Sledeći koraci
5. decembra 2011: Savet ministara uoči samita EU predložiće odluku o Srbiji
9. decembra 2011: Evropski savet donosi odluke o narednim koracima evropskih integracija Srbije i Crne Gore
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
