Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kosovo u fokusu odlučivanja EU o Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 17.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Evropska komisija izveštava o napretku zemalja u procesu pridruživanja od 2002. godine sa ciljem pružanja kvalitativne ocene članovima Evropskog parlamenta i Saveta EU i tako daje "ogledalo reformi" zemljama koje su u procesu pristupanja. Ove godine Srbija je dobila ne samo ocenu sprovedenih i započetih reformi već i mišljenje Komisije da li je spremna za status kandidata i početak pregovora. Mišljenje je odgovor na zahtev za članstvo koji je Srbija podnela decembra 2009. godine a pripremljeno je na osnovu slične metodologije kao i prethodni izveštaji o napretku, uz detaljnu analizu odgovora na Upitnik i nekoliko stručnih misija Evropske komisije koje su uglavnom proveravale ispunjenost uslova sadržanih u delu "političkih" uslova.
Pišu: Maja Bobić i Ivan Knežević
Ocena bi trebalo da posluži kao smernica za konačnu odluku Evropskog saveta u decembru tekuće godine. Sva je prilika, međutim, da će za donošenje konačne odluke biti presudna politička debata uoči i na samom Evropskom savetu 9. decembra 2011, a ona će u skladu sa mišljenjem Komisije ali i stavovima vlada u evropskim prestonicama biti fokusirana na tzv. "kosovski uslov". Početak pregovora, koji nije isto što i status kandidata, označava prekretnicu u pristupanju svake zemlje EU i, kako se obično kaže, "tačku bez povratka". To znači da je put zemlje ka ispunjavanju svih uslova za članstvo izvestan, što se obezbeđuje i kroz merila koja zemlja mora da ispuni pre otvaranja i zatvaranja svakog od 35 pregovaračkih poglavlja, a proces integracije se ubrzava. Naravno, sve zavisi od spremnosti i volje aplikanta ali i od (ne)rešenih pitanja sa ostalim zemljama članicama.
Kao i prethodnih godina i Mišljenje daje ocenu ispunjenosti Kopenhaških kriterijuma – političkih i ekonomskih kriterijuma i sposobnosti zemlje da preuzme obaveze koje proističu iz članstva, kao i ispunjavanje uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sprovođenje Prelaznog sporazuma.
Međutim, pored toga mišljenje analizira i perspektive za ispunjavanje uslova u srednjem roku, koji za potrebe analize, iznosi 5 godina. Posebno se daje analiza efekta koje bi eventualno članstvo Srbije imalo na EU, posebno u oblastima slobodnog kretanja radnika, poljoprivrede i ruralnog razvoja, regionalne politike i koordinacije strukturnih instrumenata, finansijske politike i budžeta. Mišljenje prati detaljni Analitički izveštaj, a kao i svake godine sve individualne izveštaje prati Strategija proširenja 2011 – 2012.
O Strategiji se uvek nešto manje govori iako ona daje dobar presek stanja i u zemljama koje su u sličnom, boljem ili lošijem položaju od nas, ali i smernice EU u oblasti politike proširenja. Nije nikakva tajna da je ova politika u krizi, doduše kao i uopšte evropska integracija, i uprkos čestim demantima visokih zvaničnika Evropske komisije, zamor od proširenja postoji i „odzvanja“ i kod nas. Stoga je zanimljivo da Komisija smatra da je proširenje dobilo na značaju i da počinje nova faza sa zatvaranjem pregovora sa Hrvatskom. Ovo uistinu, ukoliko se obistini, te Hrvatska juna 2013. postane članica EU, jeste ili može biti svojevrsni podsticaj i za ostale zemlje u regionu, ili kako se kaže u Strategiji „opravdava politiku koja je usvojena i primenjena nakon rušilačkih konflikta na Balkanu..i potvrđuje transformativnu moć politike proširenja EU“.
Strategija prepoznaje najveće probleme zajedničke za sve zemlje, a to su dobro upravljanje, vladavina prava, administrativni kapaciteti, nezaposlenost, ekonomska i socijalna inkluzija. Važan zaključak, koji će verovatno biti primenjen već na Crnu Goru ukoliko joj se odobre otvaranje pregovora, jeste da pregovore treba početi od najtežih pitanja. A to su po prvilu i iz iskustva poslednjeg proširenja, kao i pregovora sa Hrvatskom, bila poglavlja 23 i 24, odnosno pravosuđe i osnovna prava kao i prostor pravde, slobode i bezbednosti ili ono što obično nazivamo unutrašnjim poslovima.
EU neće bilateralne svađe
EU i uči na svojim greškama, ili jednostavno uči, te će praćenje ispunjenosti standarda biti itekako važno u budućnosti, a neće se tolerisati ni bilateralne zađevice koje moraju da se reše što ranije u procesu pristupanja. Pored problema koji su uočeni u svim zemljama u vezi sa pomenutim poglavljima, i to konkretno borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, efikasne i transparentne javne uprave, uočen je još jedan regionalni problem, a to je sloboda medija. Što je dobro jer u mišljenju Evropske komisije o Srbiji ovaj deo je sveden na isključivo pozitivne ocene. Istina, u analitičkom izveštaju za Srbiju se, kao i za ostale zemlje regiona, izražava određena zabrinutost jer se ističe da postoje pretnje novinarima i da se ekonomskim i političkim pritiskom na medije uticače na medije i ugrožavanja njihova nezavisnost.
Ono na šta svakako treba obratiti pažnju u izveštaju, a što je na primeru Srbije više nego istaknuto, jeste "izazov" regionalne saradnje i pomirenja na Zapadnom Balkanu. Ističe se da se moraju rešiti bilateralna pitanja i nasleđe konflikata iz prošlosti, a posebno međuetnički odnosi i pitanja statusa BiH i Kosovo. Posebna pažnja je posvećena tzv. inkluzivnosti regionalne saradnje, odnosno pronalaženje načina da Kosovo učestvuje na regionalnim sastancima i forumima. EU nije zaboravila i deo svoje odgovornosti pre svega u istragama na osnovu izveštaja Saveta Evrope i "beleži" značaj zaštite svedoka, što je bila jedna od najozbiljnijih kritika srpske zajednice na Kosovu i Srbije u odnosu na efikasnost i uspeh EULEX misije.
Treba istaći da Strategija jasno dovodi u vezu vladavinu prava, korupciju i pravosuđe sa ekonomskim razvojem i poslovnom klimom što je još jedan argument za rešavanje ovih problema u što ranijoj fazi integracija. Pozivaju se i zemlje u procesu pristupanja da slede strategiju Evropa 2020. To svakako ima smisla jer se deo ovih zemalja nada članstvu pre isteka ove decenije, što podrazumeva i ispunjavanje ambicioznih ciljeva iz Agende 2020.
Srbija će, kako proističe iz Izveštaja, morati ozbiljno da se pozabavi i povezivanjem tržišta rada i obrazovanja, jer ta veza u Srbiji, ali i nekim drugim zemljama, praktično ne postoji. EU predlaže uspostavljanje Platforme Zapadni Balkan za obrazovanje i trening sa otvorenom metodom koordinacije kako bi se omogućilo i ovim zemljama da učestvuju, a kako bi se obrazovni sistemi i obrazovna infrastruktura reformisali. Takođe je istaknuta druga slaba tačka koja se tiče konkurentnosti i opšte klime za investicije.
Što se tiče Srbije i mišljenja Evropske komisije o zahtevu za članstvo, konstatuje se da je Srbija sprovela značajne reforme u proteklim godinama i značajno napredovala u ispunjavanju političkih uslova u vezi sa uspostavljanjem stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i prava manjina. Konstatuje se i da Srbija uspešno ispunjava obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i da je ostvarila punu saradnju sa Haškim tribunalom. U Mišljenju se pozdravlja i odluka Srbije da učestvuje u dijalogu sa Kosovom kako bi se olakšali životi građana, kaoi činjenica da su preduzeti prvi koraci za primenu sporazuma koji su posrtignuti u dijalogu (slobodno kretanje ljudi i robe, matične knjige i katastar).
Evropska komisija smatra i da će Srbija biti sposobna da preuzme obaveze iz članstva u srednjem roku (5 godina) u skoro svim oblastima pravnog nasleđa EU ukoliko nastavi sa približavanjem i ukoliko se učine dodatni napori da se obezbedi primena zakona. Sprovođenje ili implementacija je ključna reč. Ipak, nije ostao neprimećen napor koji je administracija učinila ispunivši skoro sve zakonske preduslove za status kandidata, odnosno obaveze koje je sama definisala Nacionalnim programom integracije i Akcionim planom, što je izgleda uslovilo opšti pozitivan ton. Da podsetimo od 2008. kada je donet Nacionalni program integracije Srbija je usvojila 185 zakona, 109 uredbi, strategija i sličnih dokumenata kao i 509 pravilnika, ili ukupno 82% je ispunjenost Nacionalnog program integracije.
Dakle, za 12 oblasti-poglavlja uz postojeće napore srednji rok je dovoljan, za 16 je potrebno više posvećenosti, resursa i rada, a posebna pažnja treba da se posveti poljoprivredi i ruralnom razvoju, pravosuđu i fundamentalnim pravima, unutrašnjim poslovima i finansijskoj kontroli, jer je procena da uslove iz ovih oblasti uz postojeće napore nije moguće dostići u srednjem roku od 5 godina. Konačno, izvan svih kategorija je oblast životne sredine i klimatskih promena, koja je dostižna samo u dugom roku i zahteva povećane investicije. Po drugim procenama, Nacionalna strategija za prilagođavanje u oblasti životne sredine, plan Vlade usvojen oktobra 2011. godine, 10,6 milijardi evra je potrebno da se ove reforme sprovedu i primene do 2030. godine, dok neki stručnjaci smatraju da su i ovi rokovi nerealni!
Kosovo - odlučujući uslov
U svakom slučaju, najvažnija (politička) preporuka Evropske komisije jeste da Savet dodeli Srbiji status kandidata "podrazumevajući da će Srbija nastaviti dijalog sa Kosovom i ostvariti brz napredak u sprovođenju do sada postignutih dogovora u ovom dijalogu". Ova preporuka jeste neka vrsta priznanja pokazanom i učinjenom i odgovor na očekivanja koja država i građani imaju, ali jeste i formulacija koja zahteva da se nastavi dijalog po svaku cenu i preuzme odgovornost u slučaju negativnog razvoja.
Komisija takođe predlaže da se otvore pregovori sa Srbijom čim ona postigne značajan napredak u dostizanju jednog ključnog prioriteta. Doduše taj jedan prioritet - normalizacija odnosa sa Kosovom u skladu sa uslovima iz Procesom stabilizacije i pridruživanja - ima barem 5 pod-prioriteta:
- poštovanje prinicipa inkluzivne regionalne saradnje – što bi značilo učešće Kosova na regionalnim forumima i potpisivanje Transportne zajednice gde je ponovo zastoj zbog pitanja imenovanja Kosova;
- puno poštovanje odredbi Ugovora o energetskoj zajednici;
- pronalaženje rešenja za telekomunikacije i uzajamno priznavanje diploma – preostale teme za naredne runde pregovora ukoliko odnosno kada bude nastavljen;
- nastavak sprovođenja, u duhu dobre saradnje, svih do sada postignutih ali javnosti nedostupnih sporazuma - o slobodnom protoku ljudi i robe, matičnim knjigama i katastru;
- aktivna saradnja sa Euleksom kako bi se obezbedio njegov rad u svim delovima Kosova – za ovaj izazov je kasnije navedeno da Srbija operativno sarađuje sa Euleksom ali da treba da unapredi sprovođenje policijskog protokola i unapredi razmenu informacija u borbi protiv organizovanog kriminala, te da obezbedi aktivno prisustvo Euleksa na celoj teritoriji Kosova.
Komisija će predstaviti izveštaj o sprovođenju ovih prioriteta čim se postigne značajan napredak u tom smislu.
Brzo usvajanje zakona nije uvek prednost
Uprkos priznanju naporima, ili kako to analitički izveštaj simpatično definiše „zapaženoj mobilizaciji napora u poslednjoj godini“, ubrzano donošenje zakona, pa i zbog usaglašavanja sa pravnom tekovinom EU, "doprinelo" je ponekad lošem kvalitetu zakona, ali i nedostatku javnih rasprava i sveukupne transparentnosti u donošenju zakona.
Izveštaj jasno i pravilno navodi da ne postoji dosledan pristup konsultovanja svih zainteresovanih grupa u razmatranju zakonskih rešenja. Procedure koje se odnose na javne rasprave nisu razrađene, ujednačene niti su dovoljno jasne, ne postoje jasno definisani rokovi, forme, instrumenti javne rasprave. To ozbiljno potkopava ne samo kvalitet, već i transparentnost i odgovornost u donošenju zakona i politika. Proces konsultacija je jednostavno rečeno fakultativan.
Ozbiljne zamerke date su i u oblasti pravosuđa mada je ocenjeno da će revizija reizbora sudija pokušati da ispravi učinjeno. U vezi sa borbom protiv korupcije pravni okvir je na mestu ali sprovođenje kasni, a zamereno je što nema dovoljno primera uspešno rešenih tzv. velikih slučajeva koji bi dobili i sudski epilog; to umanjuje poverenje u sposobnost i želju da se pitanje korupcije rešava baš u svim slučajevima, i naravno umanjuje poverenje u postojanje političke volje da se ova pitanja rešavaju.
U odnosu na prava manjina konstatovana je povremeno nestabilna situacija u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i Sandžaku, kao i međuetnički i unutaretnički sukobi, ali svakako najosetljiviji jeste položaj Roma i njihova marginalizacija.
Problem inkluzije Roma je posebno akcentovan u tekstu izveštaja i njegovom rešavanju EU pridaje izuzetno veliki značaj.
Potrebno još priprema za pritisak konkurencije u EU
Što se tiče ekonomskih kriterijuma u Izveštaju se konstatuje da je Srbija u prethodnom periodu uspela da sačuva zadovoljavajući nivo makroekonomske stabilnosti uprkos globalnoj ekonomskoj krizi. Pored toga Srbija je usvajanjem nekoliko zakona, kao što je Zakon o povraćaju oduzete imovine tokom ove godine načinila značajan napredak u procesu izgradnje tržišne ekonomije. Ostaje da se vidi kako će doneti zakoni biti implementirani u narednom periodu.
Takođe Srbija je prema oceni Evropske komisije u prethodnom periodu uspešno implementirala sve obaveze koje su proistekle iz Prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Međutim neophodne su dalje reforme kako bi se unapredila sposobnost domaće privrede da izdrži konkurentski pritisak na jedinstvenom tržištu EU, a Izveštaj kao glavne probleme identifikuje nedovoljno stimulativno poslovno okruženje, prevelik uticaj države na ekonomiju, jačanje sistema javnih nabavki i nefleksibilnost tržišta radne snage.
Preduzeća u Srbiji su i dalje suočena sa komplikovanim procedurama prilikom započinjanja novog posla, pre svega zbog sporosti administracije u izdavanju građevinskih dozvola po čemu je Srbija i po oceni Svetske banke o uslovima poslovanja na začelju liste zemalja koje su bile predmet analize. Dodatni problem u poslovanju prema Izveštaju Evropske komisije predstavljaju i različiti administrativni troškovi poslovanja u različitim opštinama u Srbiji.
Pravna nesigurnost takođe predstavlja značajan problem u poslovanju posebno kada je u pitanju vremensko trajanje sudskih postupaka i izvršenje pravosnažnih presuda. U oblasti infrastrukture, projekti izgradnje puteva se sprovode relativno sporo, dok su železnice u pogledu investicija tokom prethodnih nekoliko godina zanemarene. Problem su nedovoljne investicije u prenosnu mrežu, dok je stanje infrastrukture u telekomunikacijama nešto bolje.
Smanjiti uticaj države, ali i korupciju
Među brojnim strukturnim slabostima ekonomskog sistema Srbije koje i dalje usporavaju ekonomski razvoj zemlje najznačajniji je preveliki uticaj države na privredu kroz javna preduzeća kao i kontrolu cena u pojedinim sektorima. Administrativne cene prema Izveštaju Evropske komisije predstavljaju 20% potrošačke korpe, pri čemu više od polovine ovog procenta otpada na kontrolisane cene energenata. Pored toga država kao monopolista i dalje kontroliše veći deo javnog sektora, poput poštanskih usluga i energetike, ali i delove sektora poljoprivrede. Imajući u vidu da monopoli povećavaju cene i snižavaju konkurentnost privrede neophodno je preduzeti strukturne reforme kako bi monopolističke strukture prestale da deluju u narednom periodu.
Srbija je uspostavila pravni i institucionalni okvir koji se bavi zaštitom konkurencije, ali kao i prethodnih godina Evropska komisija konstatuje da je neophodno dodatno jačanje svih institucija koje su uključene u sistem. Evropska komisija preporučuje da je posebno potrebno raditi na jačanju nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći kao i na obezbeđenju uslova za izvršenje odluka Komisije za zaštitu konkurencije. Ukoliko se preduzmu konkretne akcije na osnovu ovih preporuka Evropske komisije efikasnost ekonomskog sistema će biti značajno unapređena, pre svega kroz povećanje produktivnosti i međunarodne konkurentnosti privrede, što će predstavljati dodatni podsticaj za nove domaće i strane investicije u privredi.
Evropska komisija je, kao i svake godine, ocenila i stanje u sektoru javnih nabavki u Srbiji. Po pitanju postojećeg sistema javnih nabavki u Srbiji Evropska komisija upozorava da je neophodno dodatno jačanje administrativnih kapaciteta, posebno u Ministarstvu finansija. U cilju sprečavanja korupcije u sistemu javnih nabavki neophodno je da se uspostave efikasni mehanizmi koordinacije i saradnje između pravosudnih organa, institucija koje se bave borbom protiv korupcije i revizijom trošenja javnih finansija.
Što se tiče pitanja tržišta radne snage Evropska komisija konstatuje da je jedan od ključnih problema srpske ekonomije nefleksibilnost tržišta radne snage i dugoročna strukturna nezaposlenost. Kao posledica krize stopa nezaposlenosti je sa 14% dostigla nivo od 20%. Među nezaposlenim najveći broj čine osobe mlađe od 35 godina sa završenom srednjom školom ili fakultetom, što pokazuje da postoji očigledni raskorak između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada. Kada se tome doda i neadekvatna poreska politika u oblasti zarada i penziona politika dobija se nefleksibilno tržište radne snage koje pored socijalnih posledica u vidu povećanja siromaštva ima i rapidan rast sive ekonomije i rada na crno.
Pregled usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u 32 poglavlja koji je dat u ovom Izveštaju može i treba da posluži kao smernica za dalje reforme i nakon izbora u Srbiji, ili uprkos njima. Srbija bi nastavkom procesa evropskih integracija ubrzala preko potrebne reforme u svim segmentima društva i u tom procesu bi imala podršku EU. Svakako će naredni period evropske integracije, upravo zbog krize koja ekonomski, ali i politički potresa EU, pokazati koliko smo iskreni ili koliko su naše političke elite ozbiljne kada kažu da reforme treba sprovoditi zbog nas samih. U tome će sigurno imati podršku građana, među kojima se 85% njih slaže sa ovom tvrdnjom.
Autori su generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji i zamenik generalnog sekretara
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
