Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Pad podrške građana ulasku u EU
|
|
|
Objavljeno : 13.01.2012. |
|
|
|
|
|
|
Podrška građana ulasku Srbije u EU opala je na 51%, što je za dva procentna poena manje u odnosu na jun 2011, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Kancelarije za evropske integracije, koje sprovedeno u decembru. Pad podrške se tumači reakcijom na teškoće u pridruživanju, kvalitetom javne debate o EU i odnosom prema integraciji uopšte. Istraživanje je pokazalo da je podrška reformama i dalje vrlo visoka i da više od dve trećine građana smatra da probleme u odnosima s Prištinom treba rešavati bez obzira na pridruživanje EU. Predstavljeno je i osciliranje podrške pristupanju po mesecima koji ukazuje na blagi rast podrške od jeseni do sada.
Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 51% građana glasalo bi "za", 28% "protiv", 18% ne bi glasalo, dok 3% ne zna kako bi se izjasnilo, pokazalo je istraživanje.
Stopa građana koji podržavaju ulazak u EU se smanjila za dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje iz juna 2011, kada se tako izjasnilo 53% građana. Takođe je porastao broj onih koji bi se na referendumu izjasnili protiv ulaska Srbije u EU. Ovog decembra protiv bi glasalo 28% ispitanika, dok se u junu tako izjašnjavalo 24% građana.
Za godinu dana podrška je opala za šest procentnih problema, s obzirom da je u decembru 2010. godine 57% građana izjavilo da podržava ulazak Srbije u EU.
Direktorka Kancelarije Milica Delević rekla je na konferenciji za novinare da je primećen trend opadanja podrške ulasku Srbije u EU, ali i da građani, nakon prvobitne negativne reakcije zbog dešavanja u procesu evropskih integracija, ipak racionalno procenjuju državne interese.
Background Istraživanja o stavovima građana o EU sprovode se od septembra 2002. na svakih pola godina - u junu i decembru. Podrška ulasku Srbije u EU je uglavnom bila iznad 60%, a najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za ulazak u EU bilo 72% građana.
Najnovije istraživanje sprovedeno je u periodu od 16. do 21. decembra 2011. na 1.031 ispitanika.
"Istraživanje pokazuje odnos racionalnog i emocionalnog kod građana. Odslikava način na koji se o EU govori u javnoj debati i pokazuje tendenciju 'kiselog grožda'. Ako nešto nismo dobili onda to i nije bilo važno", kazala je ona.
Delević je rekla da je istraživanje urađeno u decembru, nakon odluke Evropskog saveta 9. decembra da Srbiji ne dodeli status kandidata za članstvo u EU.
Ona je navela i da je praćenje trenda opadanja podrške u proteklih nekoliko meseci pokazalo da se nakon pada na 46% u septembru 2011, ona povećala na nešto više od 50%. "Mi smo videli da je u jednom trenutku rezultat pao na 46% za i da je broj protiv otišao na preko 30%. Sada opet vidimo jedan blagi rast. Ako gledamo trend u celini u prethodnih godinu dana vidimo trend opadanja, ali vidimo i jednu otpornost podrške", rekla je ona.
Delević je rekla da su sada jasnije profilisani oni koji bi glasali protiv, navodeći da 23% građana koji bi glasali protiv kao glavni razlog navodi da EU ne donosi ništa dobro Srbiji, kao i da ispitanci smatraju da bi više koristi od EU imala država, a ne oni.
Građani: Za zastoj odgovorna vlast
Više od polovine građana Srbije, 53%, smatra da je rukovodstvo države odgovorno što Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u EU, 32% smatra da je za to odgovorna situacija u EU, dok samo 5% građana kao problem vidi Kosovo.
Na pitanje da navedu neki uslov koji se postavlja pred Srbiju za dobijanje statusa kandidata, 70% građana je navelo Kosovo, prenela je Delević.
Međutim, 75% građana smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati bez obzira na Evropsku uniju, a velika većina građana, njih 85%, takođe smatra da treba sprovoditi reforme i da nisu uslov za ulazak u EU.
Većina građana, 47%, smatra da Srbija nije ništa posebno izgubila što nije dobila status kandidata, 17% smatra da je dobro što ga nije dobila, a 32% da je dosta toga izgubila.
Za građane Srbija status kandidata pre svega znači bolji život i nova radna mesta. Tako se izjasnilo 38% ispitanika, a istraživanje je pokazalo da se povećala stopa onih koji smatraju da će to poboljšati imidž Srbije. Njihov broj se povećao sa 28% u junu na 34% u decembru.
Za 39% građana članstvo Srbije u EU bi bilo dobra stvar, za 26% loša, dok za 35% ne bi bila ni dobra ni loša. Za većinu građana Srbije EU pre svega predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje (41%), put ka boljoj budućnosti za mlade (41%) i mogućnost putovanja u okviru EU (35%). Novina je da raste broj onih koji kao prednost navode mogućnost da se zaštite prava građana. Njihov broj se povećao sa 16% u junu na 22% u decembru prošle godine.
Većina, 43%, smatra da lično ne bi imalo koristi od ulaska zemlje u EU a 38% da bi imali koristi od toga. Prema istraživanju, 44% građana smatra da će država imati koristi od ulaska u EU, a 32% da država ne bi imala koristi.
Istraživanje je pokazalo da kod 32% EU izaziva pozitivnu reakciju, ali i kod isto toliko građana negativnu rekaciju, dok kod većine, 36%, ona ne budi ni negativnu ni pozitivnu reakciju.
Građani uglavnom smatraju da ulazak Srbije u EU otežava u najvećoj meri politika stalnog uslovljavanja i ucena (34%), i nesposobnost srpskog rukovodstva (18%).
Podrška reformama
Istraživanje je pokazalo da je podrška reformama ostala nepromenjena u odnosu na jun 2011. i da velika većina građana Srbije smatra da reforme treba sprovoditi bez obzira da li su uslov za pridruživanje ili ne. I u junu i u decembru takav stav je iznelo 85% građana. Da reforme treba sprovoditi prvenstveno u cilju ispunjenja uslova za ulazak u EU u decembru je smatralo 10% a samo 3% da ih uopšte ne treba sporvoditi.
Na pitanje koje reforme imaju najpozitivniji uticaj na svakodnevni život građana, 15% ispitanika je u spontanom odgovoru navelo pravosuđe, a 10% reformu zdravstvenog sistema. Od ponuđenih odgovor najviše ih se opredelilo za borbu protiv korupcije - 38%. Sledi reforma zdravstvenog sistema sa 13%.
Građani, takođe, nisu u većoj meri navodili reforme kao uslov za dobijanje statusa kandidata. Kao uslov 5% građana je navelo reformu sudstva, a po 3% opšte reforme i reformu obrazovanja.
Istraživanje je pokazalo da je sve manje građana spremno da menja svoje radne i životne navike radi ulaska u EU, kao i da nisu informisani o finansijskoj podršci EU. Većina ispitnika, 41%, navela je da je Rusija najveći donator od 2000. godine, dok je u praksi to EU sa udelom od više od 78% u odobrenoj razvojnoj pomoći od 2000-2010.
Građani Srbije uglavnom smatraju da EU u budućnosti očekuju problemi i da će se sve više zatvarati. Većina građana, 37%, smata da EU očekuju sve veći problemi i da će sebona pre potpuno zatvoriti ili čak raspasti, nego što će se širiti i jačati. Da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će se zatvarati smatra 31% građana.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|