Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Manje od 50% Beograđana želi u EU
|
|
|
Objavljeno : 24.11.2011. |
|
|
|
|
|
|
Manje od polovine Beograđana podržava članstvo u EU, dok je skoro trećina njih protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji, rečeno je 24. novembra na predstavljanju rezultata istraživanja "Evropske integracije iz perspektive Beograda", koje je sprovela Agencija za evropske integracije grada Beograda. Na pitanje da li biste na referendumu podržali učlanjenje Srbije u EU, 44,5% Beograđana se pozitivno izjasnilo, 30,4% je dalo negativan odgovor, dok ne bi glasalo skoro 15% građana srpske prestonice, a odgovor nije dalo 10% Beograđana.
Najveću podršku učlanjenju u EU na referendumu dali bi građani Novog Beograda i Vračara - preko 50 odsto, a najmanju Grocka i Surčin.
Međutim, nešto više od polovine Beograđana ima pozitivno mišljenje o EU, i u tom stavu prednjače Beograđanke, visoko obrazovani i ispitanici starosti između 30 i 45 godina.
Podrška Beograđana evropskim integracijama je niža od proseka za Srbiju, bar kada se danas predstavljeni rezultati uporede sa istraživanjem Kancelarije za evropske integracije predstavljenim 8. jula ove godine, koje je pokazalo da bi se 53% izjasnilo za članstvo u EU, 24% protiv, 19% ne bi glasalo, a ostali nisu odgovorili.
Direktorka nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava Maja Mićić ocenila je kao zabrinjavajući podatak da je veliki broj mladih od 18 do 30 godina ili protiv ulaska u EU ili ne bi uopšte glasao na referendumu o članstvu Srbije u EU. Ona je istakla da je glavni uzrok apatije mladih generacija obrazovni sistem koji nije pružio dovoljno informacija o evropskim integracijama.
Autori istraživanja su ocenili kao pozitivan rezultat činjenicu da 58% građana prestonice misli da reforme treba sprovoditi zbog stvaranja bolje Srbije, dok samo 11% njih smatra da su reforme uslov za članstvo u EU.
Različiti rezultati kad je reč o mogućem referendumu i opštem mišljenju o evropskim integracijama ukazuju na podeljenost mišljenja i veliki stepen konfuzije u javnosti, kazao je na predstavljanju istraživanja direktor beogradske Agencije za evropske integracije Danko Runić. "U javnosti prevladavaju strah od mogućeg referenduma i percepcija da ulazak u EU znači odricanje od drugih nacionalnih interesa", naveo je Runić.
Background Ovo je prvi put da je Grad Beograd sproveo istraživanje o stavovima Beograđana o Evropskoj uniji. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1700 ispitanika u 17 gradskih opština, metodom lice u lice.
On je kao najodgovornije za lošu sliku EU među Beograđanima označio republičke vlasti koje, kako je naveo, "postupaju kalkulantski, sa oklevanjem" zbog čega je proces evrointegracija opterećen dnevnopolitičkim dešavanjima.
Runić je naveo i da delimično objašnjenje nepovoljnih rezultata treba tražiti i u okolnostima kada je organizovana anketa. Kako je rekao, ištraživanje je sprovedeno od 10. avgusta do 10. oktobra. To je period kada je u Srbiji boravila nemačka kancelarka Angela Merkel, kada je eskalirala kriza na severu Kosova i otkazana gej parada, istakao je Runić.
Skoro četvrtina ispitanika u istraživanju za Beograd smatra da Srbija sticanjem kandidata za članstvo neće dobiti ništa dobro, dok ekonomski razvoj zemlje očekuje 17 odsto Beograđana. Po mišljenju 14 odsto Beograđana status kandidata će doneti puno birokratije, veće poreze i cene, dok 15 odsto njih očekuje da će im omogućiti bolji životni standard i nova radna mesta.
Ulaskom u EU, Srbija će, prema oceni 22% Beograđana, izgubiti suverenitet, dok za 17% njih članstvo znači gubitak nacionalnog i kulturnog identiteta.
Na pitanje šta otežava ulazak Srbije u EU, 28% anketiranih Beograđana je odgovorilo da je to stalno uslovljanjanje i ucene EU prema Srbiji, a gotovo 23% veruje da je dalji proces evropskih integracija usporen zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
Da je domaće rukovodstvo najodgovornije za otežano pristupanje smatra 18% ispitanika, a blizu 9% je navelo da je nespremnost građana Srbije na promene glavna kočnica daljem procesu evropskih integracija.
Jedna trećina Beograđana je spremna da se u cilju ulaska u EU dodatno školuje i usavršava, 17% je spremno da promeni životne navike, a isto toliko bi bilo voljno da izmeni i radne navike.
Beograđani smatraju da su najznačajnije reforme borba protiv korupcije i reforma pravosuđa, dok su najslabije ocenjene reforme u oblasti zaštite potrošača i žaštita životne sredine.
Na pitanje u kojoj oblasti je postignut najveći napredak, čak trećina ispitanika nije znala ili nije želela da odgovori, dok 20% smatra da ni u jednoj oblasti nije postignuto poboljšanje.
Među onima koji smatraju da je bilo pomaka, 12% je istaklo borbu protiv organizovanog kriminala, dok je napretkom u oblasti zaštite životne sredine zadovoljno sedam odsto Beograđana.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|