Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Status kandidata ne donosi više para ali je važan signal
|
|
|
|
Objavljeno : 28.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri spoljnih poslova EU 28. februara su preporučili liderima EU da na samitu ove sedmice dodele status kandidata Srbiji. Neizvesnost je i ovog puta dugo trajala. Prema izvorima sa sastanka, zemlja koja se protivila pozitivnoj odluci je Rumunija, koja je pokušavala da na dnevni red stavi položaj Vlaha u Srbiji. Status kandidata ne donosi više fondova od EU, kao ni rok za pristupanje EU, ali je značajan politički signal i dobar znak stranim investitorima. U političkom smislu status kandidata je pre svega znak dobre volje EU i potvrda da je zemlja ostvarila izvestan napredak u ispunjavanju kriterijuma za pridruživanje, ali u praktičnom smislu nema veći značaj. Od statusa kandidata veću težinu imaju pregovori koji su i mnogo zahtevniji deo integracija. Za pokretanje pregovora o članstvu u EU ne postoji određeni rok nakon dobijanja statusa kandidata, i za to je, takođe, potrebna jednoglasna odluka članica Unije.
Konsenzus o dodeljivanju statusa kandidata očekivao se 27. februara, na Savetu ministara spoljnih poslova. Za to je ipak bila potrebna rasprava i na Savetu za opšte poslove, na kojem ministri spoljnih poslova pripremaju odluke koje će usvojiti lideri EU, a neizvesnost je trajala do kasnog popodneva.
Odluka o dodeli statusa kandidata već je jednom odložena, u decembru prošle godine. Tada ni ministri ni lideri EU nisu mogli da postignu saglasnost o napretku Srbije ka EU zbog problema u odnosima Beograda i Prištine. Tada su postavljeni uslovi, a od Beograda je između ostalog zatraženo da postigne sporazum sa Prištinom o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima i da se angažuje na primeni sporazuma koji su postignuti u dijalogu Beograda i Prištine o upravljanju prelazima, slobodi kretanja i drugim pitanjima koja su od značaja za svakodnevni život sa obe strane granične linije.
Ti uslovi su do sada, prema opštoj oceni, ispunjeni u zadovoljavajućoj meri. Međutim, ovoga puta donošenje odluke je, prema izvorima sa sastanka, usporavala Rumunija, tražeći da EU od Srbije zatraži poboljšanje statusa vlaške manjine.
Ovo protivljenje Rumunije pokazuje na kakve prepreke zemlja kandidat može da naiđe u pristupanju ukoliko ima bilo kakvo otvoreno bilateralno pitanje. "Nije baš dostojanstveno kada države, u trenutku kada pokušavamo da ostvarimo napredak za Srbiju i Kosovo, iznose nepovezana pitanja. Nedostatak evropskog duha", naveo je švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt na društvenoj mreži Tviter (Twitter).
Nove komponente IPA ali ne i više para
Srbija će sa dobijanjem kandidata dobiti mogućnost da finansira neke projekte koje do sada nije mogla pošto će joj se otvoriti dve nove komponente pretpristupnih fondova - komponenta 4 za razvoj ljudskih resursa koja obuhvata obrazovanje i socijalnu inkluziju i komponenta 5 za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Sam iznos ostaće isti budući da je pretpristupna pomoć EU do naredne godine utvrđena tekućim višegodišnjim budžetom, a ni za sledeći sedmogodišnji period do 2020. godine planom Evropske komisije nije predviđeno povećanje fondova. Projekti iz novih komponenti finansiraju se preraspodelom novca.
Kako je ranije rekao koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić, može se čak dogoditi da se u prvo vreme nakon dobijanja statusa kandidata iskorišćenost fondova smanji. Razlog je to što se tada uvodi novi, takozvani decentralizovani sistem trošenja novca, u kojem Srbija od Delegacije EU preuzima nadležnost za raspisivanje tendera i kontrolu tokova novca.
Dobra strana toga je što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova, koje koriste članice EU, ali i to što će moći da se finansiraju neki vidovi projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem.
Primeri za to su podrška poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnja infrastrukture, za šta se Srbija, kako najavljuju u Kancelariji za evropske integracije, već priprema, pošto to iziskuje pripremu strateških dokumenata i projektne dokumentacije.
Među projektima koji su u pripremi iz pretpristupnih fondova za regionalni razvoj Mirić je ranije naveo regionalnu deponiju Kalenić za 11 opština u regionu Valjeva i okoline, sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Loznici, regionalnu deponiju u Zaječaru, kao i železničku prugu Stara Pazova-Novi Sad i intermodalni transportni centar u Batajnici.
Pored toga, otvoriće se mogućnost i za finansiranje aktivnih mera zapošljavanja.
Za te nove projekte je, međutim, potreban decentralizovani sistem korišćenja fondova, a prema rečima zamenika generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS) Ivana Kneževića, Srbija je sebi za to postavila rok do kraja 2012. godine. "Potrebno je da obučite nekoliko stotina ljudi za poslove sa kojima se do sada nisu susretali i da uspostavite čitav sistem protoka i dokumentacije i kontrole i finansijski tok", rekao je Knežević, podsetivši da je strategijom iz 2008. godine bilo predviđeno da se taj posao obavi do kraja 2011, ali je rok pomeren.
Među problemima sa kojima će se Srbija suočiti su i višegodišnje budžetsko planiranje, koje je potrebno jer su često projekti višegodišnji, kao i nedostatak projektne dokumentacije za predložene projekte.
Iako ne donosi praktičnu korist, status kandidata je prema oceni sagovornika EurAktiva dobar za imidž zemlje i element koji nije zanemarljiv u odluci investitora o ulaganju u Srbiju ili širenje poslovanja.
Direktor delegacije Nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit (Michael Schmidt) tako je rekao da će status kandidata poboljšati imidž zemlje, pa time i interesovanje za tržište Srbije, dok je član odbora Britansko-srpske privredne komore Džejms Tornli (James Thornley) ukazao da bi izostanak statusa kandidata mogao da pruži zbunnjujuću poruku o namerama i mogućnostima Srbije.
Na značaj evropskog puta ukazali su i Savet stranih investitora (FIC) i Američka privredna komora (AmCham). Prema stavu FIC-a, usporavanje puta ka EU poslalo bi negativan signal investitorima, koji su u jeku finansijske krize u EU ionako oprezni.
Bez rokova za pokretanje pregovora
Sa tačke gledišta približavanja EU, status kandidata je veoma mali korak, dok se pravi napredak ostvaruje otvaranjem pregovora.
Kako je objasnio istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić, davanje statusa kandidata je znak dobre volje, dok tek sa pregovorima počinje aktivno prilagođavanje pravnog i ekonomskog sistema i društva u celini zajedničkom pravu EU.
Kao i u slučaju statusa kandidata, i za otvaranje pregovora potrebna je saglasnost svih zemalja članica, a u slučaju Srbije ona će zavisiti od kriterijuma u normalizaciji odnosa sa Prištinom koje je utvrdila Evropska komisija.
Dobra strana je što je ostavljena mogućnost da Komisija taj napredak utvrdi u bilo kom dobu godine, pa neće biti neophodno da se čeka naredni paket izveštaja o proširenju da bi se zemljama članicama dala preporuka za otvaranje pregovora sa Srbijom.
Za pokretanje pregovora ne postoji određeni rok, a zemlje obično čekaju najmanje godinu dana na to.
Makedonija je drastičan primer toga da status kandidata ne vodi nužno u skore pregovore - dobila je status kandidata još 2005. godine, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora zbog spora sa Grčkom koja ne priznaje zemlju pod njenim nazivom.
Crna Gora je očekivala da joj u decembru prošle godine bude odobren početak pregovora - godinu dana pošto je dobila status kandidata, ali je to odloženo do juna jer je ocenjeno da mora da ostvari dodatni napredak u reformama.
Početak pregovora sa Hrvatskom, koja je dobila status kandidata u junu 2004. godine, takođe je bio odložen u martu 2005. godine i pregovori su počeli tek 3. oktobra 2005. godine, pošto je glavni tužilac Haškog tribunala dao ocenu da Hrvatska u potpunosti saraduje sa Tribunalom.
Hrvatska je pregovore završila tokom leta 2011, što znači da su oni trajali oko šest godina, pa se ne može očekivati ni da u slučaju Srbije traju kraće.
Pregovori teži i zahtevniji korak
U poređenju sa statusom kandidata pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji porazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za uskladivanje sa standardima EU.
Pregovori počinju "skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.
Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja, a nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.
Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica. Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.
Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benchmarks), pa se može pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.
Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja, ali se on pokazao kao manje efikasan.
Na osnovu tog iskustva pregovori o članstvu u EU ubuduće će počinjati otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost. Cilj je da se do okončanja pregovora u potpunosti ispune uslovi.
Autor: Smiljana Vukojičić Obradović i Maja Poznatov
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
