Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dva koraka nazad u proširenju EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.12.2011. | Ažurirano : 14.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prošli petak (9. decembar) mogao je biti veliki dan za politiku proširenja EU na Balkan. Hrvatska je potpisala Ugovor o pristupanju, očekuje se ratifikacija Ugovora u svim zemljama članicama (neće biti referenduma) i narodno izjašnjavanje o pristupanju početkom sledeće godine, pa bi Hrvatska trebalo da postane članica 1. jula 2013. godine. To je korak napred. Međutim, EU je načinila dva koraka nazad time što zemlje članice nisu uspele da pomire razlike u pogledu odobravanja statusa kandidata Srbiji, a Crnoj Gori datuma za pregovore, pa su te odluke odložene do narednog Saveta za opšte poslove (ministarski sastanak na kojem se pripremaju odluke za Evropski savet) u februaru i do Evropskog saveta u martu.
Piše: Roza Balfur (Rosa Balfour)
Hrvatska je pred smamim ciljem, a Srbija i Crna Gora su izbačene iz trke do 2012. godine. Ta odluka će negativno odjeknuti na Balkanu. U okruženju ekonomske krize, koja se širi i u regionu, zaključi Evropskog saveta pothranjuju sumnje da bi EU mogla nakon pristupanja Hrvatske (i Islanda) da zatvori vrata.
Kvaka 22
Nepopustljiv stav EU prema Balkanu nastajao je sa svešću da prijemu Bugarske i Rumunije 2007. godine nisu prethodile odgovarajuće pripreme. To uviđanje, u kombinaciji sa strepnjom za bezbednost i nerešena državna pitanja na Balkanu, ali i sa razvojem situacije u EU nakon Lisabonskog sporazuma u teškom ekonomskom okruženju, podstaklo je EU da se više fokusira na posebno strog metod u kontroli ispunjavanja uslova za članstvo (na primer definisanjem merila napretka).
Podizanjem kriterijuma za balkanske zemlje koje teže članstvu, EU je želela i da ublaži sve veću nelagodnost koju proširenje i moguće posledice izaziva u zemljama članica, ali i u odnosima među njima. To je, međutim, takođe podstaklo špekulacije u regionu da se uslovljavanje koristi kako bi se vrata EU držala zatvorenim za nove članice. Brisel ima dilemu kako da se pronađe ravnoteža između podsticaja kojima će se učvrstiti mesto Balkana u Evropi i garancija da su reforme koje sprovode suštinske i održive.
Čini se da danas preovlađuje tvrda linija. Beograd se nadao da će biti nagrađen statusom kandidata nakon isporučivanja dva preostala optuženika za ratne zločine - Ratka Mladića i Gorana Hadžića - Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Verovalo se da je to poslednja prepreka jer, budući da nisu sve zemlje članice priznale Kosovo, EU ne može da uslovi zahtev Srbije za članstvo priznavanjem nezavisnosti Kosova. Bio je plan da se pristupni pregovori otvore sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. Ali kada je izbilo nasilje na severu Kosova, Nemačka, Austrija, Danska i Velika Britanija odlučile su da zatraže dodatni napredak u dijalogu koji se odvija pod okriljem EU, a da se odluka donese u februaru. Pod napretkom se podrazumeva "dobronamerna" primena sporazuma koji su postignuti u razgovorima, omogućavanje učešća Kosova u regionalnoj saradnji i aktivnu podršku Euleksu (EULEX) i Kforu.
Nema sumnje da se Srbija mora pomiriti sa potrebom da se pronađe rešenje za nezavisnost Kosova. Međutim, "dobronamernost" se ne može meriti tehničkim merilima, a za dijalog Beograda i Prištine i primenu sporazuma bilo bi od veće koristi da EU pruža nagrade za svaki korak: status kandidata za Srbiju, pri čemu bi datum otvaranja pregovora bio uslovljen napretkom, kao i otvaranje dugo očekivanog dijaloga o vizama sa Kosovom.
Kada je reč o Crnoj Gori, Evropski savet je naznačio da će zemlja u junu dobiti zeleno svetlo za otvaranje pregovora o pristupanju ukoliko uspe da postigne rezltate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija će na proleće proceniti napredak Crne Gore u tom pogledu i pokazatelje u zaštiti osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa.
Nijedna od zemalja regiona koje žele da pristupe EU ne može se nadati napretku bez ispuunjavanja kriterijuma "dobrog upravljanja", odnosno uspostavljanja prava zakona, nezavisnog pravosuđa, odgovarajućeg administrativnog kapaciteta i efikasne strategije za borbu protiv korupcije. To se odnosi i na Hrvatsku - iako je već jednom nogom u EU, biće pod nadzorom Komisije (uz informacije zemalja članica i međunarodnih aktera i civilnog društva) posebno kada je reč o obavezama u pogledu pravosuđa i osnovnih prava. Ukoliko se tokom perioda nadzora zabeleže trajne manjkavosti, Savet će na predlog Komisije kvalifikovanom većinom moći da odluči da preduzme "odgovarajuće mere" kojima bi se datum pristupanja Hrvatske mogao odložiti.
Šta je ulog?
Razvoj situacije u regionu ukazuje na značaj da se ova jednačina reši. Percepcija da EU postavlja nove uslove u vezi sa Kosovom da bi Srbiju držala na odstojanju uprkos najboljim naporima da ispuni zahteve već i pre samita je podstaklo nacionalističko i evroskeptično raspoloženje. Nepovoljna odluka Evropskog saveta o prijavi Srbije za članstvo mogla bi se pokazati kao ključni test za pravac zemlje u pogledu stava prema EU i privrženosti Uniji. Nedostatak konkretnih i merljivih merila za procenu dodele statusa kandidata Srbije takođe bi moglo da doprinese opadanju motivacije te zemlje da ide ka cilju pristupanja EU, tim pre što je predizborna kampanja tek počela. Ishod izbora u maju nije gotova stvar i nije izvesno kako će ova odluka uticati na vladu.
U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, koja zbog grčkog veta ne može da otvori pristupne pregovore od 2005. kada je dobila status kandidata, nedavno su ponovo zabeležene međuetničke tenzije kao i izraženo pogoršanje medijske slobode. Nije jasno da li će prošlonedeljna odluka Međunarodnog suda pravde o protivljenju Grčke da BJR Makedonija pristupi NATO-u doprineti da se pronađe rešenje i za problem oko imena, mada bi Skoplje moglo da pokuša daa oživi kandidature za članstvo i u EU i u NATO-u. Izvesno je da odnosima te zemlje sa EU zaista treba oživljavanje da bi se sprečilo dodatno pogoršanje situacije u zemlji.
Slična je Situacija i sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom. Njihov napredak na putu ka članstvu u EU tokom prethodnih nekoliko godina je u ćorskokaku i one, ukoliko ne bude snažne intervencije EU, klize ka ozbiljnom političkom zastoju, koji će svakako negativno uticati na reformski plan i potencijal stablizacije. NJihove inutrašnje politikče i socijalne krize postavljau pitanje da li je prošlo vreme kada je EU imala moć transformacije.
Po istom principu, Kosovo, koje je van redovnog puta ka clanstvu, a ne može se nadati ni otvaranju razgovora o vizama dok se ne ostvari napredak u razgovorima Beograda i Prištine, progresivno zapada u ozbiljno siromaštvo i izolaciju. Ponuda labavijeg viznog režima u prošlosti je EU za EU bila snazan mehanizam za što bolji transfer svojih propisa i povećanje ritma reformi u balkanskim zemljama. Ukoliko se ne otvara mogućnost za pokretanje viznog dijaloga sa Kosovom time se učvršćuje njegov položaj kao "crne rupe" Balkana.
Kao što smo nedavno naveli u tematskom tekstu Centra za evropsku politiku Demokratska transformacija Balkana, jedini način da se avet sukoba odagna i pošalje u prošlost je pomoć za nepovratno učvršćivanje demokratije na Balkanu. Dodatni uslovi u pogledu vladavine prava, rano otvaranje relevatnih poglavlja da bi se garantovala borba protiv korupcije, efikasno funkcionisanje institucija i negovanje demokratskih tekovina u institucijama može da bude situacija u kojoj svi dobijaju, i EU i buduće članice. Međutim, ukoliko je napredak ka čalnstvu u EU talac promenljvih razmatranja, to može usporiti reforme u tim zemljama, kao i angažovanje na učvršćivanju demokratije. Ukoliko EU ne uspe da tom procesu da ritam pronalaženjem velikodušne/velikodušnije ravnoteže između podsticaja i ravnoteže i ukoliko se dinamika otvaranja pristupnih pregovora uspori nakon ulaska Hrvatske, mogla bi još jednom da izgubi Balkan. Da li je to najmudriji način za upotrebu najvrednije "šargarepe" kojom raspolaže EU - članstva?
Autorka je viša analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku (European Policy Centre)
Objavljeno uz saglasnost Centra za evropsku politiku. Tekst na engleskom dostupan na internet sajtu Centra.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
