Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija ubrzala povlačenje kredita EIB-a
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je prošle godine ostvarila rekord u nivou povučenih kredita od Evropske investicione banke u iznosu od 575 miliona evra, što je više od 80% vrednosti odobrenih zajmova te banke u 2011. Ipak, ova finansijska instutucija očekuje da će se nivo povučenih kredita u narednom periodu povećati, kako u Srbiji tako i u okolnim zemljama. EIB će nastaviti u 2012. da finansira projekte u Srbiji u sličnom iznosu kao prethodnih par godina, kada je godišnje odobravano po oko 700 miliona evra kredita, kazali su 9. marta predstavnici te banke.
EIB je finansijska institucija Evropske unije, sa sedištem u Luksemburgu.
Potpredsednik EIB Dario Skanapjeko (Scannapieco) kazao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će prioriteti u finansiraju u Srbiji biti izgradnja autoputa na Koridoru 10, beogradska obilaznica, podrška malim i srednjim preduzećima, istraživanju i razvoju nauke.
EIB očekuje da će se u ovoj godini Srbija dodatno povećati povlačenje ranije odobrenih kredita pošto su projekti spremni za realizaciju, kazao je Skanapjeko.
On je dodao da se polovinom godine očekuje povlačenje novca za gradnju deonica na autoputu prema granici sa bugarskom i na južnom delu Koridora 10, a uskoro se očekuje i deo apeks (APEX) kreditne linije za mala i srednja preduzeća od 100 miliona evra, kao i 70 miliona evra za razvoj nauke i istraživanja.
Banka je u 2011. globalno plasirala zajmove od 61 milijarde evra. Od toga je najveći deo 54 milijarde plasiran u EU, a 7 milijardi van EU. Skanapjeko je naglasio da u okviru portfelja koji je plasiran van EU prioritet ima finansiranje zemalja koje su u pretpristupnoj fazi.
"Naši akcionari su nam dali direktive da su prioritet u finansiranju zemlje u pretpristupnoj fazi, a naročito zemlje Zapadnog Balkana", kazao je Skanapjeko.
Govoreći o aktivnostima na Zapadnom Balkanu, on je naveo da se povećava procenat povučenih sredstava u odnosu na iznos odobrenih kredita što znači da se ubrzava realizacija kredita.
Primera radi, u 2009. je odobreno 1,256 milijardi evra, ali je povučeno samo 371 milion evra. U narednoj 2010. odobreno je 910 miliona evra, a povučeno 585 miliona evra, da bi u 2011. procenat povlačenja novca bio još veći: od 1,034 milijarde potpisanih ugovora o kreditima, zemlje Zapadnog Balkana povukle su rekordnih 859 miliona evra što je 83% odobrenih zajmova.
Skanapjeko je kazao da je EIB sa Srbijom u 2011. godini potpisala ugovore vredne 711 miliona evra, a povučeno je 576 miliona evra kredita. "Srbije je u 2011. povukla dve trećine od ukupnog iznosa EIB kredita povučenih na Zapadnom Balkanu", dodao je on.
Kako je rekao, Srbija, Makedonija i BiH su ostvarile rekorde u nivou povučenih kredita prošle godine.
Međitim, Srbiji, Makedoniji, BiH i Albaniji je na raspolaganju još 1,8 milijardi evra odobrenih kredita, koji te zemlje još nisu povukle.
"EIB ne želi da dve milijarde evra negde spava", kazao je on i dodao da će zbog neusaglašenosti između odobrenih i povučenih zajmova, nivo odobrenih kredita zemljama Zapadnog Balkana u ovoj godini biti manji za oko 20%.
Cilj banke je da se što više potpisanih ugovora iskoristi i da se spreči zastoj u realizaciji kredita. On je međutim, naglasio da veliki procenat neiskorišćenih kredita nije samo osobenost zemalja u regionu.
"Nesklad između odobrenih i povučenih kredita nije problem koji vidimo samo u regionu, već i u EU", kazao je on. Kako je objasnio, kada se finansiraju projekti, celokupan iznos kredita nije odmah potreban, već se novac oslobađa po etapama.
Podsećanja radi, banka je 16. februara najavila da planira da smanji obim pozajmica da bi zadržala najviši kreditni rejting. Za ovu godinu planirano je smanjenje za više od 10 milijardi evra, na 50 milijardi.
Govoreći o prioritetima u finansiranju, Skanapjeko je rekao da na zapadnom Balkanu, 49% kredita je namenjeno je za podršku industrije, pri čemu je dobar deo izdvojen za podrušku izgradnji fabrike Fiat Automobili Srbija.
Fokus banke na Zapadnom Balkanu je na podršci malih i srednjih preduzeća i infrastrukturnih projekata kao što su regionalni koridor 10 ili gradski infrastrukturni projekti. Banka, kako je rekao potpredsednik za Zapadni Balkan, "vidi interes" i u podršcii infrastrukturnih projekata naročito za energatsku efikasnost.
On je objasnio da EIB ne ulaže samo u velike industrijske inevstitore kao što je Fijat, već i u mala i srednja preduzeća koja dolaze kao kooperanti sa tom fabrikom.
Kad je reč o globalnim aktivnostima, EIB je u godini krize značajno podržala svetsku privredu, zbog čega je pokrenut psoeban program za podršku ekonomiji. Zbog toga je u 2009. bilo jako puno takozvanih "posebnih potpisivanja" ugovora, ali već od sledeće godine banka se vratila u uobičajene trenove odobravanja pozajmica.
On je istakao da je poslovni model banke zasnovan na prvoklasnom rejtingu i da je zbog toga banka morala da "normalizuje aktivnosti" u kreditiranju.
Na pitanje novinara da li je je ugrožen rejting banke, on je odgovorio da se pogoršanje rejtinga EIB spominjalo u kontekstu nižeg rejtinga akcionara Italije. Međutim, poslednji izveštaji rejting agencija, kako je rekao, ukazuju na visoku adekvatnost kapitala ii dobar kreditni portfolio banke.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
