Srpski carinici sve su veštiji u otkrivanju falsifikovane robe pa je samo u prošloj godini na granici zaustavljeno pola miliona komada odeće, oko 250.000 igračaka i oko 13.000 komada kozmetike i parfema. Proizvođači priznaju da su se falsifikatori toliko izvežbali da je vrlo teško prepoznati kopiju i to pod uslovom da se zna šta se tačno traži. Kupac bi trebalo da posumnja na "falš" proizvod ako je cena nerealno niska, ako ima slovnih grešaka na deklaraciji što je karakteristično za kineske falsifikatore, ili su renomirani svetski proizvodi zapakovani u obične kese za đubre.

Na  seminaru o prepoznavanju žiga održanom 3. aprila u Privrednoj komori Beograd istaknuto je da proizvođač štiti proizvod od kopiranja od trenutka kad tovar uđe na brod, pa sve do najsitnijeg detalja na pakovanju koje samo vešto oko može da primeti.

Markus Šimel (Markus Schimmel) koji je govorio o proizvodima japanske kompanije za proizvodnju štampača i štamparske opreme Brader (Brother) naveo je da kompanija najviše problema ima sa kopiranjem ketridža i termalnih traka.

Kompanija je u samom pakovanju i na proizvodu predvidela puno "caka" kojima je želela da oteža kopiranje kao što je hologram koji menja boju. Budući da su falsifikatori unapredili tehnologiju kopiranja holograma, kupci bi trebalo da koriste karticu za testiranje holograma.

Garancija originala proizvoda su unapred poznate transportne rute, pa čak i carinski prelazi na koje roba dolazi. Recimo, Brader proizvodi brodom dolaze u luku u Hamburgu ili Gdanjsku, odatle u skladište u centralnoj Poljskoj, a zatim u Srbiju.

Farmerke Levi’s dolaze u Srbiju isključivo iz distrubucinog centra u Varaždinu u Hrvatskoj ili iz Češke. Originalna Adidas oprema ulazi na srpsko tržišste isključivo iz Grčke, i to preko prelaza Preševo.

I japanski proizvođač automobila Tojota (Toyota) ima problema sa lažnim delovima na tržištu Srbije. Originalni Tojota delovi iz pogona u Belgiji stižu u Austiju, a odatle u Srbiju, što znači da svi delovi koji dolazi iz drugih zemalja su kopija.

Glavne destinacije lažnih Tojota delova su Kina, Tajland i Bliski istok, kao i Turska, istočna Evropa i istočna Nemačka.

Najviše se kopiraju filteri, delovi za kočnice, kopče za kaiše, ali i branici, grejači, patosnice, prekrivači za sedila, oprema za navigaciju i "stilska" dodatna oprema. Recimo, na filterima za ulje plagijatori vole da stave uvek "made in Japan", iako ih Tojota pravi u Kini, moglo se čuti na seminaru.

Greške u slovima

Kopije svih proizvoda se odaju pakovanjem, greškama u spelovanju, fontu, kvalitetu nalepnice i tako dalje. U fabrikama lažnih "leviski" je recimo uobičajena greška "Lewi’s" umesto "Levi’s" što olakšava posao carinicima i inspekcijama.

Sumnjivo je takođe ako je kutija sa Brader proizvodima u toku prevoza na brodu "gola", dok originalne imaju nazive kompanija. Farmerke Levi's su prilikom dopremanja upakovane u kartonsku kutiju, ali nisu pojedinačno upakovane u plastičnu kesu, osim ako je reč o svetlim bojama koje bi mogle da se uprljaju. Zanimljivo je da oni koji kopiraju, pričvršćuju papirne etikete za farmerke običnim metalnim spajalicama što originalni proizvođač nikako ne radi.

Stručnjaci koji se bave zaštitom brendova ističu da originalne proizvode ne možete kupiti na ibeju (e-bay), pijaci, buvljaku ili uličnoj tezgi.

Zbignjev Trendak (Zbigniew Trendak)  menadžer za zaštitu brenda Levi's u Istočnoj Evropi  kaže da se Levi’s teksas prodaje samo u mreži firmiranih radnji koje su označene na poseban način. Ove farmerke se mogu kupiti u samo devet radnji u Srbiji, od toga su dve u Beogradu.

Levi’s je registrovao 30 robnih marki u Srbiji, a čak je i štep na džepu zaštićen kao robna marka, kaže Trendak. Boja poruba je najčešće narandžasta i porub ide do kraja pojasa koji je najdeblji i zahteva dobru šivaću mašinu.

Najviše lažnih „leviski“ dolazi iz Kine i Turske. Ranije je kopiranje cvetalo u Novom Pazaru, ali sada je to značajno smanjeno, kaže Trendak.

Nema Levisa i Klinik proizvoda za male pare

Ako kupac ne može da prepozna, za obično čoveka, sitne detalje, uvek kao indikator ostaje cena jer se kopije odaju po neralno niskim cenama.

recimo, preporučena  maloprodajna cena za Levi's farmerke je 80 evra pa naviše. Ako kupac nađe „iste“ farmerke za 20 evra, može odmah da posumnja da je reč o lažnim pantalonama.

Regionalni direktor za zaštitu brenda Este Loder (Este lauder) Bruno Roling kazao je da puno kopija šminke i kozmetike koju proizvodi ova kompanije dolazi iz Kine. Najviše se kopiraju Klinik (Clinique) proizvodi, Bobi Braun set četki za šminkanje i Mek (Mac) ruževi za usne.

Kopije ovog proizvoda osim po niskim cenama, prepoznaju se po konceptu uštede. Naime, kopije senki u pakovanju sadrže i po 12 različitih boja dok se originalno pakuje najviše tri boje.

„Cilj Este Loder je da kupci više potroše kupujući pojedinačne senke”, kaže Roling i dodaje da iz istog razloga ne postoji Mek olovka za usne i za oči dok takvih kopija ima.

Domaći carinski propisi potpuno usklađeni sa EU

Na  seminaru o prepoznavanju žiga održanom u Privrednoj komori Beograd istaknuto je da su domaći carinski propisu u potpunosti harmoinizovani sa propisima EU u delu koji se odnosi na zaštitu intelektualne svojine u trgovini.

Načelnik odeljenja za zaštitu intelektualne svojine Uprave carina Darko Stojčević istakao je da je za prepoznavanje krivotvorene robe od originala presudna saradnja Carine sa proizvođačima koji drže obuke za prepoznavanje njihovih originalnih proizvoda.

Ako carinik posumnja da je reč o krivotvorenoj robi, on je zadržava na carini, obaveštava nosioca prava na žig koji uzima uzorak sumnjive robe i proverava je. Vlasnik prava takođe podnesi zahtev za preduzimanje mera za zaštitu intelektualne svojine kao što je uništavanje krivotvorene robe.  Ako to ne uradi u roku od deset dana nakon što ga Carina obavesti, sumnjiva roba prolazi carinu u ulazi u Srbiju.

Kako je rekao, cilj je da nosiocni prava na intelektualnu svojinu podnose Carini što više zahteva jer uz formalni zahtev, nosilac prava podnosi i sve druge podatke koji pomažu carinku da odluči da li je reč o originalnoj ili kriovotnovernoj robi.

Sve više prijava nosilaca prava intelektualne svojine

Od 2004. kada je formirano odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, nosioci prava intelektualne svojine podneli su samo 15 zahteva za preduzimanje mera za zaštitu intelektualne svojine, da bi se taj broj u 2011. popeo na 167 zahteva.

U prvoj godini je privremeno oduzeto 24 predmeta da bi u prošloj godini carinici imali 604 privremeno zadržavanja. Privremeno znači da se ne ispostavi da je sva roba nužno falsifikovana.

Stojčić je naveo i da Carina očekuje podršku nosilaca prava za uništavanje kopija jer je to jedini način da se roba izvuče sa tržišta.

Kako bi se smanjili troškovi uništenja, Carina je prošle godine pronašla nekoliko regionalnih punktova za uništenje robe na carinarnicama koje imaju krivotvorenu robu.

Ako roba dođe do rafova ona je na meti Tržišne inspekcije Srbije koja radi pri Ministarstvu poljoprivrede. U tržišnoj inspekciji trenutno radi 500 inspektora, od kojih se 48 širom Srbije bavi poslovima zaštite prava intelektalne svojine.

Prošle godine Tržišna inspekcija izvršila je 2.200 kontrola na osnovu 50 podnetih prijava, u kojima je oduzela 20 predmeta krivotvorene robe.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Totić: Smanjena stopa softverske piraterije u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : EU suspendovala ratifikaciju ACTA