Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U maju izbori na svim nivoima
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2012. | Ažurirano : 05.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Srbije Boris Tadić odlučio je da skrati svoj mandat, kako bi u Srbiji 6. maja izbori bili održani na svim nivoima. Odluka, koja je saopštena 4. aprila, nije bila neočekivana, tim pre što je ovo bio krajnji rok za njeno donošenje da bi se izbori na svim nivoima održali 6. maja. Predsednički izbori, naime, moraju biti raspisani najmanje 30 dana pre održavanja. Dva glavna kadidata - Tadić i lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić sastaće se u "predsedničkom izbornom ringu" po drugi put nakon što je 2008. u drugom krugu izbora Tadić pobedio Nikolića sa 107.000 više glasova. Sada je glavni adut za opoziciju veliko nezadovoljstvo građana rezultatima sadašnje vlade pod liderstvom DS-a, dok DS u prvi plan stavlja evropsku budućnost u koju će odvesti zemlju ukoliko pobedi. EU zvanično nema stav o tome ko je željeni partner za evropske integracije Srbije. Međutim, jedan zvaničnik EU rekao je EurAktivu da Nikolić ipak uživa manje poverenje Brisela i da postoji bojazan da bi dolazak SNS-a na vlast mogao da uspori evropske integracije.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović odlučila je 5. aprila da predsedničke izbore raspiše za 6. maj. Predsednica parlamenta je poručila da će institucije države funkcionisati u kontinuitetu i da će ona predsedničku dužnost obavljati savesno, u skladu sa zakonom i Ustavom.
Tadić je rekao da je odluku o ostavci doneo da bi za naredne korake reformi koje čekaju Srbiju imale pun legitimitet i što jači mandat. "Mislim da je najracionalnije i najsvrsihodnije da to bude na opštim izborima", kazao je Tadić. I da nije doneo odluku o skraćenju mandata, izbori bi svakako morali da budu raspisani do kraja godine.
Odlazeći predsednik Srbije je u pozitivne pomake Srbije ubrojao status kandidata za prijem u EU kao i strane investicije, koje, kako je naveo, zbog međunarodnih okolnosti nisu bile na očekivanom nivou. Ipak, Tadić je rekao da očekuje nastavak pozitivnog trenda.
EU i Kosovo su glavne tačke na kojima je insistirao. "Ja predlažem da idemo putem integracija, očuvanja legitimnih interesa Srbije na Kosovu", rekao je Tadić i dodao da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
"Pobedićemo sasvim sigurno", kazao je Tadić.
Nezaposlenost i siromaštvo - adut SNS
Background U prethodnim predsedničkim izborima održanim 2008. kandidat DS Boris Tadiću drugom krugu izbora pobedio je Tomislava Nikolića, tada zamenika predsednika Srpske radikalne stranke sa 107.000 više osvojenih glasova.
U prvom krugu izbora održanih 20. januara 2008. glasalo je 4,116 miliona građana što je izlaznost od 61,37%. Za Nikolića je glasalo 1,646 miliona građana ili 39,9 %, a za Tadića 1,457 miliona ili 35,39%. Kandidat Nove Srbije Velimir Ilić je tada dobio oko 305.000 glasova ili 7,43 %, a kandidat SPS Milutin Mrkonjić skoro 246 hiljada glasova ili 5,97 %. Čedomir Jovanović, kandidat LDP dobio je podršku 219.000 glasača ili 5,34 %.
Nikolić je osvojio 55% glasova glasača sa KiM, 40, 3% u centralnoj Srbiji i 38,1% u Vojvodini. Tadić je u centralno Srbiji dobio podršku 34,9% glasača, u Vojvodini 37,3%, a na Kosovu 23,7%.
U drugom krugu izbora 3. februara izlaznost je bila nešto veća 68%. Boris Tadić je pobedio osvojivši 50,3% glasova ili 2,304 miliona, dok je Nikolić dobio podršku 47,97% glasača ili 2,197 miliona.
U drugom krugu, Tadić je značajno više glasova dobio u Beogradu (72.000 glasova razlike), u severno-bačkom okrugu (62.000 glasova razlike), severno-banatskom okrugu (41.000 razlike u glasovima) i raškom okrugu (36.000 razlike u glasovima).
U izveštaju OEBS Misije za posmatranje izbora 2008. podseća se da je tokom kampanje za drugi krug, lider DSS-a i Premijer Vojislav Koštunica, uslovio svoju podršku Tadiću predlaganjem novog uslova u koalicionom sporazumu, povezujući politiku Srbije prema EU integracijama sa budućim statusom Kosova.
Na kraju, ni DSS, ni Nova Srbija nisu rekle da podržavaju bilo kog kandidata koji je prošao u drugi krug. G17 Plus je bio jedini koalicioni partner u vladi koji je podržao kandidata DS-a.
Opozicija, sa druge strane, računa na nezadovoljstvo građana zbog velikog broja izgubljenih radnih mesta, oko pola miliona, nezaposlenošti više od 23%, povećanja javnog duga na preko 45% i utiska da su korupcija i stranačko zapošljavanje i dalje široko rasprostranjeni.
Predsednik SNS Tomislav Nikolić tako je neposredno nakon objave da Tadić skraćuje mandat ocenio da je mandat još pre godinu dana trebalo da bude skraćen i da se održe izbori jer, kako je naveo, vlada za prethodnih godinu dana nije ništa uradila, već je go izgubljeno vreme.
"Nadam se da će predsednička izborna kampanja biti fer, zasnovana na programima, a ne kao dosadašnja parlamentarna", rekao je Nikolić agenciji Beta. On je izrazio uverenje da će na izborima i pobediti.
Ishod će verovatno biti neizvestan do samog kraja. Prema istraživanjima javnog mnjenja, SNS ima nešto veću podršku birača nego DS.
Kada je reč o parlamentarnim izborima, sve će zavisiti od sposobnosti dve najjače stranke da pronađu koalicione partnere, a prema mišljenju nekih analitičara u tome prednost ima DS uprkos nešto slabijoj podršci građana.
Pitanje je i da li će ijedan predsednički kandidat dobiti većinsku podršku u prvom krugu glasanja. Drugi krug je uobičajen, a u njemu bi se svakako suočili Tadić i Nikolić.
Kako je najavljeno, na izborima će se kandidovati i Tadićev koalicioni partner iz Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, čiji stav je bio da je Tadić trebalo ranije da ih raspiše da bi kampanja bila fer.
Pored njih, na izborima će se kandidovati i Aleksandar Martinović iz Srpske radikalne stranke, Demokratska stranka Srbije će kandidata da imenuje 5. aprila, a Liberalno-demokratska partija, koja je bila protiv raspisivanja izbora, još se nije izjasnila.
Za Brisel nisu svi isti?
U pogledu stava prema EU, dve najveće stranke su zvanično - proevropske. Demokratskoj stranci EU je okosnica programa, a napredak u evropskim integracijama i obećanja o evropskoj budućnosti glavni način za privlačenje glasača.
Zvaničnici EU, takođe, tvrde da im je nebitno koja politička opcija će doći na vlast.
Međutim, jedan zvaničnik EU, sagovornik EurAktiva, rekao je da ima utisak da bi evropske integracije mogle da budu usporene ukoliko bi vladu nakon izbora formirali lideri Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i Demokratske stranke Srbije Voijislav Koštunica.
Oni ne bi u startu bili označeni kao nepouzdani partneri, a Evropska unija će svakoga nakon izbora prihvatiti kao legitimnog sagovornika, rekao je ovaj zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.
"Ipak, praktičan napredak ne bi bio lak u tom slučaju", ocenio je on, istakavši da iznosi svoj lični utisak, koji je stekao delom prateći zbivanja u Srbiji.
Razlog za to nepoverenje je i njihova politička prošlost, ali i činjenica da može postojati razlika između onoga što ljudi javno govore i onoga što zaista planiraju da rade.
U svakom slučaju, Brisel će svakoga pruhvatiti kao partnera i pokušaće da im predstavi prednosti proširenja, koje su velike, istakao je on.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
