Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Svaki treći roditelj ne želi decu naučnike
|
|
|
|
Objavljeno : 10.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Stanje inovacija u Srbiji nije na zavidnom nivou. Uprkos napretku u izradi politike te oblasti, neophodna su veća ulaganja, ali i poboljšanje privrednog ambijenta da bi se podstakle inovacije u preduzetništvu, poruka je koju su uputili učesnici skupa koji je povodom Dana Evrope organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Na skupu su izneti i rezultati istraživanja po kojima 91% građana ne zna ni za jedan naučni projekat finansiran iz javnih sredstava, a trećina roditelja ne želi da im se deca bave naukom, tehnologijom i inžinjerstvom. To pokazuje da je potrebno povećanje informisanosti o značaju inovacija za privredni razvoj, ali i za opstanak društva suočenog sa modernim izazovima poput klimatskih promena.
Jedan od učesnika skupa, konsultant na Mašinskom fakultetu u Beogradu, ukazao je na to da veliki deo problema leži u stanju svesti. Kada ljude na ulicama upitate o preduzetništvu, oni pomisle na tajkuna, čoveka koji iz kafane preko mobilnog sklapa "dilove" u oblasti nekretnina, na primer. Potrebno je sistematski raditi na promeni tog stava, informisati šta preduzetništvo zaista znači, jer je to od velikog značaja za razvoj te delatnosti, ocenio je on.
O informisanosti građana govore i rezultati istraživanja koje je za Centar za promociju nauke na reprezentativnom uzorku sprovela agencija Masmi. Istraživanje je, kako je rekla direktorka Centra Aleksandra Drecun, pokazalo da 91% građana ne zna ni za jedan naučni projekat koji je finansiran iz javnih sredstava, a tek svaki drugi može da se seti neke naučne institucije.
Istraživanje je pokazalo i da trećina roditelja ne želi da im se deca bave naukom, tehnologijom i inžinjerstvom, a 8% je protiv toga da im se deca upišu na studije inženjerstva, nauke i matematike. Sa druge strane, svaki treći ima određen stav prema tome čime treba da se bave njihova deca, i opredelili bi se uglavnom za menadžment i administraciju.
To ne znači da građani ne uviđaju značaj inovacija, budući da je 95% ispitanika navelo da je razvoj nauke i tehnologije dobar za zemlju. Rezultati će biti jasniji kada Centar bude predstavio celokupne rezultate, istakla je Drecun odgovarajući na pitanje o tome ko je odgovoran za neinformisanost građana. Ona je naznačila da se bar deo odgovora može potražiti u podatku da 68% ispitanika smatra da naučnici ne dele svoja znanja.
Kao još jedan negativan pokazatelj Drecun je navela podatak da je Srbija prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) jedna od osam zemalja u kojoj se đaci plaše matematike.
Prema oceni direktorke Centra za promociju nauke, odgovornost za to ne treba tražiti samo u obrazovnom sistemu, iako su i tu potrebne promene. "Nije ideja da se upire prst u nastavnike. Koliko su oni neefikasni, i država je neefikasna u mnogim drugim domenima", navela je ona, zaključivši da je potrebno unaprediti i prosvetni sistem, ali i povećati promociju inovacija, koje su značajni element privrednog razvoja.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) ocenio je da se u Srbiji preduzimaju napori za podsticanje inovacija, ali da je problem kada treba da se pređe na dela. Ukupna ulaganja u inovacije u Srbji iznose 0,3% bruto domaćeg proizvoda, dok je optimalno oko 3%, što znači da su ulaganja 10 puta manja od potrebnog, kazao je Dežer.
Kao druge elemente potrebne za razvoj inovacija Dežer je naveo poboljšanje privredne klime, a posebno izdavanje dozvola i smanjenje birokratije, kao usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada. "Nije prihvatljiv nivo nezaposlenosti u Španiji od 24%, a sličan nivo je i u Srbiji", rekao je šef Delegacije EU, uz napomenu da je kod mladih taj procenat nekad i duplo viši.
Među ostalim merama, koje se pre svega odnose na EU, ali se mogu primeniti i na Srbiju, naveo je podsticanje konkurencije, prodaje elektronskim putem u inostranstvu i stimulisanje finansiranja malih firmi. Dežer je istakao da su inovacije bitne za unapređenje konkurentnosti preduzeća i rešavanje ekonomske krize, ali i za pravi odgovor na brojne izazove - suočavanje sa klimatskim promenama, smanjenje troškova energetike, sigurno snabddevanje hrane za sve građane, i starenje stanovništva.
Profesor FEFA Goran Pitić kazao je da će Srbija morati da se pozabavi sa dva velika problema - starenje stanovništva i velika nezaposlenost mladih. "Bez adekvatne podrške pitanje odliva mozgova biće veoma značajno", istakao je Pitić.
Kao velike probleme u oblasti inovacija u preduzetništvu, Pitić je naveo nedovoljan kvalitet obrazovanja na svm nivoima, nedovolju povezanost obrazovanja sa tržištom rada, ali i nedovoljnu otvorenost društva za inovacije.
Predstanvnik Ministarstva za prosvetu i nauku Viktor Nedović rekao je da je od 2005. godine, kada je usvojen Zakon o inovacijama, raspisano četiri poziva za podršku inovacijama, odnosno razvoj proizvoda, usluga i proizvoda, u ukupnom iznosu od sedam miliona evra. Rezultati četvrtog konkursa trebalo bi da budu objavljeni uskoro, rekao je Nedović, istakavši da su zahtevi 2,5 puta biši od kapaicteta, šo znači da postoji svest o potrebi plasiranja iovacija na tržište.
Nedović je rekao da je Srbija za tri do četiri godine povratila novac koji je uložila u evropski Okvirni program sedam za inovacije, koji traje sedam godina i da u njemu uspešno učestvuje. Sada se, kako je istakao, treba usmeriti na pripremme za nastavak tog programa - Horizont 2020, koji će se primenjivati od 2014. do 2020. godine.
Sagovornici su se složili da u Srbiji postoji potencijal za inovacije, nauku i istraživanja, što pokazuje i lista od 50-ak evropskih projekata koje Srbija predvodi, a ne samo učestvuje. Za unapređenje stanja potrebna je i veća podrška države, ali i angažovanje svih aktera.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
