Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Diskusija o EU u znaku Kosova
|
|
|
|
Objavljeno : 10.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Beogradske srednjoškolce, sudeći po diskusiji koju su 10. maja vodili sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom (Vincent Degert), najviše interesuje pitanje Kosova u kontekstu evropskih integracija. Da li Srbija treba da se odrekne Kosova da bi ušla u EU, da li je normalizacija odnosa sa Prištinom moguća bez priznavanja Kosova i kako bi se osećao da mu oduzmu deo teritorije - neka su pitanja na koje su učenici beogradskih srednjih škola želeli da čuju odgovor ambasadora EU. On im je poručio da priznavanje Kosova nije uslov za pristupanje Srbije EU, a da otvorena pitanja Beograd i Priština moraju da rešavaju putem dijaloga. Srednjoškolce je interesovalo i da li će im ulazak Srbije u EU garantovati zapošljavanje i da li će pomoći da se reši problem nezaposlenosti.
"Jasno smo rekli da ne postavljamo priznavanje Kosova kao uslov za pristupanje EU, ali ono što smo tražili jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine", rekao je Dežer u diskusiji sa učenicima beogradskih srednjih škola povodom Dana Evrope, koja je održana u Domu omladine.
Na pitanje da li smatra da Srbija treba da se odrekne Kosova da bi ušla u EU, koje je propraćeno pljeskom, Dežer je rekao da Kosovo nije nešto što je EU postavila Srbiji već je njeno nasleđe iz prošlosti i pitanje koje se mora rešiti.
On je rekao da ne zna kakvo rešenje treba da bude, ali da ono ne može poteći samo od jedne strane već mora proizaći iz dijaloga. Takođe, to rešenje, prema njegovim rečima, ne može nametati EU. "Rešenje mora da potekne od lokalnih aktera, što znači da je na Beogradu i Prištini da odluče kakvo će rešenje biti", rekao je on.
Podsetio je i da ni članice EU nisu jedinstvene u pogledu statusa Kosova, odnosno da ga 22 članice priznaju a pet ne kao samostalnu državu.
Upitan da li je moguće normalizovati odnose sa Kosovom bez priznavanja, Dežer je rekao je da je normalizacija odnosa proces koji se postepeno odvija i da ne očekuje da sve sve reši preko neći, kao i da nema čudotvornih rešenja.
On je rekao i da su razgovori između Beograda i Prištine pokrenuti, da su postignuti dogovori oko nekih pitanja i izrazio nadu da će se dijalog dalje razvijati a EU pomoći da se nađu odgovarajuća rešenja za otvorena pitanja.
U diskusiji se čulo i pitanje da li će se od Srbije, u slučaju da da prizna Kosovo, tražiti zatim da uđe u NATO, a Dežer je rekao da je samo 16 članica EU u tom vojnom savezu i da to nije uslov za članstvo.
Dežer je upitao srednjoškoce koliko njih je bilo na Kosonu, nakon čega se razvila polemika između njega i učenika rođenog na Kosovu o tome koliko je bezbedno posetiti Kosovo i kako zaštiti tamošnje Srbe.
Dežer je, takođe, rekao da na Kosovu vlada drugačije mišljenje i da ljudi tamo smatraju da su bili lišeni svojih prava i da nisu mogli da odlučuju o svojoj budućnosti. Ukazao je i da pitanje granica u EU gubi na značaju i dodao da je iluzija da se podizanjem zidova među narodima potvrđuja svoja prava, navevši kao primer Berlinski zid.
U diskusiji kojoj je prisustvovalo oko 150 učeniika, bilo je reči i o problemu korupcije, a Dežer je rekao da se mora razviti nulta tolerancija prema toj pojavi, pokazati da niko nije iznad zakona, i razviti odgovarajuće sisteme kontrole u oblastima poput javnih nabavki.
On je ukazao da je Srbija donela 2005. dobru Strategiju za borbu protiv korupcije, ali bez odgovarajućeg plana za primenu.
Na pitanje koji je interes članica EU da im se Srbija pridruži, osim jačanja mira i stabilizacije regiona, Dežer je rekao da Srbija ima ključnu ulogu u regionu i da je njeno približavanje Uniji važno kao podsticaj drugih zemljama Zapadnog Balkana. Pored ekonomskih prednosti širenja na Zapadni Balkan, EU će pristupanjem novih članica ojačati svoje pozicije u svetu, dodao je on.
Učenike 12 beogradskih srednjih škola je zanimalo da li će po završektu studija i ulaska zemlje u EU imati i veće šanse za zapoljšavanje, kao i da li će ulazak u EU rešiti problem velike nezaposlenosti u Srbiji.
Šef Delegacije EU u Srbiji je rekao da je problem nezaposlenosti sa nešto sa čime se suočavaju i članice EU i dodao da je cilj da se pored budžetske discipline razviju i rešenja za podsticanje rasta i otvaranja radnih mesta.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
