Srbija je dobila novog predsednika – Tomislava Nikolića. Prema preliminarnim podacima na osnovu 75,92% biračkih mesta, Nikolić je dobio 49,76% glasova, a dosadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 47,15%. Izbori su, prema podacima Cesida, obeleženi najnižom izlaznošću u proteklih osam godina. Rezultati, iako preliminarni, nisu dovedeni u pitanje, budući da je Tadić priznao pobedu Nikoliću. Ovaj rezultat, prema prvim reakcijama, ne bi trebalo da utiče na preliminarni dogovor Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije da zajedno formiraju vladu. Međutim, konačna odluka o tome tek će biti doneta. Analitičar Vladimir Gligorov doveo je u pitanje dugovečnost takve vlade, s obzirom na to da je, kako je rekao, SNS pobednik izbora.
Tadić je na ovim izborima kažnjen zbog loše ekonomske situacije, visoke nezaposlenosti, raširene korupcije i nedovoljnih reformi. Deo nekadašnjih glasača DS-a, ali i Liberalno demokratske partije, zalagao se u prvom krugu izbora da se na izbore izađe, ali ne glasa, kako bi se poslala politička poruka o nezadovoljstvu ponuđenim opcijama i protestu zbog nedovoljnog napretka. Sa druge strane, sa stanovišta evropskih integracija, Tadić se smatra pouzdanijim, budući da dojučerašnji pripadnik ulltranacionalističke Srpske radikalne stranke Nikolić tek treba da dokaže svoju proevropsku orijentaciju, koju je zauzeo 2008, nakon istupanja iz SRS i osnivanja SNS. Nikolić je u svom "pobedničkom" govoru ponovio da Srbija neće skrenuti sa evropskog puta.
Kuriozitet po pitanju odnosa EU prema ovim izborima bila je čestitka EU Tomislavu Nikoliću koja je, prema pisanju medija, objavljena više od tri sata pre zatvaranja birališta, a nakon toga povučena uz izvinjenje.
Kada je reč o formiranju nove vlade, od parlamentanrih izbora 6. maja procenjuje se da će Socijalistička partija Srbije biti "jezičak" na vagi. Prema prvoj reakciji lidera SPS Ivice Dačića, dogovor te stranke sa DS neće biti promenjen rezultatima predsedničkih izbora. Tu se, međutim, postavlja više pitanja – da li se zahtevi koalicionih partnera mogu povećati zbog lošije pozicije DS, da li će to produžiti pregovore o vladi u trenutku kada su neophodni brzi koraci da bi se poboljšala ekonomska situacija i da li je moguće da se od te koalicije odustane zbog ovog donekle neočekivanog rezultata SNS.
U javnosti se dosta raspravlja i o tome da li bi kohabitacija, odnosno različite opcije u predsedništvu i vladi Srbije, bile dobre za Srbije. Argumenti za kohabitaciju su međusobna kontrola vlasti i razdvajanje stranačkog liderstva i funkcije predsednika Srbije. Čak je i deo intelektualaca, poput Vesne Pešić u javnosti iz tih razloga pozvala da se glasa za Nikolića, čiji je žestoki protivnik. Prema njenim rečima, to bi moglo da dovede do promena i unutar DS. Sa druge strane, međutim, postoji bojazan da ta kohabitacija neće moći da funkcionise efikasno, budući da dve strane imaju sredstva da se međusobno blokiraju. Ekonomista Vladimir Gligorov doveo je u pitanje i mogućnost da takva vlada opstane, budući da je kako je naveo SNS pobednik izbora. Nikolić je u svom govoru nakon proglašenja pobede želeo da ostavi utisak da će se prema svima ponašati isto bez obzira na političku pripadnost, ne vodeći računa o interesima SNS. Najavio je i da će napustiti funkciju lidera SNS, što bi prema oceni analitičara bilo dobro kao prekretnica u Srbiji.
Gligorov je na skupu u Medija centru takođe ocenio da političke stabilnosti u Srbiji nakon izbora neće biti zbog teške socijalne situacije u zemlji. "Socijalna situacija je izuzetno komplikovana i teška, i nema nekih očiglednih izgleda da će se to menjati na bolje. Za očekivati je da će se socijalna situacija u naredne dve godine pogoršavati", naveo je on.
Narednu vladu svakako očekuju nepopularne mere da bi se obezbedio novac u budžetu i podstakla ekonomija.
Nepouzdan partner za EU
Prve reakcije iz EU na pobedu Nikolića pokazuju da u evropskim zemljama ne znaju šta da očekuju od novog predsednika Srbije i da će njihov stav zavisiti od njegovih konkretnih poteza.
Ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špideleger čestitao je Nikoliću pobedu na predsedničkim izborima. On je ocenio da je to prilika za Nikolića "da dokaže svoju posvećenost evropskoj Srbiji o kojoj je govorio". U izjavi za beogradski list Danas, on je rekao da "građani Srbije žele bolji životni standard, mir i stabilnost za svoju državu i svoj region, a evropske integracije su najbolji način da Srbija ostvari te ciljeve". On je takođe najavio da je Austrija spremna da Srbiji nastavi da pruža podršku.
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt takođe je ukazao da Nikolić tek treba da dokaže svoju privrženost EU. "Srbija pod Nikolićem mora da uveri u svoju želju da ide ka Evropi i u partnerstvo u regionu", napisao je Bilt na tviteru.
Prema pisanju nemačkih medija, šef diplomatije te zemlje Gido Vestervele (Guido Westerwelle) u Čikagu je izjavio da je posle pobede Nikolića "od odlučujućeg značaja da Srbija ostane na proevropskom kursu" i dodao da je sada na novoizabranom predsedniku "velika odgovornost".
Sami nemački mediji daju nešto oštriju ocenu i, uz napomenu da je Nikolić"nacionalista, kontroverzna figura i donedavni sledbenik optuženika za ratne zločine Vojislava Šešelja, iznose stav da se njegovim izborom dovodi u pitanje proevropsko opredeljenje Srbije.
Minhenski Zidojče cajtung (Sueddeutsche Zeitung) navodi da je "Nikolićeva pobeda udarac naporima Srbije da se približi Evropskoj uniji (EU)", jer "ne on, već Boris Tadić slovi kao ljubimac Zapada". Frankfurter rundšau (Rundschau) u tekstu pod naslovom "Nacionalista novi predsednik Srbije" ocenjuje da je Tadić "kažnjen pre svega zbog ekonomskog neuspeha zbog kojeg je nezaposlenost porasla na 24 odsto". Ovaj list navodi i da Srbija ekonomski "grca i zbog toga što je u zemljama koji su joj najvažniji privredni partneri u Zapadnoj Evropi došlo do zastoja u investicijama".
Švajcarski dnevnik na nemačkom Noje cirher cajtung (Neue Zuerćer Zeitung) piše da se Nikolić nakon objavljivanja prvih izbornih rezultata "doduše trudio da ostavi državnički utisak, u šta su spadale i pohvalne reči na račun Tadića". Dodaje se da "budući predsednik ipak ostaje kontroverzna figura" i podseća da se Nikolić "do pre samo nekoliko godina nije odvajao od ratnog huškača Vojislava Šešelja" i da je "zastupao ultranacionalističke stavove". "U poslednje četiri godine on (Nikolić) glumi ubeđenog zagovornika ulaska u EU i ne želi da ga niko više podseća na njegove ranije izjave. U najmanju ruku postavlja se pitanje koliko je ova čudesna promena verodostojna", pita se Noje cirher cajtung.
Slična pitanja postavljaju i mediji u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Poljska Gazeta Viborča ocenjuje čak da "kormilo države preuzima političar koji u potpunosti može da zaustavi proces evropske integracije", a deo odgovornosti za Tadićev poraz pripisuje i Briselu, zbog tvrdog stava prema Srbiji. "Desilo se ono na šta smo odavno upozoravali. EU je toliko vršila na nas pritisak da su joj Srbi okrenuli leđa i okrenuli se ljudima iz prošle epohe. Sada će tu čašu morati da ispije", prenela je Gazeta viborča izjavu jednog neimenovanog srpskog diplomate. Gazeta viborča naglasila je da SNS i njenog lidera Nikolića do pobede nije doveo samo pristup EU, već pre svega ekonomska kriza, zaostala privreda ogrezla u korupciji, kao i to da Srbi nisu poverovali obećanjima Tadića da će ublažiti krizu velikim investicijama u infrastrukturu, novim tehnologijama i podrškom malim i srednjim preduzećima.
Dnevnik Žečpospolita blizak evroskeptičnijim opozicionim konzervativcima Jaroslava Kačinjskog pobedu Nikolića označio je za senzaciju, a samog budućeg predsednika Srbije suzdržanije od liberalne Gazete viborče nazvao je "opreznim evroentuzijastom". "Sada se zalaže za ulazak u EU, ali ne po svaku cenu. Ta cena mogu da budu odnosi sa Kosovom. Iako oba rivala bojkotuju postojanje te države i zalažu se za teritorijalni integritet Srbije, nije tajna da je Tadić tu bio mnogo elastičniji", ocenila je Žečpospolita.
Češka novinska agencija ČTK upozorila je da izbor lidera naprednjaka za šefa države može da izazove podele na srpskoj političkoj sceni, budući da su proevropske stranke na čelu s Tadićevim demokratama najavile da će one formirati koalicionu vladu.
Ko je Tomislav Nikolić?
Nikolić je u politiku ušao angažmanom u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu, koja se naknadno ujedinila sa mesnim odborom Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja, čime je u februaru 1991. stvorena Srpska radikalna stranka. Nikolić je dugo bio potpredsednik SRS, ultranacionalističke i antievropske stranke, koja je u jednom periodu delila vlast sa SPS tokom 90-ih godina.
Kada su 24. marta 1998. radikali prvi put ušli u republičku vladu izabran je za potpredsednika. Ulaskom radikala u rekonstruisanu saveznu vladu u avgustu 1999. ponovo je izabran za potpredsednika i na toj funkciji je ostao do pada bivšeg režima 2000. U maju 2007. pet dana je bio predsednik Skupštine Srbije, ostavku je podneo na tu dužnost jer je većina zatražila njegovu smenu.
Nikolić je i nakon 2000. ostao funkcioner SRS i vodio je stranku od 2003, od kada je njen lider Vojislav Šešelj u Hagu gde mu se sudi za ratne zločine.
Antievropsku orijentaciju napustio je krajem 2008. godine, nakon što je sa delom članova SRS, uključujući Aleksandra Vučića, otišao iz SRS formirao Srpsku naprednu stranku. Od tada se, sa više ili manje žara, zalaže za EU, insistirajući i na zaštiti Srba na Kosovu.
Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. kada je osvojio treće mesto sa 280.013 (5,88%) glasova birača. Tri puta je bio kandidat za predsednika Srbije, prvi put 2003. na neuspelim predsedničkim izborima osvojio je najviše glasova birača, drugi put 2004. u drugom krugu izgubio je od kandidata DS Borisa Tadića. I na trećim izborima u februaru 2008. u drugom krugu je izgubio od Borisa Tadića koji je postao predsednik Srbije.
EurActiv Srbija
Nikolić – novi predsednik Srbije 
