Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tadić kandidat za premijera
|
|
|
|
Objavljeno : 28.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odlazeći predsednik Srbije Boris Tadić je kandidat Demokratske stranke za premijera u novoj vladi Srbije. Takva odluka doneta je 27. maja na sednici predsedništva DS-a, posle višednevnog oklevanja, i uprkos činjenici da je Tadić izgubio na predsedničkim izborima od svog konkurenta iz Srpske napredne stranke i nakon izbornog poraza odbacio mogućnost da bude premijer. Srbiju očekuju intenzivni pregovori o formiranju vlade, a zakonski rok za njeno formiranje je 3. septembar.
Imenovanjem Tadića nastavlja se i trend u srpskoj politici da lideri stranaka ne snose odgovornost za izborne poraze povlačenjem sa čelnih pozicija.
Glavni očekivani partner DS-a za formiranje vlade - Socijalistička partija Srbije (SPS) još pre imenovanja je najavila da joj je Tadić prihvatljiv kandidat za premijera, dok su iz SNS-a došle negativne reakcije - uz argumente da je Tadić izgubio izbore i da zato ne bi trebalo da se kandiduje za premijersko mesto, koje sa sobom nosi veće odgovornosti. Bivši funkcioner DS-a i premijer Zoran Živković takođe je kritikovao takav postupak Tadića, ocenivši da su građani na izborima kaznili Tadićeve greške, ali i "bahatost i oholost".
Već 28. maja održavaju se sastanci Tadića i Nikolića, ali i Tadića sa liderima SPS-a i stranaka koalicije oko te stranke - Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Jedinstvene Srbije.
Nikolić je nakon sastanka sa Tadić istakao "da neće oklevati da mandat poveri onome ko obezbedi većinu od 126 poslanika u Skupštini". Novoizabrani i bivši predsednik Srbije najavili su da će zajedno raditi na rešavanju svih važnih pitanja od Kosova, evropskih integracija do ekonomije, ocenivši da je uslov za rešavanje tih pitanja što skorije formiranje Vlade Srbije. Njihova dobra saradnja biće značajna budući da bi, ukoliko DS formira vladu, bili u mogućnosti da se međusobno ometaju u radu, usporavajući tako donošenje odluka.
Ukoliko, kao što se sada očekuje, Demokratska stranka formira vladu sa SPS i manjim partnerima, funkcija predsednika ponovo će biti svedena na formalne nadležnosti, koje su znatno manje od premijerskih. Tadić je u svom drugom mandatu (2004-2008) ojačao značaj tog mesta, crpeći uticaj iz činjenice da je i predsednik DS-a, koji je bio najveći koalicioni partner u vladi.
U međuvremenu, u javnosti se nastavljaju rasprave o uticaju pobede Nikolića na evropski put Srbije. Nikolić ističe da je posvećen evropskim integracijama, a najavio je i da će njegova prva zvanična pobeda biti Briselu. Nikolić je nakon pobede na izborima prvo otputovao u Rusiju, ali je istakao da je to njegova poslednja poseta u svojstvu stranačkog funkcionera. Takođe, šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak se tokom posete Srbiji sastao i sa Nikolićem, kome je preneo poziv za posetu Briselu.
U medijima se pojavila i jedna informacija koja dovodi u pitanje Nikolićevu iskrenost u pogledu ciljeva približavanja EU. Novinar nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) Mihael Martens objavio je audio zapis intervjua koji je, kako tvrdi, radio sa Nikolićem uoči drugog kruga izbora. Prema njegovim rečima, Nikolić mu je doslovno rekao "Vukovar je bio srpski grad, nemaju šta Hrvati tamo da se vrate", dok je po pitanju granica Hrvatske rekao da se sada zna gde je grnica Hrvatske, a da njegovi "davni snovi" iz doba raspada Jugoslavije "nažalost" nisu ostvareni.
SNS je demantovala istinitost tih navoda, istakavši da Nikolić sigurno nije davao takve tvrdnje od kada je formiran SNS.
Ko je Boris Tadić?
Tadić je rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu, a diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao kolporter, novinar na Radio Indeksu, psiholog u neuropsihijatrijskoj bolnici u Beogradu, profesor psihologije u jednoj beogradskoj gimnaziji i istraživač u beogradskom Institutu za psihologiju. Centar za razvoj demokratije i političke veštine osnovao je 1997. i bio njegov prvi direktor.
Politikom je počeo da se bavi kao student, učestvujući u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta i u nizu opozicionih aktivnosti, zbog čega je bio hapšen osamdesetih godina.
Član je DS od 1990. Sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora DS postao je 1992, a za potpredsednika DS izabran je u februaru 2000.
Za poslanika u srpskom parlamentu izabran je 1994. kada je bio i član Odbora za nauku i tehnologiju. Od novembra 2000. do juna naredne godine bio je ministar za telekomunikacije u SR Jugoslaviji, zatim savezni poslanik, član skupštinskog odbora za bezbednost i potpredsednik Veća građana. Za ministra odbrane u Savetu ministara SCG (prvoj vladi nove državne zajednice Srbija i Crna Gora) izabran je 17. marta 2003. Ostavku na tu dužnost podneo je 15. aprila 2004, uoči rekonstrukcije tog saveta. Bio je predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća PTT Srbija i predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća "Jugoimport SDPR".
Za predsednika DS je izabran na izbornoj skupštini 22. februara 2004. godine, oko godinu dana nakon ubistva lidera stranke i premijera Zorana Ðinđića.
Za predsednika Srbije izabran je 27. juna 2004. u drugom krugu izbora kada je osvojio 1.681.528 (53,24 odsto) glasova birača, a drugi put 3. februara 2008. u drugom krugu izbora kada je pobedio tada kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića osvojivši oko sto hiljada glasova više od njega. Tadić je osvojio 50.31 odsto ili 2.304.467 glasova birača.
Govori engleski i služi se francuskim jezikom.
Tadiću se, kao lideru DS, "na teret" stavlja loša ekonomska situacija, nedovoljne reforme za podsticanje privrednog rasta, nepotizam u državnim službama i korupcija.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
