Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Malo infrastrukturnih projekata u prekograničnoj saradnji
|
|
|
|
Objavljeno : 18.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uprkos krizi koja pogađa Evropu, evropske integracije i EU nude najbolju budućnost Srbiji i Mađarskoj, poručili su učesnici okruglog stola "Srpsko-mađarski odnosi - Put napred" koji je 18. juna održan u Beogradu. Petar Balaš iz mađarskog Centra za studije proširenja EU istakao je da je približavanje Evropi bilo glavna tema izbora u Srbiji i izrazio očekivanje da će Srbija uskoro dobiti novu vladu. Deo rasprave posvećen je projektima međunarodne saradnje između Srbije i Mađarske. Organizacije ove dve zemlje su, kako je rečeno, u prethodnih osam godina učestvovale u 183 takva projekta, finansirana sa 34,3 miliona evra. Međutim, mali broj njih odnosio se na infrastrukturne projekte, zbog dugih procedura izdavanja dozvola.
Prema podacima koje je izneo zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević, iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) izdvojeno je 30 miliona evra za 137 projekata. Kako je naveo, za najnoviji poziv za prijavu projekata, koji je završen krajem maja, obezbeđeno je još 15 miliona evra koji tek treba da budu podeljeni.
On je istakao da se najveći deo projekata, odnosno više od 70% odnosi na takozvane meke projekte iz oblasti ekonomske saradnje, obrazovanja i kulture, a manje na finansiranje infrastrukture i zaštitu životne okoline. "Ljudima je lakše da naprave projekte iz oblasti koje ne iziskuju traženje dodatnih dozvola od centralnih nivoa vlasti, jer bi onda ceo proceš trajao u nedogled", kazao je on.
Knežević je ocenio da bi saradnja mogla da bude intenzivnija, ali da postoji vise ograničenja. Kako je naveo, jedna od prepreka je to što Srbija još nije potpisala i ratifikovala Evropsku okvirnu konvenciju o prekograničnoj saradnji ili takozvanu "Madridsku konvenciju"."Mi smo jedna od pet zamalja koja nije potpisala tu konvenciju iako ona daje zakonski okvir lokalnim i regionalnim vlastima da sarađuju sa prekograničnim opštinama bez bojazni da će ugroziti nacionalni suverenitet", naveo je Knežević. Druga prepreka na srpskoj strani je nedostatak kapaciteta lokalnih administracija da pripreme projekte prema standardima Evropske komisije, kao i obaveza da učesnici sufinansiraju projekat najmanje 15% vrednosti iz sopstvenih izvora, dodao je on.
Direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert Michael Erke naveo je da bi Srbija mogla da nauči od Mađarske da "evropske integracije nisu samo povezivanje institucija, već i povezivanje u lancu proizvodnje" što potvrđuje veza između izvoza centralno-istočnih zemalja sa izvozom Nemačke.
On je istakao da je poslednjih godina primetan efekat prelivanja reindustrijalizacije iz Mađarske u Srbiju, za šta je primer mađarski ogranak kompanije Mercerdes koja ima dobavljače u Subotici.
Profesor u Institutu za globalnu ekonomiju u Budimpešti Andraš Inotaj ocenio je da mađarska ekonomija ne treba u krizi da se zatvara kako to zagovaraju mađarski desničari, već da pronađe nova brzo rastuća tržišta na koja će izvoziti. "Takođe nije rešenje da proteramo strane kompanije, već da donesemo politike koje će povećati konkurenost mađarskih manjih kompanija tako da prodaju na domaćem tržišt", kazao je ističući da je 80 odsto mađarskog izvoza vezano za strane kompanije.
Poredeći ekonomske pokazatelje Srbije i Mađarske, on je naveo da je Mađarska prošle godine imala izvoz od 80 milijardi evra, a Srbija 5,4 milijardi.
Kako je naveo, Srbija je za Mađarsku drugo najveće izvozno tržište u bivšoj SFRJ, i prvo uvozno što znači da Mađarska vise uvozi iz Srbije nego Hrvatske. Izvoz Srbije u Mađarsku se u poslednjih deset godina povećao šest puta sa 52,8 miliona dolara 2000. godine na 352,8 u 2011.godini, a uvoz je porastao gotovo osam puta sa 111,6 miliona na 856 miliona dolara. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2011. iznosila je 1,208 milijardi dolara, što je povećanje od 16% u odnosu na 2010.
Srbija u Mađarsku najviše izvozi šećer, proizvode od šećera i med koji čine 14 odsto vrednosti izvoza, zatim slede proizvodi od metala, vozila, papir i karton. U uvozu iz Mađarske dominiraju nafta i naftni derivati sa 38 odsto vrednosti uvoza. Zatim slede prirodni I industrijski gas, električna energija, plastika, telekomunikaciona oprema i uređaji.
Uprkos krizi budućnost u EU
žPetar Balaš iz Mađarskog centra za proširenje EU oenio je da je podrška suseda na putu evropskih integracija izuzetno značajan, ali i da Rusija ima veliku uticaj na zemlje Zapadnog Balkana. "Sa velikim zadovoljstvom posmatramo brz razvoj odnosa Srbije i EU. Na predsedničkim izborima glavna tema bilo je približavanje Evropi. Očekujemo formiranje koalicione vlade da vidimo strategiju", kazao je Balaš.
Srbija i Mađarska treba da sarađuju na pitanju manjina, a Beograd treba da promoviše "sopstvenu stvar" u EU, ali i da ne zaboravi svoju regionalnu dimenziju i saradnju, posebno u oblasti saobraćaja i telekomunikacija, dodao je.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kazala je da su evropske integracije jedina budućnost Srbije, uprkos krizi u EU i padu podrške EU na nivou stanovništva. Ona je podsetila da je EU za Srbiju do sada izdvojila 2,2 milijarde evra. "Postoje strahovanja od zamora evropskim integracijama, ali brojke same govore", kazala je.
Govoreći o Rusiji i njenom uticaju na Zapadni Balkan, Aleksandra Joksimović je ocenila da Rusija neće odlučiti o rešenju problema Kosova, kao i da je "njena podrška privremene prirode".
Ištvan Hegediš iz mađarske nevladine organizacije Mađarsko evropsko društvo poručio je da, uprkos trenutnom sukobu između vlade Viktora Orbana i EU i MMF-a, treba odbaciti argument da EU propada. "Borba protiv EU i MMF-a biće izgubljena", kazao je Hegediš.
Mađarski ambasador u Beogradu Oskar Nikovic negirao je otpor njegove vlade EU i poručio da Budimpešta samo želi finansijsku stabilnost u okviru EU.
Evropski parlament osudio je u tri navrata mađarsku vladu zbog usvajanja zakona o medijima, centralnoj banci i pravosuđu, zbog čega je EU blokirala pola milijarde evra koji su toj zemlji bili namenjeni za iduću deceniju.
Okrugli sto "Srpsko-mađarski odnosi - Put napred" otvorili su savetnik u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond Milan Pajević i direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert Mihael Erke koji su i organizatori skupa.
Na skupu su govorili i pisci Radoslav Petković i Ivan Ivanji, a moderator je viši naučni istraživač na Nemačkom institutu za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić.
Izvor: Beta i Euractiv
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
