Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarska: Ne sme se zaustaviti put Zapadnog Bakana ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarska je uputila članicama EU "Memorandum o Zapadnom Balkanu", u pokušaju da razveje sumnje EU u svrhu proširenja i zamor od tog procesa. Mađarska je više puta tokom svog predsedavanja EU otvoreno ukazivala da su članice EU nedovoljno spremne da podrže proces proširenja i prijem novih članica. Poljska, koja je 1. jula preuzela predsedavanje EU od Mađarske, takođe je prilikom predstavljanja svojih prioriteta u Evropskom parlamentu 6. jula ukazala da Unija ne treba da strahuje od proširenja i dublje unutrašnje integracije. Raspravu koja je usledila obeležio je rasističi ispad poslanika iz holandske nacionalističke stranke na račun sugrađana iz novih članica EU, Rumuna i Poljaka.
U memorandumu Mađarske EU se poziva da u sopstvenom interesu ostane "uverljiva u otvorenosti" prema ulasku u članstvo zemalja Zapadnog Balkana, uz opasku da "dalje proširenje Unije nije omiljena tema u većini članica Unije". Viktor Orban, premijer Mađarske predsedavanje EU, u memorandumu vladama članica Unije predočava da ugrađivanje Zapadnog Balkana u EU znači samo "još nedovršeni posao ujedinjavanja Evrope".
Mađarski premijer je naglasio da su "jasni, ubedljivi i predvidivi izgledi za ugrađivanje" zapadnobalkanskih država u EU "nužni za dugoročnu stabilnost i otud predstavljaju strategijski interes Evrope". On je rekao i da "moramo biti sigurni da imamo ne samo valjane ciljeve, već i prave instrumente za uspeh integracije".
Podvlačeći važnost političke volje EU, Orban kaže da će ulazak u članstvo EU zavisiti prirodno od napora koje ostvare zemlje regiona na tom putu. On je ukazao da "poštovanje uzajamnih interesa i pojedinačno ostvarenih rezultata mora odrediti ne samo datum učlanjenja već i sadržinu faze pre ulaska u članstvo". Predsednik mađarske vlade dodaje da se "moraju poštovati potrebe članica EU za očuvanjem bezbednosti", isto kao i nužnost da ne bude ugrožen bezvizni režim EU za zemlje regiona.
Orban primećuje da je među evropskom dvadesetsedmoricom "u proteklim godinama javna rasprava bila usredsređena više na moguće troškove i nevolje nego na povoljne posledice proširenja" i zato ističe "ubedljive rezultate Hrvatske kojima je pokazano da `dobro pripremljeno novo članstvo' svima donosi korist".
Background Poljska je 1. jula preuzela predsedavanje EU od Mađarske a dan ranije je predstavila program predsedavanja koji se sastoji od tri prioriteta - evropska integracija kao izvor rasta, bezbedna Evropa i Evropa koja koristi svoju otvorenost. Evropa koja koristi svoju svoju otvorenost podrzumeva napore u proširenju EU na Zapadni Balkan, Tursku i Island, jačanje saradnje sa zemljama u južnom i istočnom susedstvu, unapređenje odnosa sa Rusijom i nastavak trgovinskih pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Nakon velikog proširenja EU 2004. kada je primljeno 10 novih članica EU se suočila sa mnogim izazovima, poput kretanja radne snage, integracije novih članica u šengenski prostor i evro zonu, a nakon prijema Bugarske i Rumunije 2007. dodatno je poraslo nezadovoljstvo jer dve zemlje nisu u potpunosti ispunile kriterijume. EU je suočena i sa posledicama ekonomske krize i dužničkom krizom u nekim članicama, a proteklih meseci u prvi plan je dospelo i pitanje prijema imigranata.
U "Memorandumu o Zapadnom Balkanu" podvlači se da su zemlje tog područja "svojom voljom odlučile da ulazak u članstvo EU postave na čelo svojih političkih programa". "Taj cilj podržava velika većina u tim državama, uz snažnu rešenost da se dostignu nužna politička, ekonomska, zakonodavna i merila delovanja državne uprave za ulazak u članstvo", piše u tom memorandumu.
Orban ukazuje na činjenicu da je "u interesu EU da zajamči stabilnost i napredak tog regiona" i naglašava da je "integracija jedini način da se zahuktaju i dalje neiskorišćene ekonomske mogućnosti Zapadnog Balkana čiji privredni rast predstavlja značajan doprinos ekonomskom potencijalu srednje Evrope i Evropske unije u celini". Mađarski premijer predočava da "predvidivost evropske perspektive može biti i oruđe da se uhvati u koštac s migracionim pritiskom iz tog regiona, a snaženjem saradnje s tim područjem ojačaće naše sposobnosti da se suočimo s imigracionim pritiskom iz trećih zemalja".
Poljska veruje u napredak zemalja koje nastoje da uđu u EU
Poljski premijer Donald Tusk je 6. jula, predstavljajući u Evropskom parlamentu prioritete predsedavanja te zemlje EU, naglasio da Poljska i EU treba da veruju u napredak onih zemalja koje imaju ambicije da postanu članice EU.
Poljski premijer je upozorio da se u samoj EU širi sumnja u smisao njenog postojanja, ali da spolja svi čeznu da žive u takvim uslovima."Ljudi nam pokazuju da je EU najbolje mesto na zemlji gde se osnovne vrednosti najbolje zaštićene. Niko ništa bolje nije izmislio. Ništa nam ne pada sa neba, ali ovde je bolje jer smo izdržali u veri u temeljne vrednosti", kazao je Tusk u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta (EP).
Zato Poljska, kao predsedavajuća zemlja od 1. jula do kraja 2011. godine, traži više Evrope, odnosno veću EU sa više članica i dublju integraciju, a u to se uklapaju sva tri prioriteta - i bezbedna Evropa i Evropa u rastu i otvorena Evropa. "Verujem da možemo da gradimo bezbednu Evropu. Verujem da možemo da verujemo u napredak onih koji imaju ambicije da uđu u EU", kazao je Tusk i čvrsto obećao da ne zaboravlja one zemlje koje nisu u EU, a sarađuju sa njom.
U tom trećem prioritetu "otvorene Evrope" u kojem je Poljska najavila da želi da izdejstvuje okončanje nekih faza puta u Evropu za zemlje zapadnog Balkana - Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru, Tusk je podsetio da tokom poljskog predsedavanja treba da bude potpisan pristupni sporazum EU sa Hrvatskom.
Premijer Poljske se nada i ubrzanju pregovora sa Ukrajinom tako da može da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Rasistički ispad tokom rasprave u EP
Tusk je nakon predstavljanja prioriteta odgovarao na pitanja poslanika, a raspravu je obeležio ostrašćeni komentar holandskog poslanika koji je Poljake i Rumune nazvao prosjacima i neradnicima i poručio im da idu kućama, van iz Holandije."To je najgori govor koji sam čuo do sada. Nećemo rumunske prosjake i nezaposlene Poljake u Holandiji. Nećemo da plaćamo za Grčku i nećemo evropske poreze. Nećemo Tursku u Evropi", kazao je evrposlanik iz holandske nacionalističke Partije za slobodu Bari Madlener.
Poljski premijer je odlučio da ignoriše rasističke ispade i rekao da na "neka pitanja i izjave ne treba reagovati suviše emitovno". "Takva mišljenja kompromituju svoje autore, a ne nacije koje pominju", kazao je Tusk.
Šef socijalista u EP, nemački evroposlanik Martin Šulc, oštro je osudio ispad svog holandskog kolege kao rasizam koji podseća na izjave u Hitlerovoj Nemačkoj pred Drugi svetski rat.
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je takođe bio prisutan u EP kada su poslanici "rešetali" premijera nove predsedavajuće zemlje, nakon toga je novinarima kazao je da je to samo agresivna reakcija evroskeptika i evrofoba na to što najveća nova članica EU donosi veliki entuzijazam, veru i optimizam.
Poljski opozicioni poslanici nisu pristali da tako elegantno kao premijer Tusk pređu preko vređanja Rumuna i Poljaka i zatražili su od predsednika EP Ježija Buzeka zvanično pismom da kazni holandskog poslanika u skladu sa pravilnikom o radu parlamenta.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
