Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropske integracije prioritet buduće vlade
|
|
|
|
Objavljeno : 10.07.2012. | Ažurirano : 11.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpska napredna stranka (SNS), koalicija koju predvodi Socijalistička partija Srbije (SPS) i Ujedinjeni regioni Srbije (URS) potpisali su 10. jula koalicioni sporazum o formiranju parlamentarne većine. Prve odrednice sporazuma o formiranju nove vlade Srbije tiču se ubrzanja evropskih integracija, jer kako se navodi u sporazumu, Srbija želi da postane deo Evropske unije. Sklapanjem sporazuma otklonjena je neizvesnost oko formiranja vlade Srbije koja je trajala nešto više od dva meseca, a obeležili su je preokreti i špekulacije o uticajima drugih država na tok formiranja vlade. Nova vlada bi trebalo da bude uskoro formirana, a prema najavama, to bi moglo da se desi nakon 23. jula, odnosno nastavka konstitutivne sednice parlamenta.
Sporazum o zajedničkim političkim ciljevima, odnosno o formiranju parlamentarne većine, 10. jula su potpisali SNS, SPS, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija i URS. Stranke, koje će činiti novu vladu Srbije, u Skupštini Srbije imaju ukupno 131 poslanika (SNS 73, SPS-PUPS-JS 44 i URS 14).
Osnovne oblasti sporazuma su državna politika, ekonomska i socijalna politika, pravna država i vladavina prava, borba protiv korupcije i kriminala, reforma državne uprave, profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima, decentralizacija i regionalni razvoj, zdravstvo, obrazovanja i nauka i sloboda medija.
U sporazumu u delu koji se odnosi na državnu politiku je navedeno da će biti uloženi maksimalni napori za dobijanje datuma za početak pregovora za članstvo u EU i u tom kontekstu za sprovođenje neophodnih reformi i ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena.
"Glavni elementi reformi su: uspostavljanje tržišne ekonomije koja funkcioniše, postizanje makroekonomske stabilnosti, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Reformama su potrebni zakoni, ali više od toga potrebno je primeniti usvojene zakone i propise i posebnu pažnju obratiti na vladavinu prava", navodi se u sporazumu.
Srbija, kako se navodi, neće priznati Kosovo i Metohiju, ali će se zalagati za normalizaciju života svih građana koji žive na Kosovu i Metohije i primenjivati rezultate dijaloga Beograda i Prištine koje je postigla prethodna vlada. Navodi se da će se pitanje Kosova i Metohije rešavati mirnim putem i dijalogom.
"Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou, uz učešće najviših državnih funkcionera", navodi se u sporazumu.
Takođe se navodi da je jedan od ciljeva dobri odnosi sa susedima.
Smanjenje troškova bez zamrzavanja plata
Stranke su se saglasile da su neophodne hitne mere za smanjenje budžetskog deficita a program takvih mera su najavile do kraja septembra. U sporazumu se navodi da će buduća vlada nastaviti razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja.
Program fiskalne konsolidacije zasnivaće se, pre svega, na racionalizaciji i smanjivanju rashoda u budžetu. U sporazumu se navodi da će svi nepotrebni troškovi državne administracije biti eliminisani a da sve rashode ministarstava treba utvrditi kroz zakonom utvrđeni budžetski postupak i finansirati ih iz jednog izvora - klasičnih poreskih prihoda.
Za oktobar je najavljeno donošenje novog zakona o javnim nabavkama, koji treba da poveća transparentnost procesa, smanji korupciju i omogući smanjivanje rashoda države.
Background Parlamentanri izbori u Srbiji održani su 6. maja. Na njima je najviše glasova osvojila Srpska napredna stranka sa 24,01%, odnosno 73 osvojena mandata, dok je na drugom mestu bila Demokratska stranka sa 22,07%, odnosno 67 mandata. Prednost SNS bila je očekivana, ali su obe stranke dobile manje nego što se očekivalo. Na trećem mestu je bila Socijalistička partija Srbije sa 14,54%, odnosno 44 mandata, dok su u Skupštinu Srbije ušli i Preokret (koalicija oko LDP-a) i Ujedinjeni regioni Srbije, kao i manjinske stranke.
istovremeno sa parlamentanrim izborima održani su i lokalni izbori i prvi krug predsedničkih izbora. U drugom krugu predsedničkih izbora, 20. maja, za predsednika je izabran tadašnji lider SNS Tomislav Nikolić koji je nakon toga podneo ostakvu na mesto predsednika stranke.
"Nećemo zamrzavati penzije i plate, ali njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta, uz uvažavanje principa da rast penzija treba da prati rast plata u javnom sektoru", navodi se u sporazumu.
Koalicioni partneri su najavili i reformu poreskog sistema, pre svega sistema PDV-a kako bi se pre svega olakšalo poslovanje malim i srednjim preduzećima. Najavljen je nastavak fiskalne decentralizacije, kao i donošenje plana antikriznih mera za privredu, s obzirom da je srpska privreda ponovo u recesiji.
"Zalagaćemo se za efikasno kažnjavanje svih oblika zloupotrebe monopola i dominantnog položaja i svih oblika povrede konkurencije i za uklanjanje svih vrsta barijera za slobodno poslovanje i ulazak na tržište. U tom cilju uz pomoć EU i zemalja članica povećaćemo stručne kapacitete Komisije za zaštitu konkurencije i organizacija za zaštitu potrošača", navodi se u sporazumu.
Buduća vlada će raditi na formiranju Razvojne banke, navodi se u sporazumu i dodaje da je "trajno opredeljenje države zadržavanje vlasništva u Komercijalnoj banci". Navodi se i da bi trebalo "ukrupniti bankarski proces i kroz proces dokapitalizacije i pripajanja osnažiti Poštansku štedionicu". Ukoliko se ukaže prilika i potreba, razmotriće se i mogućnost akvizicije pojedinih banaka sa inostranim kapitalom.
Najvaljeno je i da će se u mandatu buduće vlade obezbediti dvostruko veći budžet za poljoprivredu.
Jedan od prioriteta če biti i usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu.
Uskoro i formiranje vlade
Mandatar Ivica Dačić je najavio da će nova vlada biti formirana veoma brzo i da bi 23. jula trebalo da bude nastavljena konstitutivna sednica Skupštine koja bi trebalo da donese Zakon o vladi, nakon čega bi trebalo da bude izabrana i vlada.
Dačić je rekao da će narednih dana biti nastavljeni razgovori o resorima i kadrovskim rešenjima, pri čemu bi osam resora pripalo Srpskoj naprednoj stranci, Socijalističkoj partiji Srbije pet, a Ujedinjenim regionima Srbije dva. "Ko će biti ministri iz SPS-a zavisi od toga koje ćemo resore zadržati", rekao je Dačić i dodao da je bilo reči o tome da Partiji ujedinjenih penzionera Srbije pripadne resor socijalne politike.
Vučić je rekao novinarima da će na Glavnom odboru te stranke 16. ili 17. jula biti donete odlluke o kadrovskim rešenjima. "Mislim da će javnost biti iznenađena ljudima koje ćemo predložiti, to će biti ljudi koji imaju energije, i koji vam nisu dosadili", rekao je Vučić novinarima.
Dačić je rekao da se išlo na to da nova vlada ima manji broj ministarstava od aktuelne.
On je kazao da to potpisani sporazum nije "sporazum o novoj vladi nego sporazum za jaku i ekonomski razvijenu Srbiju koja će štititi svoje nacionalne interese i biti država socijalne pravde".
Vučić je zahvalio PUPS-u jer je ta stranka u sporazum unela novinu da svih 400.000 penzionera u Srbiju čija je penzija manja od 15.000 dinara dobiju 13. penziju, a ne kao što je bilo do sada samo u Beogradu. Predsednik PUPS-a Jovan Krkobabić je rekao da je PUPS formiranju vlade prišao sa nadom da će socijalna politika koju je sporovodio u Beogradu biti primenjena u celoj Srbiji.
Prema sporazumu, trinaesta penzija će biti isplaćena u 4 jednake rate.
Neizvesno do kraja
Potpisivanje koalicionog sporazuma je bilo neizvesno do samog kraja, pošto je PUPS dan uoči potpisivanja saopštio da ne može da ga poptiše. Ta stranka je 9. jula zatražila da sporazum koji je predložila SNS bude dopunjen jasnim definisanjem kvota koliko će ministarstava kojoj stranci pripasti. PUPS je tražio i da bude uključen u razgovore kao ravnopravni partner.
Sporazum, koji ima 13 strana, potpisali su u sedištu SNS predsednik SPS-a Ivica Dačić, vršilac dužnosti predsednika SNS-a Aleksandar Vučić, lider URS-a Mlađan Dinkić, predsednik PUPS-a Jovan Krkobabić i predsednik JS Dragan Marković.
Iako je ova koalicija bila jedna od opcija nakon izbora 6. juna, na kome su najviše glasova osvojli SNS, Demokratska stranka (DS) i zatim kao treća po broju osvojenih glasova SPS, u prvo vreme je gotovo bilo izvesno da će vladu formirati dotadašnji partneri u vlasti, DS i SPS. Socijalisti, međutm, kao neformalni pobednici izbora, s obzirom da su udvostručili broj poslanika u odnosu na prethodni saziv parlamenta, nameću se kao odlučujući činilac u formiranju vlade.
Prilike se, takođe, menjaju nakon pobede bivšeg lidera naprednjaka Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora 20. maja, i socijalisti u potpunosti odustaju od koalicije sa demokratama krajem juna.
Formiranje vlade su pratile špekulacije o mešanju drugih zemalja u taj proces, a to su posebno podstakle posete dvojice američkih visokih diplomata Beogradu proteklih dana. U jednom trenutku se tvrdilo da SAD žele da se u Srbiji formira "velika" koalicija koju bi činili SNS i DS, jer im je Dačić "neprihvatljiv".
Povodom tih tvrdnji, pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon izjavio je 9. jula za Radio-televiziju Srbije da je interes Vašingtona da nova vlada sarađuje sa SAD, a ne ko će biti na kojoj funkciji u njoj. "Vrlo jasno smo rekli da je na građnaima Srbije i njihovim demokratski izabranim predstavnicima da u skladu sa zakonom i Ustavom odluče kakva će biti vlada. Nije na nama da o tome odlučujemo", rekao je Gordon.
Naravno, dodao je, "mi imamo svoje interese i planove i ne stidimo se da otvoreno govorimo o njima, ali ti interesi nisu koji će lider zauzeti koju poziciju u Srbiji".
On je rekao da SAD žele da nova Vlada Srbije, ko god da je formira, nastavi putem evropskih integracija, da jača regionalnu saradnju i reši problem Kosova, kao i da sarađuje sa Vašingtonom u pitanjima poput borbe protiv nelegalne trgovine i korupcije i vladavina prava.
Stavovi
Politički analitičar iz Beograda Vladimir Goati ocenio je 10. jula da potpisivanje koalicionog sporazuma koalicije oko Socijalističke partije Srbije, Srpske napredne stranke i Ujedinjenih regiona Srbije o formiranju nove vlade nije nikakvo iznenađenje i da je očigledno da su prevaziđene sve rezerve.
"Malo je bilo - po mom mišljenju - opravdanih primedaba PUPS, ali očigledno da su one regulisane, da će oni dobiti jedno ministarsko mesto i na taj način je u većoj meri zadovoljen zahtev proporcionalnosti vlade u odnosu na sastav partija koje čine skupštinu", rekao je Goati u telefonskoj izjavi Agenciji Beta.
Goati, predsednik "Transprentnosti Srbija", dodao je da potpisivanje sporazuma znači da se poslanički izbori neće ponoviti, te treba očekivati da Skupština uskoro bude sazvana, kada budu određen sastav vlade.
Ekonomista Milan Kovačević ocenio je 11. jula da ekonomski deo koalicinog sporazuma za formiranje nove vlade ima mnogo proklamovanih ciljeva, a malo načina kako da se oni ostvare. "Govori se šta su ciljevi, ali je veći problem kojim sredstvima se mogu ostvariti, a toga je u programu malo", kazao je on agenciji Beta.
Kovačević je ocenio i da tekst sporazuma predstavlja kompromis koji je predstavljen javosti. "Bojim se kako će stvarno izgledati realizacija tog programa. Teško je zamisliti da će se ideje koje ima (lider Ujednjnenih regiona Srbije Mlađan) Dinkić poklopiti sa onima koje ima Srpska napredna stranka", kazao je Kovačević.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
