Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nova vlada pred dužničkom krizom
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji, 12 godina nakon petooktobarskih promena, Socijalistička partija Srbije je ponovo postala stranka koja vodi vladu, pošto je sadašnji lider te stranke Ivica Dačić imenovan za mandatara vlade. Preciznog dogovora o sastavu vlade još nema, ali prema Dačićevim rečima postoji načelni dogovor koalicije oko SPS-a sa Srpskom naprednom strankom i Ujedinjenim regionima Srbije da podrže vladu na čijem je on čelu. Ovim je prekinut načelni sporazum koji su SPS i Demokratska stranka postigli između parlamentarnih i predsedničkih izbora i stvorena politička kombinacija u Srbiji koja je do pre samo mesec ili dva delovala kao nemoguća. Iznenađenja nisu međutim nova na političkoj sceni Srbije, budući da je partnerstvo SPS-a sa Demokratskom strankom, sklopljeno 2008. godine, takođe bilo neočekivano. Lider DS-a Boris Tadić rekao je da je ovim dogovorom partnerstvo te stranke sa dojučerašnjim saveznicima SPS-om i URS-om okončano jer su oni "promenili ideologiju". On nije želeo da odgovori na pitanje novinara da li će dati ostavku nakon poraza na izborima i prelaska u opoziciju.
Od izbora je prošlo više od 50 dana, što pokazuje da je u pregovorima verovatno bilo dosta kompromisa, promena mišljenja i "tvrđenja pazara".
Umesto ideologije za narednu vladu će veći značaj imati spremnost da se suoči sa ekonomskim izazovima. Vladu ne očekuje lak posao, budući da se Srbija ubrzanim koracima približava dužničkoj krizi, a prema novom upozorenju Svetske banke Srbija, ukoliko se ne preduzmu odlučne mere, od oktobra neće moći da vraća dugove. Biće potreban ili priliv novca iz inostranstva, kroz zaduživanje i privatizacije, ili oštri rezovi u potrošnji, poput zamrzavanja plata i penzija i povećanja poreza. Lider DS-a, u trenutku kada je bio kandidat za mandatara, išao je u Brisel, a špekuliše se da je osnovna tema razgovora bila moguća finansijska podrška novoj vladi.
Pomoć iz inostranstva u ovom trenutku se teško dobija, a pogotovo ukoliko vlasti nisu spremne na mere štednje. Nepopularne mere neće biti lake za vladu u kojoj je Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja insistira na pravima penzionera, svog osnovnog glasačkog tela. Predizborna kampanja SNS-a je, takođe, obilovala obećanjima o boljoj ekonomskoj situaciji i povoljnijim uslovima za investitore.
SNS, SPS, kao uostalom ni DS, nisu tokom kampanje govorili o tome kako planiraju da popune budžet i izbegnu grčki scenario, na koji upozoravaju Fiskalni savet i Svetska banka. Program se, tako, može očekivati tek nakon što se nova ekipa sastavi i preuzme kormilo. Tek tada će biti jasno i kakav će biti stav nove vlade prema pristupanju Srbije EU. Dačić u prethodne četiri godine se predstavljao kao veliki evropejac, a i SNS je od izdvajanja iz ekstremno nacionalističke Srpske radikalne stranke zauzeo deklarativno proevropski stav.
Ono što je Dačić istakao je da nova vlada neće značiti povratak u devedesete, uz napomenu da bi na tome radio prethodne četiri godine da je to hteo. Kada je reč o spoljnopolitičkoj organizaciji, Dačić je izrekao omiljenu frazu srpskih nacionalista, da vlada neće biti ni proevropska, proruska, proamerička ili prokineska već - prosrpska.
Izvesno je jedino da se desio tipičan scenario za srpsku politiku - svi su nedeljama govorili o tome da su principi ključni, da bi na kraju Dačić rekao da ne bi bilo "logično" da ne prihvati ponudu za predsednika vlade kada se već kandidovao za tu funkciju.
DS i SPS: kraj prijateljstva
DS i SPS su nakon dugogodišnjeg neprijateljstva 2008. godine sklopili koaliciju, ali i političko pomirenje. Usledila je i snažna promocija SPS-a u međunarodnim okvirima, u čemu je veliku pomoć pružila DS, i koja je pomogla da SPS u dobroj meri "ispolira" svoj loš imidž iz 90-tih.
Četiri godine kasnije, Dačić je rekao da je odluka o napuštanju savezništva sa DS-om bila teška i da je ovo veliki ispit za njegovu karijeru. Dao je obrazloženje da je politička realnost u Srbiji promenjena kada je na izborima pobedio Tomislav Nikolić i da je narod izabrao ovakvu koaliciju. Takođe je istakao da to nije bio njegov prvi izbor, jer je on u drugom krugu glasao za Borisa Tadića.
Dojučerašnji Dačićev parnter Boris Tadić je kazao da je danas prestalo da važi strateško partnerstvo DS sa SPS i Ujedinjenim regionima Srbije, za koje je naveo da imaju novu politiku i novu ideologiju. Upitan kakva je bila strategija DS, ako joj je njen strateški partner SPS "okrenuo leđa na prvoj krivini", Tadić je odgovorio da strateška partnerstva u politici nisu večna.
Kao glavni kamen spoticanja za postizanje dogovora sa DS, Tadić je naveo da je od početka pregovora o formiranju nove vlade problem bio u tome ko će biti premijer i da DS nije htela da Dačiću da to mesto.
Tadić nije želeo da odgovori na pitanje o tome da li će podneti ostavku na mesto predsednika DS i time, kao što je uobičajeno u zapadnim demokratijama, snositi odgovornost za neuspeh stranke na izborima i nedovoljne rezultate.
U medijima se špekuliše da je Tadić od svog stranačkog zamenika i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa tražio da raskine koaliciji sa SPS u Beogradu. Tadić je međutim to negirao i naglasio da DS neće žuriti sa odlukama o koalicijama na lokalnom nivou.
Ko je Ivica Dačić?
Nekadašnji portparol Miloševićevog SPS-a tokom 90-ih i osoba čije ime se nalazilo na spisku ličnosti iz okruženja Miloševića kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU, Dačić je 2008. godine na velika vrata ponovo ušao u vlast. Tada se promovisao kao pobornik povezivanja Srbije sa svetom i ministar zaslužan za viznu liberalizaciju.
Nakon 2000. i smene Miloševića zadržao je mesto predsednika beogradskih socijalista, koje je stekao početkom te godine, a na čelo stranke izabran je u decembru 2006. godine, pobedivši u drugom krugu protivkandidata Milorada Vučelića, koji je predstavljao tvrdo krilo SPS-a.
U prelaznoj vladi Srbije, posle petooktobarskih promena (od oktobra 2000. do januara 2001), bio je koministar Srbije za informisanje sa Biserkom Matić (DOS) i Bogoljubom Pejčićem (SPO). Od 2003. godine je narodni poslanik u Skupštini Srbije, šef poslaničke grupe SPS-a. Od 2007. je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije.
Veliki proboj mu je omogućila značajna pozicija u vladi Srbije izabranoj 7. jula 2008. godine - bio je prvi potpredsednik vlade (zamenik premijera) i ministar policije. Postao je i dobitnik nagrade "Najevropljanin" za doprinos evropskim integracijama Srbije. O velikom rastu popularnosti tokom tog perioda govori činjenica da je kao kandidat SPS-a na izborima za predsednika Srbije 13. juna 2004. godine dobio 125.952 glasa ili 4,04% glasova birača, dok je 2012. dospeo na treće mesto sa više od pola miliona glasača.
Koalicija okupljena oko SPS je na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojila 44 poslanička mandata, odnosno 14,53% glasova.
Tokom 90-ih je, međutim, bio istaknuta figura SPS-a, čiji član je od sredine 1991. godine.
Bio je šef Informativno-propagandnog štaba SPS na izborima 1992. i 1993, zatim poslanik u Veću građana u prvoj skupštini SRJ, član Izvršnog odbora Glavnog odbora (IO GO) i potpredsednik Saveta za informisanje i propagandu SPS. U najuže rukovodstvo stranke, za člana IO GO, sa najviše dobijenih glasova, izabran je na Drugom kongresu SPS 26. oktobra 1992. Na istu funkciju ponovo je izabran na narednom kongresu 1996, kada su sprovedene velike kadrovske promene u rukovodstvu stranke, i od 27 članova IO GO, izabranih 1992, ostalo samo petoro, među kojima i on. Nakon toga je osam godina bio portparol SPS. Od 1996. Dačić je bio poslanik u Veću građana Skupštine SRJ i predsednik Odbora za javno informisanje, a od juna 1977. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. U aprilu 1999. Savezna vlada ga je imenovala za člana UO Tanjuga, a početkom maja za predsednika saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
Na saveznim izborima 24. septembra 2000. izabran je za poslanika u Veću građana Skupštine SRJ i potom za člana Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine.
Rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. Osnovnu školu je završio u Žitorađi kod Prokuplja, gimnaziju u Nišu, a Fakultet političkih nauka, odsek žurnalistike, u Beogradu 1989. godine. Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. godine je izabran za prvog predsednika Mladih socijalista Beograda.
Početkom devedesetih bio je urednik u listu Socijalističke partije Srbije (SPS) "Epoha", koji se ubrzo ugasio.
Pored usko političkih funkcija, bio je predsednik košarkaškog kluba Partizan, predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Za predsednika rukometnog kluba Partizan izabran je 23. juna 2007. godine.
Govori ruski i engleski jezik. Oženjen je Sanjom i imaju sina Luku i kćerku Andreu.
Stavovi
Politički analitičar Vladimir Goati ocenio je za agenciju Beta da će nova vlada imati problem kredibiliteta u svetu i da je to značajno za investicije.
Prema njegovim rečima, vlada će imati deficit povrenja koje je "jako jako tanko u zemljama zapadne Evrope, EU, SAD". "Dok se sve to vrati na staro stanje verovatno treba računati u godinama, pre nego u mesecima i nedeljama", kazao je Goati.
Komentarišući činjenicu da SPS ima manje mandata od SNS, on je rekao da bi bio presedan da ta stranka većinsku ulogu u vladi. Druga mogućnost je da SPS bude deo većine koju drži SNS i da Dačić zapravo bude "fikus premijer", rekao je Goati i podsetio da je u Srbiji bila situacija kada je premijer bio bez većine u vladi i da se to brzo završilo.
Ekonomista Miroslav Prokopijević izjavio je da nova vlada Srbije predvođena Socijalističkom partijom Srbije neće obezbediti da se u Srbiji živi bolje.
On je istakao da i prethodna vlada nije bila za tržišnu privredu, ali da koalacija koja će, kako je danas najavljeno, formirati novu valdu, nema ekonomski program i zalaže se za populizam i etatizam. "Ništa dobro ne možemo očekivati od vlade koju su formirale stranke kojima je najvažniji cilj da budu u vlasti i koje će se zalagati da država pomaže svima", istakao je Prokopijević.
Ocena hrvatskih medija je da se Srbija ovim vraća 15 godina unazad. "Mali Sloba na čelu Srbije" i "Srbija se vraća 15 godina unazad" samo su neki od naslova tekstova.
U tekstu pod naslovom "Mali Sloba premijer, četnički vojvoda predsednik" portal Indeks navodi da se Dačić uprkos dogovoru s liderom DS Borisom Tadićem priklonio SNS-u, stranci kontroverznog srpskog predsednika Tomislava Nikolića.
Hrvatski T-portal ističe da je Nikolić umesto Tadiću mandat dao Dačiću. "Iako se nakon parlamentarnih izbora činilo vrlo izvesnim da će novu srpsku vladu formirati DS i SPS, sve se promenilo nakon što je u drugom krugu predsedničkih izbora pobedu odneo Tomislav Nikolić", zaključuje T-portal.
Američka novinska agencija AP ocenila je da davanje mandata lideru socijalista Ivici Dačiću da formira novu srpsku vladu označava povratak bivših saveznika Slobodana Miloševića na vlast, što bi moglo da ugrozi proces evropskih integracija Srbije.
Iako Nikolić i njegovi nacionalisti tvrde da su sa antizapadnjačkog stava prešli na zagovaranje približavanja EU, nova vlada kojom dominiraju nacionalisti će, po svemu sudeći, usporiti približavanje Srbije EU i ojačati ruski uticaj na Balkanu, ocenjuje AP.
Dačić, portparol Slobodana Miloševića u ratnim godinama, piše dalje AP, okrenuo je leđa demokratama kada su mu nacionalisti ponudili premijersku funkciju.
Britanski Rojters ocenjuje da bi novi razvoj situacije mogao da izazove zabrinutost za dalji proces evropske integracije Srbije.
Zapadne diplomate, kako piše Rojters, iako će verovatno dati šansu novom bloku, privatno ostaju zabrinute koliko će nova vlada biti posvećena napredovanju Srbije ka članstvu u EU i poboljšanju odnosa sa susedima na Balkanu.
Agencija Frans pres podseća da je Dačić dobio mandat nakon što su njegovi socijalisti prekinuli pergovore sa bivšim saveznicima u odlazećoj vladi, Demokratskom strankom bivšeg proevropskog predsednika Borisa Tadića.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
