Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ponovo polemika o reizboru sudija
|
|
|
|
Objavljeno : 13.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odluka Ustavnog suda Srbije kojom se poništavaju odluke Vrhovnog saveta sudstva (VSS) i u sudnice vraća 126 sudija koji na početku reforme pravosuđa pre nešto više od dve godine nisu ponovo izabrani na funkcije, ponovo je pokrenula polemiku o toj reformi u Srbiji. Reforma pravosuđa, pre svega deo koji se odnosi na reizbor sudija i tužilaca, od početka je nailazila na kritike u domaćoj stručnoj javnosti, a kritike su stizale i iz Brisela i Saveta Evrope. Međutim, kao sporan ocenjuje se trenutak objavljivanja ove i drugih odluka Suda, u vakuumu između dva vlade. Dok Društvo sudija Srbije pozdravlja odluku Suda, Ministarstvo pravde upozorava da se time ugrožava borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i dodatno opterećuje budžet. Prema Ministarstvu, problem predstavlja i to što će u sudnice biti vraćani ljudi čiji je rad osporavan. Uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa je jedan od ključnih koraka na putu ka EU, što su više puta isticali i evropski zvaničnici kada su govorili o napretku Srbije.
Ustavni sud Srbije usvojio je 11. jula 126 žalbi neizabranih sudija i utvrdio da u odlučivanju o njihovim prigovorima nije oborena pretpostavka da ispunjavaju uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju. Ustavni sud je time poništio odluke Visokog saveta sudstva po kojima su odbijeni prigovori sudija koji su se žalili jer nisu izabrani. Ustavni sud Srbije naložio je da se te sudije vrate na funkcije u roku od 60 dana od prijema odluke.
Skupština Srbije usvojila je 29. decembra 2010. izmene Zakona o sudijama koje utvrđuju da VSS preuzima od Ustavnog suda predmete u postupcima po žalbama neizabranih sudija. Ostavljena je ipak mogućnost da se neizabrane sudije žale na odluku VSS Ustavnom sudu. Te izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuđa Srbije trebalo je da otklone sumnje u postupak opšteg izbora sudija i kritike na račun reformi pravosuđa koje je Evropska komisija iznela u godišnjem izveštaju o napretku Srbije iz 2010.
Visoki savet sudstva ocenio je, međutim, 12. jula da je Ustavni sud Srbije svojim nalogom preuzeo nadležnost tog saveta i narušio njegovu nezavisnost i samostalnost. VSS je ocenio da mu je "ostavljeno samo da odredi sud za koji se sudija bira".
Taj savet je naveo da je u nadležnosti Ustavnog suda da oceni da li su pravila i odluke o izboru u skladu sa Ustavom i zakonom, ali da o načelima i sličnim teoretskim kategorijama nije ovlašćen da raspravlja i utvrđuje svojom odlukom, bez pozivanja na Ustav i zakon.
Background Nova organizacija sudstva i opšti izbor sudija započeta je decembra 2009. U pravosuđu Srbije nije sprovedena lustracija nakon pada režima Slobodana Miloševića 2000, a reizbor sudija je delimično trebalo da nadomesti lustraciju. Najviše problema vlasti su imale u sprovođenju opšteg izbora sudija, budući da je na sudijske funkcije izabrano 2.407 sudija, od kojih 1.531 stalno, a 876 na period od tri godine. Od 837 razrešenih sudija na posao je do sada vraćeno 276 sudija.
Za VSS i Ministarstvo pravde odlazeće vlade koja je sprovela reformu sporan je i trenutak u kome je odluka objavljena. U Ministarstvu je rečeno i da je indikativno što su takve odluke donete nakon izbornog procesa i uoči formiranja nove vlade, dok VSS ocenjuje da je takvu odluku Sud mogao doneti mnogo ranije, već od septembra 2011.
U Ministarstvu pravde je rečeno da oni poštuju nezavisnost sudske grane vlasti i smatraju da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati, ali da zbog poslednjih odluka - o nadležnosti AP Vojvodine i neselektivnom vraćanju sudija i tužilaca na posao - upozoravaju na moguće štetne posledice.
Za predstavnike Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca odluka Ustavnog suda je pozitivan i važan korak ka očuvanju vladavine prava, kao i samostalnosti sudijske funkcije.
Reforma pravosuđa važna na putu ka EU
Reforma pravosuđa ima poseban značaj za napredak zemlje u pridruživanju EU. Poučena iskustvima prilikom pridruživanja Rumunije i Bugarske, Unija je odredila nove prioritete u pridruživanju potencijalnih članica. To podrazumeva da će pregovori o članstvu počinjati otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost. Ta proglavlja će se zatvarati na kraju pregovora, a cilj takvog pristupa je da se omogući stalna interakcija između članica, Komisije i kandidata i da se u potpunosti ispune uslovi.
Komisija je i do sada s posebnom pažnjom pratila reformu pravosuđa, a nakon posete ministarke pravde Srbije Snežane Malović Briselu u februaru 2011. dogovoreno je da srpske vlasti tešnje sarađuju s direktoratom za proširenje EU i direktoratom za pravosuđe u Evropskoj komisiji.
U godišnjem izveštaju o napretku Srbije iz 2011, koji obuhvata korake preduzete u proteklih nekoliko godina, navodi se da je potrebno "na zadovoljavajući način" otkloniti nedostatke reizbora sudija i tužilaca, među kojima su nedovoljna zasnovanost odluka na objektivnim i jasnim kriterijumima i izostanak pisanih obrazloženja odluka.
U delu koji se odnosi na pravosuđe navodi se i da postoji i opasnost od političkog uticaja prilikom izbora i razrešenja Predsednika Vrhovnog suda, predsednika sudova i javnih tužilaca, budući da o tome i dalje odlučuje Skupština Srbije.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
