 Skupština Srbije 6. avgusta je usvojila po hitnom postupku izmene zakona o Narodnoj banci Srbije, koje je vlada donela u prvoj sedmici rada, a omogućiće smenu dosadašnjeg rukovodstva NBS. Izmene su naišle na oštru kritiku opozicije, dela stručne javnosti i Međunarodnog monetarnog fonda, koji smatraju da će se smanjiti nezavisnost ove institucije. Dosadašnji guverner Dejan Šoškić, koga je nova vlada želela da smeni, sam je podneo ostavku zbog spornih izmena. Novi propisi mogu da naškode i putu Srbije ka EU, budući da je Evropska komisija ocenila da su u neskladu sa pravnom tekovinom EU, kojoj Srbija ima obavezu da se prilagođava ukoliko želi da napreduje ka članstvu u EU.
Zakon je donet po hitnom postupku, što je jedna od zamerki koje je uputila Evropska komisija. Šef za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat) rekao je za EurAktiv da sama brzina kojom su predložene izmene zakona dovodi u pitanje transparentnost i valjanost u pogledu mišljenja različitih zainteresovanih strana.
"Pored toga, Delegacija brine da li će Evropska komisija imati dovoljno vremena da ispita da li su predložene izmene u skladu sa evropskim standardima koje Srbija uvodi u svoj politički i ekonomski sistem", naveo je Janmat za EurAktiv (www.euractiv.rs).
Obrazloženje za donošenje po hitnom postupku je da su izmene neophodne da bi NBS mogla neometano da radi i ispunjava funkcije koje su joj dodeljene. Pored toga, predviđeno je čak da se za stupanje na snagu ne čeka 8. dan od objavljivanja u Službenom glasniku, kao što je uobičajeno, već će propis stupiti na snagu dan nakon objavljivanja.
Ovaj propis može predstavljati problem i za put Srbije ka EU, s obzirom na stav Komisije da su izmene korak unazad u prilagođavanju sa evropskim zakonodavstvom. Stav Brisela je da zakonske izmene smanjuju nezavisnost NBS, a to je jedna od osnovnih vrednosti Unije, upisana i u osnivačke ugovore.
"Komisija je duboko zabrinuta zbog izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije koje je predložila nova vlada, a kojima se poništavaju neke odredbe o nezavisnosti guvernera i tela koja vode i upravljaju Narodnom bankom Srbije", izjavio je Janmat. On je istakao i da Brisel očekuje od Srbije, kao kandidata za EU, da se usklađuje sa standardima EU, uključujući i oblast ekonomske i monetarne politike.
Smena guvernera, veća uloga skupštine
Zakon zbog kojeg je dosadašnji guverner podneo ostavku predviđa izbor novog rukovodstva u roku od 90 dana. Osim te prevremene promene, značajna izmena je da viceguvernere od sada bira Skupština Srbije na predlog guvernera, a ne Savet Narodne banke Srbije. Poslanici će takođe biti nadležni i za potvrđivanje statuta centralne banke, što do sada nije bio slučaj.
U okviru NBS osniva se i Uprava za nadzor finansijskih institucija, koja će preuzeti deo nadležnosti, a čijeg direktora bira Skupština. NBS će, na primer, od sada sarađivati sa stranim i domaćim institucijama za nadzor u oblasti finansijskog poslovanjanja preko Uprave za nadzor, a njen direktor će biti u Izvršnom odboru NBS. Ranije ovo pitanje nije bilo tako precizno definisano.
Kada je o ovim izmenama reč, vladajuća koalicija tvrdi da se njima ne narušava samostalnost NBS, već povećava nadzor Skupštine nad NBS, poboljšava kontrola poslovanja finansijskih institucija i delimično ograničavaju i preciziraju ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora.
Sa druge strane, ocena Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim Srbija želi da razgovara o nastavku kreditnog aranžmana, je da deo izmena ozbiljno narušava samostalnost centralne banke i ugrožava makroekonomsku stabilnost Srbije.
Kako je NBS saopštio, direktor MMF-a za Evropu Reza Mogadam je u pismu koje je uputio guverneru kritikovala izmene u delu koji se odnosi na razrešenje funkcionera NBS, kao i promenu izbora i nadležnosti Saveta i Izvršnog odbora. Ocenjuje se da bi usvajanje izmena i dopuna Zakona o NBS stvorilo nesigurnost, narušilo kredibilitet i nametnulo pitanja o ispravnosti vođenja makroekonomske politike.
"Takođe imamo rezerve u pogledu ishitrenog donošenja izmena koje se tiču okvira finansijskog nadzora, bez pažljivog razmatranja ključnih učesnika", dodaje se u pismu.
Guverner je, takođe, do sada imao nadležnost za odlučivanje o imovini kojom NBS raspolaže, poput državnog novca i nekretnina, osim o prodaji nepokretnosti, za koju procedura nije bila predviđena. Izmenama je predviđena procedura za otuđenje nekretnina, kojom je predviđeno da odluku o tome može doneti Izvršni odbor uz saglasnost vlade.
Predviđeno je i smanjenje mandata članova saveta sa 6 na 5 godina, smanjena je naknada funkcionerima nakon odlaska s tog mesta sa 100 na 80% poslednje plate i ograničena na šest meseci, a nadležnost za donošenje strategije upravljanja deviznom rezervama prebačena je sa Izvršnog odbora na Savet NBS.
Guverner: Optužbe i ostavka
Suočen sa optužbama i izmenama zakona, dosadašnji guverner Dejan Šoškić podneo je ostavku na to mesto. Ostavku je obrazložio ugrožavanjem nezavisnosti NBS koju će doneti zakonske izmene.
Međutim, vladajuća Srpska napredna stranka ima drugačiji stav o tome. Ona je iznela stav da je ostavku podneo iz "ličnih razloga" i zapitao zašto to nije uradio ranije "budući da NBS nije uspela da ostvari nijedan od ciljeva".
SNS na račun Šoškića iznosi uglavnom ne u potpunosti zasnovane optužbe zbog visoke inflacije i pada deviznog kursa, nad čime guverner ne može imati potpunu kontrolu.
Protivnici guverneru stavljaju na dušu to što su građani i privrednici pretrpeli ogromne gubitke zbog slabljenja dinara. Dinar je od početka godine depresirao 10%, a u odnosu na jul prošle godine više od 11%. Depresijacija je gorući problem jer se građani zadužuju u evrima, a primaju platu u dinarima zbog čega rata iz meseca u mesec postaje sve veća. Sa druge strane, slabiji dinar pogoduje izvoznicima.
Međutim, guverner je samo u ovoj godini za odbranu dinara potrošio 1,3 milijardu evra iako ga je jedan deo stručne javnosti opet kritikovao da brani dinar koji se ne može odbraniti u trenutnim makroekonomskim okolnostima.
Naime, na depresijaciju dinara u 2012. godini najviše se odrazio znatno veći budžetski deficit nego što je predviđeno, veća potrošnja države, odliv deviza i suzdržanost investitora zbog neizvesnosti oko ishoda izbora.
Devizne rezerve početkom jula iznosile su 10,1 milijardu evra, s tim da su neto devizne rezerve NBS 5,52 milijarde, a ostatak pripada domaćim bankama po osnovu izdvajanja za devizne rezerve. Međutim, minimalni iznos neto deviznih rezervi, prema računici MMF-a, iznosi 4,1 milijardu evra što znači da NBS ima na raspolaganju još 1,5 milijardi evra.
U saopštenju NBS guverner se optužuje i za veću stopu inflacije od projektovane. SNS mu "na teret" stavlja i uništavanje Agrobanke, Privredne banke Beograd, Razvojne banke i Metals banke.
Afera Agrobanka potresla je javnost 2011. kada su na površinu isplivali ogromni gubici banke. Banka je u 2010. imala profit od 1,1 milijarde dinara, a već sledeće godine je napravila gubitak od 29,4 milijarde dinara.
Uz to, državni budžet je opterećen činjenicom da je za osnivanje Nove Agrobanke u koju je prenet zdrav deo poslovanja Agrobanke, država morala da izdvoji 85 miliona evra. Dokapitalizacija je bila neophodna jer su gubici banke zbog odobravanja kredita koji se ne mogu naplatiti premašili kapital akcionara.
Kritičari guvernera optužuju da je odgovoran za situaciju u Agrobanci jer je posao NBS da vrši superviziju banaka na tržištu. Guverner se branio da je za gubitke banke odgovorno Ministarstvo finansija koje je kao najveći pojedinačni akcionar sedelo na skupštini akcionara, a nije imalo nikakve primedbe na odluke rukovodstva.
NBS je, sumnjajući u objektivnost finansijskih izveštaja i podataka o finansijskom stanju Agrobanke, izvršila vanrednu neposrednu kontrolu poslovanja ove banke u proleće 2011. Zbog brojnih nepravilnosti u poslovanju, NBS je krajem 2011. uvela prinudnu upravu.
Inače, NBS kontroliše banke posredno na bazi finasijskih izveštaja i neposredno, direktnim ulaskom u banke, što se po pravilu radi jednom u nekoliko godina. Nezvanično, Agrobanka i nije bila na redu za neposrednu kontrolu.
SNS je guvernera optužila i da je ostavku podneo kako bi sačuvao mesečnu naknadu od 6.000 evra mesečno u narednih šest meseci, koliko ne sme da se zaposli u drugoj finansijskoj instituciji. Izmenama zakona predviđeno je da se prima naknada od 80 a ne 100% poslednje zarade.
Guverner Šoškić se u dve godine svog mandata često pojavljivao na naslovnim stranama povodom visoke zarade od 605 hiljada dinara. Njegov prethodnik Radovan Jelašić primao je tri puta manje. Prosečna zarada zaposlenih u NBS trenutno je 86.000 dinara.
Bolja budućnost ili štampanje para
Izmenama je između ostalog predviđeno da se centralnoj banci odobri da kupuje državne obveznice na sekundarnom tržištu, odnosno nakon primarne emisije. To je izazvalo sumnje opozicije i dela javnosti da će se novac nenamenski trošiti za državne potrebe, kao i da će se postići efekat štampanja novca, čije posledice, poput rekordne inflacije, građani Srbije dobro pamte.
Na to je reagovao i MMF, ocenivši da bi to bilo opasno za devizne rezerve i kurs. "Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, faktički omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs", kaže se u pismu.
U vladajućoj koaliciji su, međutim, najavili da će spornu odredbu povući amandmanom na predlog izmena zakona kako bi otklonili sumnju da će se trošiti novac NBS, a to je i učinjeno.
I ranije se spominjalo, a jedan deo ministara u novoj vladi stalno potencira da bi deo deviznih rezervi trebalo iskoristiti za jeftine kredite privredi i razvojne projekte. Mehanizam potrošnje deviznih rezervi bio bi takav da NBS kreditira buduću razvojnu banku što znači da bi se štampale pare.
Postavljalo se i pitanje da li će na mesto guvernera biti postavljen stručnjak ili stranački poslušnik. Veoma brzo su se potvrdile špekulacije da će za guvernera biti imenovana Jorgovanka Tabaković, šefica poslaničke grupe Srpske napredne stranke i član predsedništva.
Pored opštih uslova za zapošljavanje, od guvernera se traži visoko obrazovanje, magistratura i najmanje 10 godina radnog iskustva u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva. Guverner ne može biti stranački funkcioner, ali nije izričito navedeno da ne može biti član stranke.
Ko je Jorgovanka Tabaković
Šefica poslaničke grupe SNS Jorgovanka Tabaković rođena je 21. marta 1960. godine u Vučitrnu, na Kosovu. Diplomirala je i magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Prištini.
Prvih šest godina radne karijere provela je kao profesor ekonomskih predmeta u prištinskoj srednjoj školi. Kasnije je radila kao finansijski direktor u trgovinskom preduzeću Grmija i bila pomoćnik direktora Prištinske banke do 1994. godine.
U Vojvodinu se preselila 1998. i godinu dana živela na relaciji Novi Sad-Beograd-Priština, a sledeće godine definitvno se nastanila u Novom Sadu i radila u "Telekomu" kao šef sektora za logistiku.
Član Srpske radikalne stranke (SRS) bila je od novembra 1992, a narodni poslanik do 2000. godine. Član predsedničkog kolegijuma SRS je bila do januara 2000, a od 1998. do 2000. i ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi Srbije.
SRS je napustila 2008. godine, pridruživši se Tomislavu Nikoliću i njegovog Srpskoj narodnoj stranci (SNS) u kojoj je član Predsedništva. Narodni je poslanik i do januara 2009. bila predsednik Odbora za finansije Skupštine Srbije.
Udovica je, suprug Dragan Tabaković umro je 2007. godine, i ima troje dece, dve kćerke Ivanu i Miu i sina Nikolu.
Piše: S.Vukojičić,I.Pavlović
Foto: Sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
