Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nastavak razgovora sa MMF o novom aranžmanu
|
|
|
|
Objavljeno : 18.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi 18. avgusta u Beograd na nastavak razgovora sa zvaničnicima Srbije o sklapanju novog kreditnog aranžmana iz predostrožnosti, koji podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potrebe zemlje. Tokom posete biće reči i o makroekonomskim kretanjima u Srbiji i uticaju finansijske krize u svetu na srpsku privredu. Uoči dolaska misije MMF, Narodna banka Srbije je iznela optimističke prognoze u pogledu pada inflacije i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u skladu sa projekcijama.
Predstavnici Vlade, Narodne banke Srbije i Fiskalnog saveta su ocenili da bi novi aranžman sa MMF garantovao makroekonomsku stabilnost, ali i da bi bio pokazatelj da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku što je pozitivan signal za sve potencijalne investitore.
Viceguverner NBS Bojan Marković je kazao da NBS pozdravlja spremnost Vlade Srbije da zaključi sporazum iz predostrožnosti sa MMF jer bi to doprinelo sprečavanju rasta premije rizika zemlje koji utiče na visinu kamatnih stopa za zaduživanje države, privatnog i javnog sektora. "Nadamo se da će doći do zaključenja sporazuma sa MMF i da će se naći rešenje da se ostane u okvirima planiranog budžetskog deficita naročito u vezi sa nedavno donetim Zakonom o lokalnoj samoupravi", rekao je Marković.
Aranžman iz predostrožnosti znači mogućnost, ali ne i obavezu povlačenja novčane pozajmice MMF. Vlada Srbije, kako je ranije navedeno, ne namerava da povlači sredstva koja će biti rezervisana.
Za Srbiju bi, prema najavama predstavnika MMF, u sklopu budućeg aranžmana moglo da bude rezervisano oko milijardu evra što je oko 200% kvote Srbije u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji. Preliminarni razgovori o tom aranžmanu, koji bi trajao 18 meseci obavljeni su maja ove godine.
Misija MMF, koju predvodi Albert Jeger, boraviće u Beogradu od 18. do 30. avgusta. Zvanični razgovori predstavnika Srbije i misije MMF-a počeće održavanjem plenarnog sastanka u Narodnoj banci Srbije 22. avgusta.
"Tokom predstojeće posete misije MMF-a sa predstavnicima Srbije biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u zemlji, uticaj aktuelne globalne finansijske krize na srpsku privredu, kao i mere ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize", ističe se u saopštenju NBS.
Dodaje se da će posebna pažnja biti posvećena sprovođenju fiskalne politike u 2011. i 2012. godini, pri čemu je glavni cilj da fiskalni deficit bude u skladu sa usvojenim pravilima fiskalne odgovornosti. U okviru strukturnih reformi razgovaraće se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime.
Ukoliko s misijom MMF-a bude postignut dogovor o ekonomskoj politici koja će se sprovoditi u narednom periodu, Srbiji bi krajem septembra 2011. godine mogao da bude odobren novi aranžman iz predostrožnosti, navela je NBS.
Prethodni aranžman Srbije i MMF je bio kreditni, a istekao je 15. aprila. Taj aranžman bio je vredan oko tri milijarde evra od čega je povučena polovina odobrene pozajmice. Novac iz kreditnih aranžmana sa MMF može se koristiti samo sa jačanje državnih deviznih rezervi.
Očekivani rast BDP od 3% u 2011.
Narodna banka Srbije saopštila je 17. avgusta da bi rast BDP Srbije trebalo u 2011. godini da bude 3%, kako je predviđeno ranijim projekcijama. Viceguverner NBS Bojan Marković rekao je na predstavljanju izveštaja o inflaciji za avgust 2011. godine da očekuje da će niži rast BDP-a u drugom tromesečju ove godine biti nadoknađen višim rastom u drugoj polovini godine, a na osnovu dobre poljoprivredne sezone.
"U narednom periodu očekujemo umereni oporavak ekonomske aktivnosti i rast BDP od 4,5 odsto u 2012. godini", kazao je on.
U NBS, kako je rekao, ne očekuju da bi svetska ekonomija mogla biti u padu kao 2009. godine, ali postoje rizici koji se odnose na smanjenje svetske tražnje i usporavanja privrednog rasta Srbije.
Narodna banka Srbije očekuje i da će značajniji pad cena uslediti od avgusuta do novembra, kad se očekuje da će godišnja inflacija biti jednocifrena. Padu inflacije, prema rečim Markovićaa, pored cena hrane doprineće i ranije preduzete mere monetarne politike, niska agregatna tražnja i verovatan pad inflacionih očekivanja.
Rizici da ne budu ostvarene prognoze NBS o kretanju inflacije, kako je dodao, može biti kretanje premije rizika i cena hrane, kao i sprovođenje dogovorene fiskalne politike.
Cene koje su pod kontrolom države i u prvoj polovini 2011. su brže rasle nego što je bilo predviđeno, u narednom periodu će, kako je rekao Marković, imati znatno skromniji rast. Procene NBS su da će rast tih cena ove godine biti 11,6%, a bio je predviđen rast od 7%, sa odstupanjem plus ili minus 2%. Marković je naveo da NBS očekuje da će inflacija u prvoj polovini 2012. biti vraćena u granice cilja.
Marković je podsetio da je najnovija kriza, kriza javnog duga, "što znači da će tržišta biti posebno osetljiva na vođenje fiskalne politike, pa bi svako odstupanje od planiranog budžetskog okvira moglo da dovede do većeg rasta premija rizika, zbog čega je važna namera Vlade Srbije da ostane u okviru dogovorenih pravila, kao i da zaključi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
