Indeks poslovne klime u Nemačkoj pao je na najniži nivo za poslednje dve i po godine, ali uticaj na nemačke investicije u Srbiji neće nužno biti negativan, ocenio je za EurAktiv Mihael Šmit (Michael Schmidt), direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji. Bez obzira na krizu, kompanije sa sedištem u Nemačkoj će intenzivirati borbu za preuzimanje tržišta u jugoistočnoj Evropi jer je to deo strategije širenja izvoza u zemlje van evro zone koja grca u dužničkoj krizi. Vesti o pesimizmu direktora firmi u Nemačkoj važne su za Srbiju jer je ta zemlja glavno izvozno tržište za srpske kompanije, a drugo uvozno tržište, odmah posle Rusije.

Indeks poslovne klime u Nemačkoj pao je u avgustu, četvrti mesec za redom, na najniži nivo od marta 2010, objavio je 27. avgusta Ifo institut iz Minhena. Nemačke kompanije zabrinjava aktuelna privredna situacija, a naročito su pesimistični u vezi sa poslovanjem u narednih šest meseci.

Ifo institut je saopštio je da je indeks poslovne klime pao na 102,3 poena sa 103,2 koliko je iznosio u julu. Indeks poslovne klime je baziran na istraživanju stavova 7.000 kompanija u sektoru proizvodnje, građevine, maloprodaje i velikoprodaje. Od firmi se tražilo da ocene trenutno poslovanje i da daju svoja očekivanja za sledećih šest meseci.

Indeks poslovne klime sastoji se od dva podindeksa: indeks poslovnog okruženja i očekivanja.

I indeks poslovnog okruženja je blago pao, ali su kompanije znatno pesimističnije u pogledu budućih trendova u nemačkoj privredi. Po prvi put u skoro tri godine očekivanja o izvozu su nešto negativnija.

U izveštaju Ifo instituta se navodi da je indeks koji opisuje aktuelno stanje ili indeks poslovnog okruženja pao na 111.2 sa 111.5 u julu, dok je indeks očekivanja pao na najniži nivo od juna 2009. na 94.2. Prethodnog meseca je iznosio 95.5.

Šmit je ocenio da će izvoz iz Srbije u Nemačku verovatno biti manji, ali to zavisi od toga koliko će se brzo razvijati investicioni projeti nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji. On je podsetio da se sledeće nedelje otvara nova kompanija Kontintal u Subotici u kojoj će raditi oko 300 ljudi. Inače najveći izvoznik sa nemačkim kapitalom, Simens, ulazi u drugu fazu investicija, kazao je on.

Kako je rekao, većina proizvoda nemačkih kompanija u Srbiji ne proizvodi se samo za nemačko tržište, već za globalno, te i od situacije u zemljama kao što je Kina zavisi koliko će se razvijati investicije u Srbiji.

Kad je reč o uvozu iz Nemačke, Šmit je naveo da interes za srpsko tržište raste, jer kompanije traže nova tržišta.

"To je paradoks. Kad je dobra situacija, jugoistočna Evropa nije zanimljiva, ali kada su problemi u evro zoni nemačke kompanije traže šansu na ovom tržištu", ocenio je on.

Usporavanje izvoza i građevinskog sektora

Indeks poslovne klime je znatno pao u sektorima maloprodaje i velikoprodaje. Vlasnici maloprodajnih lanaca su ocenili da im je trenutna poslovna situacija, ali i buduća, znatno nepovoljnija nego prethodnog meseca.

U sektoru građevinarstva indeks poslovne klime je takođe blago pao. Građevinci su ovog meseca ostvarili blagi napredak u poslovanju, ali su im očekivanja za narednih šest meseci nepovoljna, navodi se u izveštaju Ifo instituta.

"Podaci nisu ohrabrujući", prokomentarisao je Jens-Oliver Niklaš (Jens-Oliver Niklasch), ekonomista u Lendesbanci Baden-Virtemberg u Štutgartu. "Građevinska industrija i izvozne grane će usporiti u narednim mesecima", naveo je on.

Nemačka ekonomija je u drugom kvartalu ostvarila rast od 0,3% što je usporavanje u odnosu na prva tri meseca kada je rast bio 0,5% BDP, navodi se u Blumbergovoj analizi (Bloomberg). Usporavanje je posledica pada tražnje za nemačkim proizvodima zbog čega su kompanije u ovoj zemlji odložile investicije.

U junu je broj nezaposlenih u Nemačkoj porastao za 9.000 na 2,882 miliona čime je stopa nezaposlenosti porasla na 6,8%.

Dok izvoz na brzorastuća tržišta van EU i domaća potrošnja koče pad privredne aktivnosti, Bundesbanka je prošle nedelje saopštila da bi aktuelne nesigurnosti u zoni evra mogle dodatno da uspore privrednu aktovnost.

"Pritisak na Nemačku raste", rekao je Ulrik Kastens, ekonomista u bankarskoj grupi Zal Openhajm (Sal. Oppenheim). "Industrija trpi uticaj krize u evro zoni", rekao je on.

Uticaj dužničke krize

Dužnička kriza je poskupela troškove zaduživanja Španije i Italije, opstanak evra je doveden u pitanje što je potkopalo poverenje nemačke privrede koja 40% izvoza plasira u zemlje koje koriste evro kao valutu.

Kapitalna ulaganja u Nemačkoj pala su 0,9% u drugom kvartalu u poređenju sa prvim, kupovina  postrojenja i mašina zabeležila je pad od 2,3%, a građevinski sektor je ostvario minus od 0,3%, pokazao je presek stanja bruto domaćeg proizvoda.

Druga najveća nemačka banka Komercbanka (Commerzbank) saopštila je 9. avgusta da će profit kompanija "značajno" pasti u drugoj polovini godine zbog nižeg privrednog rasta, podseća Blumberg u svojoj analizi.

Ta banka je u junu revidirala procene o rastu Nemačke na 1% sa 0,6% pozivajući se na rast domaće potrošnje.

Bilfinger Berger, nemačka građevinska kompanija 21. avgusta je prognozirala da će imati veći profit ove godine, uz obrazloženje da će se usredsrediti na razvoj biznisa u inostranstvu.

Bundesbanka je u mesečnoj analizi objavljenoj 20. avgusta da je, dogod je tražnja za nemačkim proizvodima iz zemalja van evro zone stabilna, verovatnoća da će biti pada nemačke privrede "malo verovatna".

"Lična potrošnja u Nemačkoj i dalje raste, a Nemačka je i dalje veliki igrač kad se govori o izvozu", rekao je Dejvid Mileker (David Milleker), glavni ekonomista u investicionoj kompaniji Junion investment sa sedištem u Frankfurtu. "Ono što brine je slaba dinamika ulaganja i zbog toga su menadžeri tako pesimistični", zaključuje on.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dve trećine članica povećalo PDV u krizi
  
• 

  Vesti

  : "Opasne veze" Merkelove i Sarkozija
  
• 

  Vesti

  : Nemačka razvojna pomoć za obnovljive izvore energije
  
• 

  Vesti

  : Angela Merkel u poseti Beogradu
  
• 

  Intervju

  : U EU ne postoji protivljenje proširenju