Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je 3. decembra u Briselu podržao rezoluciju kojom poziva Evropski savet da "što pre odredi datum početka pregovora sa Srbijom" o prijemu u Uniju. U predlogu rezolucije se podvlači da vlasti Srbije moraju dalje da sprovode evropske reforme i "opipljivo napreduju" ka uređivanju odnosa s Prištinom. Odbor je 3. decembra podržao i predlog rezolucije u kojoj se ocenjuje da su vlasti Kosova učinile korake koji mogu voditi sporazumu o pridruživanju s EU. Izveštilac Jelko Kacin je ocenio da "Srbija nikada nije bila bliža otvaranju pregovora o članstvu".

"Ono je nadohvat ruke", rekao je Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je naglasio je da je to "ohrabrenje za Srbiju i njene građane" i rekao da se "nada da će Savet ministara (EU) brzo biti u položaju da odobri početak pregovora o članstvu".

Kacin je pozdravio napredak u dijalogu Beograd-Priština i, dodavši da EU "mora otvoriti novo poglavlje odnosa sa Srbijom", rekao da se možda već 4. decembra očekuje ključni dogovor o integrisanom upravljanju prelazima.

Izvestilac za Srbiju je naglasio da vlasti Srbije takođe treba da otklone nedostatke u pogledu nezavisnosti centralne banke i, poput drugih poslanika, rekao da je nepovoljno primljeno to što srpske vlasti nisu uspele da obezbede održavanje "Parade ponosa". Evropski poslanici ocenjuju da promena zakona o Nardnoj banci Srbije potkopava njenu nezavisnost što odudara od nužnog poštovanja Kriterijuma EU iz Kopenhagena o delovanju političke demokratije.

U dokumentu koju uz moguće dopune EP treba naknadno da usvoji na plenarnom zasedanju, "pozdravlja se predanost srpske vlade evropskim integracijama".

Za Srbiju je, po rečima Kacina, "možda najveći izazov sistemska korupcija" i zato je ukazao i da se u predlogu rezolucije "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal". Podvlači se da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije".

Evropski parlament podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovođenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da poštuju pravila profesionalnog rada.

Saradnja s Haškim tribunalom

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je naglasio da "mora ukazati na nedavne kontroverzne presude Haškog tribubnala u slučajevima hrvatskih generala i Ramuša Haradinaja koji su oslobođeni i proglašeni nevinim po svim tačkama optužbe". Kacin je napomenuo da "želi da bude sasvim jasno da proces pomirenja i normalizacije odnosa među zemljama Zapadnog Balkana treba da bude politički imperativ i jeste osnovni uslov za uspeh evropskih integracija".

Kacin je ukazao da je "u najboljem interesu regiona i Srbije da se taj proceš nastavi uprkos zastoju nakon presuda Tribunala". "Činjenica je da su se zločini desili u Hrvatskoj i na Kosovu. Svi počinioci moraju biti procesirani od strane domaćeg pravosuđa", ukazao je Kacin.

Šef delegacije Evropskog parlamenta za saradnju s balkanskim zemljama Eduard Kukan je ocenio da poslednje presude haškog Suda "predstavljaju ispit iskušenja za srpsko političkog vođstvo i srpski narod, a, sudeći po izjavama.., vodeći politički lideri u Srbiji se ponašaju na odgovoran i proevropski način, što ohrabruje". Kukan je naglasio da još nije rasvetljena sudbina deset hiljada nestalih i da se to mora jednom za svagda rešiti.

U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta se odaje priznanje za saradnju Srbije s Tribunalom u Hagu i to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati haškom Sudu, a ukazuje se da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teško kršenje ljudskih prava i ratne zločine iz devedesetih godina".

Takođe se navodi da Evropski parlament podržava "stalne pozive glavnog tužioca Tribunala da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu koja je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim službama bezbednosti".

EP: Priština mora suzbiti korupciju na visokom nivou

U predlogu rezolucije o Kosovu koju je razmotrio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta navodi se da Sporazum o stabilizaciji i pridurživanju sa Kosovom jeste moguć, iako pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova. Ali, iskazuje se velika zabrinutost zbog slabog suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu, posebno na visokom nivou.

U tekstu se "ohrabruju pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, da to ipak učine", ali su neki poslanici u raspravi zamerili što se to traži jer je odluka o priznanju suverena odluka svake zemlje.

U ovom dokumentu koji, uz dopune, Evroparlament treba da usvoji na plenarnom zasedanju, "prima se na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova", na temelju stava Međunarodne upravljačke grupe o tome da je "rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno".

U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta se "poziva na ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova koje održava srpska država, a posebno povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela". Traži se i "puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova, u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana".

Evropski parlament "žali što, uprkos napretku, povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje predstavlja izazov, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost". Evropski poslanici "podvlače da podela Kosova nije rešenje i pozdravljaju podršku teritorijalnom integritetu Kosova koju je izrekla Evropska komisija".

Priština mora sprovesti ustavne odredbe o decentralizaciji vlasti, dok, stoji u tekstu, "kosovske vlasti moraju preduzeti dalje korake kako bi išle u susret srpskoj manjini, naročito na severu, a saradnja sa svim kosovskim Srbima mora biti ojačana".

U kratkoj raspravi je, pored ostalog, jedan poslanik izneo mišljenje da Srbija ne može postati članica EU s ustavnom odredbom da je Kosovo i Metohija njen nerazdvojni deo. Čulo se i mišljenje da se mora imati na umu da Srbi na Kosovu ne prihvataju da budu kosovski državljani, dok će Srbija uvek imati uticaj i ulogu kao sused Kosova.

Izvor: Beta

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : UNDP: Najveći problemi na Kosovu nezaposlenost i korupcija
  
• 

  Vesti

  : EU i SAD traže normalizaciju odnosa sa Prištinom
  
• 

  Vesti

  : Dugačka lista zahteva za Kosovo
  
• 

  Vesti

  : Iskustvo Hrvatske: pregovori sa EU vrlo zahtevni
  
• 

  Vesti

  : Za EU važna reforma pravosuđa i državne uprave
  
• 

  Vesti

  : Brisel čeka rezultate od nove vlade Srbije