Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Iskustvo Hrvatske: pregovori sa EU vrlo zahtevni
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Usklađivanje sa EU u poglavljima 23 i 24 koja, između ostalog, obuhvataju pravosuđe, ljudska prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i kontrolu granice, dug je proces koji zahteva punu reformu institucija i velika ulaganja, pokazuju iskustva Hrvatske. Zbog toga je dobro što će se ta poglavlja ubuduće prva otvarati u pregovorima jer će zemlje imati više vremena da se usklade na tom planu sa EU, smatra bivši hrvatski pregovarač Filip Dragović. Prema rečima bivše premijerke Hrvatske Jadranke Kosor, ništa nije bilo lako u usklađivanju i ispunjavanju kriterijuma u tim poglavljima. Otpora je bilo, kako je rekla, i pri donošenju nekih zakona, a jedno od osetljivih pitanja bila su suđenja za ratne zločine s obzirom na njihovu percepciju u javnosti.
Dragović, bivši šef pregovaračkog tima Hrvatske za poglavlje 24, smatra da u slučaju ova dva poglavlja najveći izazov predstavlja to što podrazumevaju "ogromnu količinu pravne tekovine" koja se, između ostalog, razvijala u poslednjih 10 godina.
On je ocenio da je dobro za zemlje kojoje pristupaju to što će se ta dva poglavlja prva otvoriti jer će imati više vremena da sprovedu sve što je potrebno. "Ova poglavlja su zahtevala punu reformu institucija, velika ulaganja i predstavljala su dug proces", rekao je Dragović koji je sada regionalni savetnik Programa UN za razvoj (UNDP) za poglavlja 23 i 24.
Njegova preporukama zemljama koje teže članstvu u EU jeste da što pre pripreme planove ulaganja.
U razgovoru sa novinarima iz Srbije koji su od 19. do 21. septembra boravili u studijskoj poseti Zagrebu, Dragović je naglasio da se ne može pregovorati o pravnoj tekovini EU već eventualno o potrebnom vremenu za usklađivanje. "Jedino se može pregovarati o periodu tranzicije, odnosno o evenutalnom odlaganju", rekao je on i dodao da treba biti oprezan u traženju odlaganja.
On je podsetio da se pregovori vode o 35 poglavlja, od kojih svako predviđa dva tranziciona perioda, i upozorio da bi zahtevanje odlaganja za svaki taj period značio 70 odlaganja. Hrvatska je, prema njegovim rečima, tražila odlaganje u slučaju zajedničkih graničnih prelaza i pitanja Neuma.
Dragović koji je početkom ove nedelje u Beogradu učestvovao u obuci predstavnika srpskih institucija za pregovore, naglasio je da je u usklađivanju sa EU pored usvajanja zakona važno stvaranje institucija koje će ih sprovoditi.
Podsetivši da je u Mišljenju Evropske komisije za Srbiju iz 2011. ukazano da su zakoni dobri a da problem predstavlja njihova primena, on je rekao da je to bio problem i u Hrvatskoj. "Svest iz prošlosti nas je kočila - usvojićemo pa ćemo videti. To sa Evropskom unijom i Evropskom komisijom ne ide baš tako", rekao je Dragović.
Background Hrvatska je 30. juna 2011. završila pristupne pregovore s Evropskom unijom. Ti pregovori su pokrenuti 2005. godine.
U pregovorima Hrvatske o članstvu sa EU poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna ljudska prava - otvoreno je 30. juna 2010, a zatvoreno je među poslednjima 30. juna 2011. Njegovo otvaranje je jedno vreme bilo blokirano zbog ocene da Hrvatska nedovoljno sarađuje sa Haškim tribunalom jer nije dostavila artiljerijske dnevnike iz vojne akcije "Oluja" 1995.
To poglavlje se odnosi na pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava. U delu pravosuđa obuhvata suđenja za ratne zločine, a jedno od merila za njegovo zatvaranje u slučaju Hrvatske su bili zaštita nacionalnih manjina i povratak izbeglica, kao i saradnja sa Haškim tribunalom.
Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost - otvoreno je 2. septembra 2009, a zatvoreno 22. decembra 2010. To poglavlje se odnosi na politiku o migracijama, kontrolu granice, borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i ljudima, borbu protiv pranja novca i terorizma, kao i policijsku, pravosudnu i carinsku saradnju.
Nekada su ta dva poglavlja činile jedno poglavlje koje se odnosilo na pravdu a Hrvatska je prva zemlja u čijem slučaju su razdvojena.
Prema novoj strategiji proširenja EU ta poglavlja će se ubuduće prva otvarati i poslednja zatvarati, a taj pristup će se prvi put primeniti u slučaju Crne Gore s kojom su pregovori otvoreni u junu 2012.
Izazov je predstavljalo i to što se dešavalo da Hrvatska misli da je pripremila dobar akcioni plan, a Evropska komisija nije delila taj stav. Komisija, kako je istakao, traži merljive elemente da bi mogla da prati rezultate, odnosno takozvani trek rekord (track record).
Dragović smatra i da Evropska komisija može pomoći da, kada se na nacionalnom nivou ne donosi odluka, to postavi kao zahtev.
On je naveo da je poglavlje 23 "dosta fluidno" sa manje zakonske regulative EU sa kojom se treba uskladiti, dok poglavlje 24 sadrži mnogo više pravne tekovine.
Prema njegovim rečima, glavni izazovi u poglavlju 23 su bili efikasnost pravosuđa, saradnja sa Haškim tribunalom i poverenje članica EU u pravosudni sistem s obzirom da će se odluke hrvatksog pravosuđa primenjivati i u njima. Tako je usklađivanje u poglavlju 23 zahtevalo, između ostalog, zahtevalo reformu pravosuđa i uspostavljanje specijalizovanih sudova za ratne zločine i organizovani kriminal i korupciju.
Jedno od ključnih pitanja bila je i antikorupcijska politika, a prema njegovim rečima, u početku je njena primena bila slaba jer nije postojao odgovarajući institucionalni okvir koji je sada "na dosta visokom nivou".
Izazov je predstavljala i reforma zatvorskog sistema iz vremena bivše Jugoslavije u koji godinama nije ulagano.
Dragović je naglasio da poglavlje 24 pokriva veliki raspon pitanja, obimnu pravnu tekovinu i pitanja koja duboko zadiru u nacionalni suverenitet.
Za Hrvatsku je pregovorima u tom poglavlju izazov bilo pitanje Neuma, odnosno prolaza kroz tu opštinu BiH, graničnog pitanja u Metkoviću i korišćenja luke Ploče kao glavne luke koju BiH koristi za uvoz i izvoz. Ona su bila izazov jer u EU nema pravne tekovine za takve situacije, rekao je Dragović i dodao da su prvo ta pitanja tumačena sa bezbednosnog aspekta a zatima im se pristupilo kao pravnim pitanjima što je olakšalo preogvore.
Dragović je rekao da je uloženo oko 10 miliona evra za proširenje graničnih prelaza za potrebe buduće granične kontorle pošto granica Hrvatske postane spoljna granica EU.
On je podsetio da će Evorpska komisija do pristupanja Hrvatske EU 1. jula 2013. nastaviti da nadzire da li Zagreb nastavlja da sprovodi ono što je ostalo da uradi u poglavljima 23 i 24.
Ocenio je da je to dobra stvar. "Kada se završe pregovori, misli se da je sve gotovo a nije. To je bila dobro stvar što su nakon završetka preogovra rekli da će pratiti sprovođenja svega što što smo rekli da ćemo ispuniti do dana ulaska i da će onda doneti odluku", rekao je bivši hrvatski pregovarač.
Dragović je rekao da se u medijima dosta govori o tome da pojedine velike članice čekaju izveštaj monitoringa Komisije da bi pokrenule proces ratifikacije Ugovora o pristupanju sa Hrvatskom u parlamentu.
Kosor: Ništa nije bilo lako
Podsetivši da je Hrvatska bila prva zemlja koja je imala merila i za zatvaranje i za otvaranje pregovora o poglavljima, bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je ocenila da ništa nije bilo lako, uključujući donošenje zakona koji su bili merila za otvaranje proglavlja.
"Sve je to bilo osetljivo i nailazilo je na mnoge otpore ne samo u političkom nego i u drugim sferama života ili na određene opsturkcije. Bilo je puno rasprava oko zakona o sprečavanju sukoba interesa jer je taj zakon bio vrlo strog", rekla je ona, podsetivši da je taj zakon bio merilo za otvaranje poglavlja 23.
Kosorova je u razgovoru sa novinarima iz Srbije rekla da je to jedan od najstrožih zakona u Evropi koji dopušta da Povjerensto (komisija) za odlučivnaje o sukobu interesa, koje bi trebalo uskoro da počne da radi, zadire u područja koja su hrvatskom Ustavom zaštićena, poput uvida u bankarske račune i imovinu članova porodica zvaničnika.
Takođe, suočena sa korupcijom u najvišim sferama političkog života, Hrvatska je morala da pošalje snažne poruke i domaćoj javnosti i Briselu, rekla je ona.
Ona je rekla da ne može da precizira šta je u usklađivanju sa kriterijumima EU zahtevalo najviše ulaganja, ali je dodala da je proces povratka izbeglica zahtevao dosta sredstava, s obzirom na izgradnju stanova i kuća. Istakla je da je Hrvatska opredeljenja da omogući ljudima da se vrate na svoja ognjišta ne samo zbog pristupanja EU.
"Suđenje za ratne zločine bilo je vrlo osetljivo pitanje i izvršna vlast je u politčkom smislu nosila težak teret. Bilo je hapšenja ljudi koji su apsolutno u hrvatskom naroru prepoznati kao izuzetno pozitivne osobe", rekla je ona.
Autor: Maja Poznatov
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
