Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Carina u fond za sever Kosova, razmotrene i institucije
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U dijalogu premijera Srbije i Kosova u Briselu je postignut dogovor o privremenom rešenju za carinu i dažbine na severu Kosova koje bi se uplaćivale u poseban fond za razvoj severa, a pokrenuto je i pitanje institucija u tom delu Kosova, saopšteno je 18. januara posle sastanka u Briselu. Razgovori će se nastaviti u februaru, a cilj Vlade Srbije je da do aprila, kada će biti podnet izveštaj Savetu EU, ostvari napredak pre svega u vezi sa "paralelizmom institucija" na severu Kosova. Napredak u dijalogu s Prištinom bi omogućio da izveštaj Evropske komisije i visoke predstavnice EU koji se očekuje na proleće bude pozitivan, što bi otvorilo vrata dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu.
"Imali smo još jedan dug i konstruktivan razgovor. Složili smo se da nastavimo intenzivan dijalog u februaru, u okviru ćemo, kako se nadamo, ostvariti značajan napredak u pitanjima koje smo utvrdili u skladu sa zaključcima Saveta EU iz decembra 2012", navodi se u saopštenju visoke predstavince EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Aston).
U saopštenju se dodaje da su na osnovu sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima/granicom postignutom na prethodnom sastanku 4. decembra 2012. i primene tog sporazuma na četiri prelaza premijeri postigli privremen dogovor o naplati carina, dažbina i poreza na dodatu vrednost.
U fond, u kojem bi učestvovali Srbi na severu Kosova, prištinske vlasti i Evropska unija koja treba da osnuje taj fond, bile bi uplaćivane sve dažbine za robu koja ide na sever Kosova i to bi bilo privremeno rešenje, objasnio je Dačić posle razgovora u Briselu.
Background Sastanak predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića, predsednika Vlade Kosova Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton koji je održan 17. januara u Briselu četvrti je njihov sastanak. Prethodni razgovori su održani 4. decembra, 19. oktobra i 7. novembra 2012.
Na sastanku 17. januara prvi put je u dijalogu pokrenuto i pitanje institucija na severu Kosova. Na ukidanju srpskih struktura u tom delu Kosova pre svega insistira Nemačka koja je to stavila do znanja još prilikom posete nemačke kancelarke Angele Merkel u avgustu 2011.
U zaključcima EU iz decembra 2012. stoji da se traži da Srbija "nepovratno krene ka uređenju struktura na severnom Kosovu koje će uz uvid i predusretljivo podmiriti potrebe lokalnog življa u pogledu bezbednosti i pravosuđa, tako da se zajamči funkcionalnost jedinstvenog institucionalnog i administrativnog okvira unutar Kosova".
Priština je dosad odbijala da razgovara i o rešenjima za sever Kosova gde žive Srbi, a Dačić je došao u Brisel s stavom iz platforme i rezolucije vlasti u Beogradu da Srbi na Kosovu treba da dobiju autonomiju i da institucionalno mogu da štite svoje interese.
Šefovi diplomatija Evropske unije 11. decembra 2012. postigli su dogovor da se na proleće 2012. proceni da li Srbija ispunjava sve uslove za početak pregovora o članstvu u EU i da, ako ocena bude povoljna, do juna odrede datum početka pregovora. Te zaključke su potvrdili lideri EU na samitu 13. i 14. decembra u Briselu.
Premijer Srbije je naglasio da je time udovoljeno zahtevu Srba na severu Kosova da carina i druge dažbine ne idu u budžet Prištine - novac za fond bi bio uplaćivan u jednu komercijalnu banku koju bi odredila EU. Režim za preduzeća koja su do sada bila registrovana na severu Kosova, neće se menjati, dodao je Dačić.
Srbi sa severa Kosova zapretili su protestima ako budu morali da plaćaju dažbine Prištini i naveli da će plaćati sve zakonske obaveze, ali samo Beogradu. Pitanje plaćanja dažbina prethodnih dana bila je i tema razgovora u Briselu radnih grupa koje sa beogradske strane predvodi Dejan Pavičević, a s prištinske Edita Tahiri.
Dačić je nakon razgovora u Briselu rekao da su pored dogovora o privremenom fondu za carinu iznete i zamisli kako bi mogle delovati srpske institucije i kako bi se došlo do posebnog položaja za zajednicu srpskih opština.
Narednih meseci o institucijma na severu Kosova
On je naglasio da se na sastanku s Ketrin Ešton i predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem "možda prvi put ozbiljno razgovaralo o svim modalitetima za rešenje dve možda najvažnije teme idućih meseci".
Jedno je, po njegovim rečima, "paralelizam institucija" - "kako doći do institucija koje bi bile zajedničke i prihvatljive za Prištinu i za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji".
Druga tema koja je usko s tim povezana, rekao je Dačić, jeste "pitanje neke vrste specijalnog odnosa prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji". On je naglasio da je to suštinsko pitanje i dodao da to i sama EU naziva "posebnošću srpske zajednice, srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji".
O tome će se nastaviti razgovori idućih meseci, a cilj Vlade Srbije je da do aprila, kada će biti podnet izveštaj Savetu EU, bude napretka u tome.
Premijer Srbije je istakao i da rešenja treba da zadovolje interese svih strana i napomenuo da je i Priština iznela spremnost da razgovara o tome.
Sa druge strane, kako prenosi kosovska štampa, predsednik Vlade Kosova Hašim Tači izjavio je da je Srbija pristala da ukloni, kako je rekao, paralelne strukture bezbednosti i da je na pregovorima u Briselu postignut dogovor oko naplate carina i PDV.
Dnevnik "Koha ditore" piše da je Tači u Briselu, posle sastanka sa Dačićem, rekao da će poštovati volju građana severa Kosova da izaberu svoje predstavnike.
Dačić je 18. januara negirao tvrdnje kosovskog premijera da je postignut dogovor o demontaži srpskih institucija na severu Kosova.
"Svako može da tumači na svoj način. Nije tačno da smo počeli demontažu, počeli smo razgovore o tome kako bi po našem mišljenju trebalo da izgleda ta posebnost, ta specijalnost položaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u situaciji kada ne govorimo o konačnom statusu", rekao je Dačić za B92.
Na pitanje da li srpske institucije opstaju na Kosovu, premijer je rekao: "Te institucije srpskog naroda koje bi trebalo da se izgrade bile bi umesto institucija koje i sada neki smatraju za institucije Srbije. To su i sada institucije srpskog naroda, ali bi to bile institucije koje bi bile priznate i od strane Prištine".
Stavovi
Normalizacija odnosa s Prištinom je ključni uslov da Srbija počne pregovore o članstvu s Evropskom unijom, izjavio je 18. januara predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej posle susreta sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem. Van Rompej je visokoj predstavnici EU i premijerima Dačiću i Tačiju odao priznanje za napredak u dijalogu.
Funkcioner Demokratske stranke Borislav Stefanović izjavio je 18. januara da tek ostaje da se vidi šta je dogovoreno u Briselu po pitanju carina na Kosovu, ali da za Srbiju nije povoljno ako je to rešenje o fondu koji je dugo najavljivan iz Prištine.
"Ako je to isti fond koji se godinama najavljuje iz Prištine kao veliko čudo koje će Srbi prihvatiti oberučke, to je vrlo loše, a ako će to biti poseban fond koji će držati EU, to je mnogo bolje rešenje", ocenio je Stefanović.
On je dodao da dogovoreno tripartitno upravljanje fondom ide na ruku kosovskom premijeru Hašimu Tačiju.
Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević izjavila je 18. januara da nastavak dijaloga premijera Srbije i Kosova u Briselu doprinosi napretku u evropskim integracijama, ali nije želela da govori o najnovijem dogovoru o carinama.
"Verujem da nastavak dijaloga i njegovo podizanje na najviši politički nivo predstavljaju dobru osnovu za rešenje problema i da će dovesti do napretka u evropskim integracijama (Srbije)", rekla je Delević, koja je i funkcioner opozicione Demokratske stranke.
Izvor: Beta
Foto: Beta/Savet EU
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
