Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Četvrtina optuženih za korupciju bude oslobođena na sudu
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više od tri četvrtine krivičnih dela povezanih sa korupcijom, koja su dospela pred sudove Srbije, odnosi se na zloupotrebu službenog položaja, dok četvrtina svih optuženih bude oslobođena na kraju procesa, pokazalo je istraživanje koje je 30. januara predstavljeno u Beogradu. Na konferenciji Transparentnosti Srbija i Društva sudija Srbije rečeno je da je istraživanje pokazalo da je u procesima koji se odnose na korupciju, oko 40% osuđenih kažnjeno uslovno, a više od petine kaznom zatvora do šest meseci.
Predstavnik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da u zakonima ne postoji jasno definisano krivično delo koje se tiče korupcije, već se ona vezuje za više drugih krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje i davanje mita.
Dodao je da su za ta, različita krivična dela, zaprećene i različite kazne, te se dešava da slučajeve korupcije sude i osnovni, i viši, i specijalni sud što dovodi do neujednačene sudske prakse.
Hadžiomerović je ukazao da su procesi uglavnom vođeni za zloupotrebu službenog položaja jer je to krivično delo veoma široko definisano, a samo u 2,15% slučajeva povezanih s korupcijom, u pitanju je primanje mita.
U 9,7% slučajeva radi se o krivičnom delu kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, ali su svi ti slučajevi odbijeni jer je sud zaključio da predmet tužbe nije bilo krivično delo.
Postupci su u 63% slučajeva trajali više od tri godine, dok je pravosuđe efikasnost iskazalo u 2,4% predmeta u kojima se do presude došlo za šest meseci ili manje.
Istraživanje je obuhvatilo 280 sudskih odluka iz 2010. i 2011. godine.
Društvo sudija Srbije je ocenilo da bi stanje moglo da se popravi kada bi se izmenio Zakonik o krivičnom postupku tako da se definiše pojam koruptivnih krivičnih dela, kao što je to učinjeno za organizovani kriminal.
Takođe bi trebalo propisati obaveznu, stalnu obuku sudija koji sude dela iz oblasti korupcije, propisati kriterijume i postupak za izbor sudija u posebna odeljenja, obezbediti dovoljan broj sudija i osoblja u posebnim odeljenjima, propisati nadležnost samo nekoliko sudova za dela korupcije i preispitati potrebu za preciznijim određenjem radnje izvršenja zloupotrebe službenog položaja.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da broj krivičnih prijava koje su u poslednje dve godine podnete za dela korupcije, nije mali jer je do tužilaštva stiglo oko 13.000 prijava, dok postoji još oko 5.000 prijava iz ranijih godina.
On je, međutim, rekao da je više od 77% tih prijava odbačeno, dok je u ostalima pokrenuta optužnica ili optužni predlog.
Nenadić je naveo da je od 13.000 prijava odlučeno u nešto manje od 6.300 slučajeva što znači da bi moglo doći i do dodatnog smanjivanja efikasnosti, ako se poveća broj krivičnih prijava bez promene u organizaciji ili bez promene propisa.
Podrška Vučiću u borbi protiv korupcije
Direktor Transparentnosti Srbija Vladimir Goati izjavio je da ta organizacija podržava napore državnog vrha i potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića u borbi protiv korupcije. On je, međutim, ocenio da bi ti napori, osim na nosioce korupcije, trebalo da budu usmereni i na izgradnju institucija koje bi trebalo da se bave tim poslom.
Goati je rekao da u proteklih šest godina, bez obzira na formiranje raznih regulatornih tela, borba protiv korupcije ne samo da nije dala velike rezultate već je zemlja "nazadovala za pola koraka", na šta ukazuju brojne procene stručnjaka za investicije.
Predstavnik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović izjavio je da je odlično što je država krenula u obračun s korupcijom, ali da je pravo pitanje da li postoji pravosudni sistem koji "to može da sažvaće".
On je rekao da se, u slučaju da u svih 24 slučaja sumnjivih privatizacija bude elemenata krivičnog dela, postavlja pitanje koji tužioci i koje sudije će da vode te predmete i podsetio da je angažovano 100 policajaca koji se bave samo tim slučajevima, ali da nije angažovano isto toliko sudija i tužilaca.
"Da kažem kolokvijalno, to je kao da imate klanicu koja ima kapacitet da izbaci deset tona mesa, a ovamo imate mašinu koja može da samelje deset kilograma mesa. Džabe koljete u tom slučaju", rekao je Hadžiomerović.
On je ocenio da nije potrebno da se slučajevima korupcije bave svi sudovi u Srbiji, već da bi bilo dobro da se za te potrebe odredi deset osnovnih i pet viših sudova, jer bi se tako postiglo da sudije koje se bave tim predmetima budu bolje obučene i manje opterećene ostalim predmetima, što bi podiglo efikasnost.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
