Evropska unija bi do kraja godine trebalo da dobije novu direktivu o javnim nabavkama, koja će pojednostaviti proceduru i omogućiti efikasniju borbu protiv korupcije, ali i povećati mogućnosti malih i srednjih preduzeća da učestvuju u javnim nabavkama i uneti posebnu proceduru za nabavke u oblasti inovacija. U EU zato smatraju da bi nova vlada Srbije trebalo da sačeka sa usvajanjem postojećeg nacrta zakona, kako ga kasnije ne bi ponovo menjala. Međutim, državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević rekao je na konferenciji o toj temi 21. juna da čekanje nije dobro rešenje jer se u sistemu javnih nabavki u Srbiji beleže brojni problemi. U 2011. na javne nabavke u Srbiji je potrošeno 293 milijarde dinara, odnosno oko 10% bruto domaćeg proizvoda. Procenjuje se da bi se dobrom organizacijom javnih nabavki mogla uštedeti i milijarda evra.
"Smatramo da bi bilo dobro da se sačeka sa zakonom, da se ne usvoji nacrt u parlamentu već da se vidi koje pozitivne stvari iz nove direktive će moći da se iskoriste", rekao je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freeek Janmaat). On je tu tvrdnju potkrepio činjenicom da se u EU planiraju promene koje će dodatno poboljšati nadzor i kontrolu, što je i Srbiji potrebno.
Janmat je najavio da su javne nabavke ključno poglavlje u oblasti unutrašnjeg tržišta i da će u pregovorima o pristupanju Srbije EU zauzimati značajno mesto. Razlog za to je veliki iznos novca poreskih obveznika koji se troši na javne nabavke. Prema podacima iznetim na konferenciji, u EU se u proseku potroši 18% vrednosti bruto domaćeg proizvoda na javne nabavke.
Na konferenciji je najviše reči bilo o efikasnosti, kontroli i suzbijanju korupcije u javnim nabavkama. Janmat je, međutim, ukazao da bi prilikom izrade novog propisa trebalo uzeti u obzir i obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Naime, taj sporazum treba da ratifikuje još samo jedna zemlja, a nakon pet godina od primene sporazuma Srbija ima obavezu da ukine svaki preferencijalni status srpskih preduzeća u nabavkama u odnosu na konkurente iz EU.
Strategija EU za javne nabavke sadrži i dobre preporuke za povećanje konkurencije u javnim nabavkama, rekao je Janmat. Srbiji je i tu potrebno poboljšanje s obzirom na to da je u prethodnih 10-ak godina prosečan broj ponuđača po postupku opao sa oko 8 na oko 3.
Janmat je ukazao i da je u Srbiji potrebno smanjiti udeo postupaka u ograničenoj proceduri, budući da se baš tu beleži visok nivo nepravilnosti.
Direktor Uprave za javne nabavke Srbije Predrag Jovanović ukazao je na delove evropske direktive koji bi mogli da se primene u Srbiji. Posebno je ukazao na antikorupcijsku mapu sa crvenim zastavicama i tačkama gde su najveće neregularnosti u javnim nabavkama i mehanizmi kako da se spreče ili rano otkriju te nepravilnosti. Kako je rekao, Direktiva EU je pravljena tako da doprinese boljem zapošljavanju i promociji malih i srednjih preduzeća.
Jovanović je rekao da Srbija treba da obrati pažnju na primenu i na efekte zakona o javnim nabavkama i na suzbijanje korupcije.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević složio se s tim da u javnim nabavkama ima problema, poput korupcije. Međutim, on je ocenio da baš zbog toga ne treba čekati da se zakon donese u EU pa tek onda u Srbiji. Postoji, kako je naveo, "zabrinjavajući otpor promenama". Vlasti Srbije su razgovarale sa predstavnicima EU tokom utvrđivanja sadašnjeg nacrta zakona, rekao je Radosavljević, izrazivši očekivanje da će nova vlada ponovo razmatrati zakon i vratiti ga parlamentu na usvajanje do kraja godine, kada će i EU dobiti novu direktivu.
Među značajnim izmenama koje će se doneti u Srbiji Radosavljević je naveo izmene propisa o krivičnom postupku, kojim će se zloupotrebe u javnim nabavkama klasifikovati kao krivično delo, što znači da neće brzo zastarevati, a kazne će biti strože.
Radosavljević je takođe ukazao da se problemi u EU i u Srbiji ne poklapaju u svemu. Dok je na konferenciji ukazano da u EU više nije fokus na tome šta se kupuje, već na koji način, iz Radosavljevićevih reči proističe da Srbija još nije zrela za taj pristup. Naime, kako je naveo, ovde jedna institucija ima više desetina različitih tipova kompjutera i štampača, na primer. Zbog toga se potrebni materijal za njih, poput tonera za štampače, nekada ne može lako naći, nabavke se ponavljaju, a cena je viša.
Background
Srbija je u julu 2002. godine dobila zakon o javnim naavkama, koji je izmenjen u julu 2004. Nakon toga je krajem 2008. dobila novi zakon, koji je stupio na snagu 2009. godine, a trebalo je da pojednostavi proceduru i smanji troškove.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić rekao je da je prošle godine na javne nabavke potrošeno 293 milijarde dinara, a godinu dana ranije 273 milijarde, što je oko 10% bruto domaćeg proizvoda.
Nova direktiva EU bi trebalo da bude usvojena do kraja ove godine, do kada bi trebalo da institucije EU postignu dogovor i usvoje ovaj tekst. Rok za primenu je jul 2014. godine.
Direktor slovenačke Agencije za javne nabavke Sašo Matas rekao je da sličnu dilemu o tome da li da menja sada zakon ili da čeka direktivu EU ima i Slovenija. Međutim, prema njegovim rečima, verovatno će čekati direktivu EU jer, kako je istakao, ne valja zakone menjati isuviše često. U Sloveniji, kako je naveo, od 1997. do 2004. zakon dva puta menjan, a od tada gotovo svake godine. Međutim, niko se nije dovoljno bavio primenom.
Matas je istakao da u novim propisima EU poseban značaj ima borba protiv korupcije. Jedan od primera su odredbe o obaveznoj prijavi sukoba interesa i privilegovanih veza kako ne bi dolazilo do korupcije i nepravilnosti. To je, kako je istakao, mnogo veći problem u manjim zemljama, u koje spadaju i balkanske, i u kojima se kako se navodi "svi znamo".
Za borbu protiv korupcije predviđeno je i utvrđivanje kritičnih tačaka podložnih zloupotrebama, kako bi se ova pojava što efikasnije suzbila.
Predviđeno je uvođenje i novog načina postupka, takozvanog konkurentnog postupka sa pregovorima, gde se u prvoj fazi dostavljaju ponude, a u drugoj pregovara, što je u otvorenom postupku zabranjeno. To je značajno za inovativne proizvod, kada tehničke specifikacije nisu dobro poznate, jer je u takvim slučajevima standardni otvoreni postupak isuviše rigidan.
Na konferenciji je bilo reči i o odredbama koje bi trebalo da povećaju uspešnost malih i srednjih preduzeća u javnim nabavkama - da se smanje zahtevi u pogledu obaveznog obrta firme, kao i da se podstaknu vlasti da podele ugovore po paketima, kako bi bili dostupniji za mala i srednja preduzeća.
Nacrt propisa predviđa i da se preduzeća, barem u većini slučajeva, oslobode podnošenja dokumenata za koje postoje centralni registri, budući da je to suvišno.
EurActiv Srbija
EU: Sačekati sa novim zakonom o javnim nabavkama 
