Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija stagnirala na listi percepcije korupcije
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je stagnirala na godišnjoj listi Transparensi internešnela koja meri percepciju korupcije i dobila je najmanje poena od svih zemalja bivše Jugoslavije. Prvo mesto na globalnoj listi kao zemlje u kojima se korupcija najmanje opaža drže Danska, Finska i Novi Zeland a na začelju su i dalje Avaganistan, Severna Koreja i Somalija.
Predsednik organizacije Transparentnost Srbija (TS) Vladimir Goati je predstavljajući najnovije rezultate, koji se 5. decembra istovremeno objavljuju u celom svetu, rekao da je Srbija po novoj metodologiji dobila 39 poena od 100. To znači da zemlja i dalje ima ozbiljne probleme sa korupcijom.
Nova metodologija TI predviđa da su zemlje ocenjene sa 100 veoma "čiste" po pitanju percepcije korupcije dok su one sa ocenom nula veoma korumpirane.
Po percepciji (utisku) o korupciji Srbija je najgore rangirana od svih zemalja bivše Jugoslavije - sa ocenom 39 nalazi se na 80. mestu, što je pet mesta iza Crne Gore, osam iza Bosne i Hercegovine, 11 iza Makedonije i 18 mesta iza Hrvatske. Od bivših republika SFRJ najbolje je rangirana Slovenija koja se nalazi na 37. mestu sa skorom 61.
Kao glavne probleme Srbije predstavnici TS naveli su kršenje antikorupcijskih zakona, narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih i nejasnih odredbi, vaninstitucionalnu moć političkih stranaka na rad javnog sektora, neuređeno lobiranje, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljne kapacitete organa koji vrše nadzor nad primenom zakona.
Prošle godine Srbija je bila na 86. mestu sa indeksom percepcije korupcije od 3,3. U 2010. godini Srbija je delila poziciju između 78. i 84. mesta sa Kinom, Grčkom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom, dok je 2009. godine bila sama na 83. mestu.
Indeks se pravi na osnovu 13 različitih istraživanja i studija, koje ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi. Meri se stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i državnih funkcionera. Ispituje se percepcija, odnosno opažanje a ne činjenice, to jest broj osuda za korupciju ili broj tekstova u medijima.
Indeks ne odražva stepen napora uloženih u borbi protiv korupcije ili postignutih rezultata u borbi protiv korupcije, ukoliko oni nisu doveli do promena koje se opažaju u praksi.
U 2012. godini rangirano je ukupno 176 država ili teritorija, što je sedam manje nego 2011. godine a globalna lista je pokazala da korupcija i dalje pustoši društva i da dve trećine zemalja na planeti i dalje ima ozbiljne probleme s tom pošasti.
Najmanja korupcija na svetskom nivou je u Danskoj, Finskoj i na Novom Zelandu zahvaljujući i dobrom pristupu informacionim sistemima, kao i propisima koji regulišu ponašanje ljudi na državnim funkcijama.
Najkorumpiranije zemlje i dalje su Avganistan, Severna Koreja i Somalija, i to zbog nedostatka odgovornih lidera i efikasnih javnih institucija koje bi se ozbiljno uhvatile u koštac s korupcijom.
U regionu Evropske unije i Zapadne Evrope 23 odsto zemalja ima manje od 50 poena, što znači da i dalje imaju ozbiljne probleme sa korupcijom, a na vrhu su Danska i Finska sa po 90 poena, dok je na dnu Grčka sa samo 36 poena.
Iz TI navode da su slabije performanse u ovogodišnjem izveštaju pokazale zemlje zone evra koje je najviše pogodila finansijska i ekonomska kriza. Zarto je TI ponovo upozorio Evropu da umanji rizike od korupcije na javnom sektoru kako bi se izborila s finansijskom krizom.
Od zemalja EU manje od 50 poena, odnosno ozbiljne probleme sa korupcijom imaju i Bugarska (41 poen), Italija (42 poena), Rumunija (44), Slovačka (46) i Češka i Letonija sa po 49 poena.
Procenat zemalja koje imaju ispod 50 poena u regionu Centralne Evrope i Centralne Azije dostiže 95, pri čemu je korupcije najmanje u Gruziji, koja ima 52 poena, a najviše u Turkmeniji i Uzbekistanu, koji imaju po 17 poena.
Kada je reč o vodećim svetskim ekonomijama, SAD imaju 73 poena, Japan i Velika Britanija po 74, Nemačka 79 , Francuska 71 a Kanada 84.
Vlade u borbi protiv korupcije treba da ujedine antikorupcijske akcije, ocenila je predsedavajuća TI Iget Label (Huguette Labelle).
"Prioriteti uključuju bolje propise o lobiranju i političkom finansiranju, povećanje transparentnosti javne potrošnje i ugovaranja, kao i odgovornosti državnih organa", istakla je Labelova.
Ona je kazala i da TI očekuje da vlade zauzmu čvršći stav prema zloupotrebi vlasti, jer rezultati izveštaja o percepciji korupcije za ovu godinu pokazaju da društva i dalje plaćaju visoku cenu korupcije.
Izveštaj je ukazao i na stagnaciju ili pogoršanje indeksa percepcije korupcije u brojnim zemljama od Bliskog istoka do Azije i Evrope čiji su građani tražili od lidera da zaustave korupciju.
Direktor TI Kobus de Svart (Cobus de Swardt) istakao je da vodeće ekonomije sveta treba da budu primer i osiguraju da im institucije budu potpuno transparentne a lideri odgovorni.
Izvor: Euractiv.rs, Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
