Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Većina građana za reforme, ali podrška EU u padu
|
|
|
|
Objavljeno : 31.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Podrška građana Srbije članstvu u EU nastavila je da pada i na najnižem je nivou u proteklih 10 godina, ali i dalje oko dve trećine građana podržava reforme i rešavanje problema u odnosima sa Prištinom bez obzira na integracije u EU, pokazalo je najnovije istraživanje Kancelarije za evropske integracije. Gotovo polovina ispitanika smatra da integracije najviše otežava politika uslovljavanja, a 13% kao glavni razlog navodi nesposobnost domaćeg rukovodstva, što je oko 6 procentnih poena manje u odnosu na prethodno istraživanje iz juna 2012. Istraživanje je pokazalo i da bi građani Srbije najviše želeli da žive u zemlji uređenoj po ugledu na Švajcarsku ili Nemačku, kao i da Rusiju ponovo doživljavaju kao najvećeg donatora.
Na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU", 41% građana Srbije bi se izjasnilo za, 31% protiv, 19% ne bi glasalo, dok 8% ne zna ili odbija da odgovori, rezultati su istraživanja koje je sprovodeno u decembru 2012. godine na 1.006 ispitanika starijih od 18 godina.
Istraživanje, koje je sprovela agencija Medijum galup (Medium Gallup) pokazala je da se podrška u odnosu na prethodno istraživanje iz juna 2012. smanjila za osam procentnih poena, dok se procenat građana koji bi glasali protiv povećao za šest procentnih poena. Procenat onih koji ne bi glasali ili ne znaju šta bi odgovorili ostao je nepromenjen.
Sadašnja podrška je najniža od 2002. od kada Kancelarija za evropske integracije sprovodi istraživanja, a njen najnoviji pad u Kancelariji vezuju za okolnosti i događaje u trenutku istraživanja, poput oslobadajuće presude Haškog tribunala hrvatskim generalima i uspostavljanja kontrole na administrativnim prelazima sa Kosovom.
Istraživanje pokazalo da građani koji bi glasali protiv kao razlog najčešće navode da članstvo u EU ne bi donelo ništa dobro (14%), ucene i pritiske (13%), percepciju EU kao neprijatelja zbog bombardovanja (13%), kao i to ne veruju ili ne vole EU (11%).
To su, kako tumače u Kancelariji za evropske integracije, razlozi zasnovani više na emotivnom doživljaju, dok manji procenat građana, ispod 10%, razloge utemeljuje na nekom saznanju ili shvatanju EU. Tako 9% građana navodi kao razlog lošiji život ili ekonomsku propast, a po 8% loša iskustva drugih zemalja i gubitak identiteta.
Podrška reformama i rešavanju problema s Prištinom
Background Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije sprovodi istraživanja o stavovima građana o EU od septembra 2002. na svakih pola godina - u junu i decembru. Podrška ulasku Srbije u EU je uglavnom bila iznad 60%, a najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za ulazak u EU bilo 72% građana.
Od druge polovine 2010. podrška počinje da pada ispod 60% a od tada se uz manje oscilacije beleži trend pada. U junu 2012. za ulazak u EU je bilo 49% građana.
Najnovije istraživanje sprovedeno je u periodu od 14. do 21. decembra 2012.
Istraživanje je pokazalo da većina građana, 62%, smatra da probleme u odnosima Beograda i Prištine treba rešavati bez obzira na integracije u EU, ali ti odgovori, kako su rekli u Kancelariji, ne isključuju mogućnost da ispitanici smatraju Kosovom delom Srbije. Ukupno 21% ispitanika se izjasnilo da se sa Prištinom ne treba dogovarati o rešenju bilo kojih problema osim statusa, a 17% nema stav.
Slično tome, 66% građana smatra da bi reforme nužne za ulazaka u EU trebalo spdovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, 12% smatra da ih treba sprovoditi jer su uslov za ulazak u EU, a 4% da ih uopšte ne treba sprovoditi.
Kao najznačjanije reforme građani su izdvojili borbu protiv korupcije (45%), reformu pravosuđa (22%), a 8% reformu zdravstvenog sistema.
"Ovi podaci govore da su građani sa jedne strane osetljivi na sve što doživljavaju kao političke uslove za članstvo, kao što je rešavanje naših odnosa sa Prištinom, ali da se sa druge strane visoko cene potrebu da se svakodnevni život reformiše na način koji podržavaju evropski propisi i praksa", rekao je direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević.
Najviše ispitanika, 47%, izdvojilo je Kosovo kao uslov koji se postavlja Srbiji u integracijama, a isto toliko ih smatra da ulazak Srbije u EU najviše otežava politika stalnog uslovljanja.
Jedan deo građana, 13%, navodi nesposobnost domaćeg rukovodstva kao prepreku u pridruživanju, a 11% neispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza.
Rezultati ukazuju na porast procenta građana koji kao glavni faktor koji otežava ulazak u EU navode politiku uslovljavanja, kao i na pad procenta onih koji za to okrivljuju domaće rukovodstvo. U junu 2012. 37,48% građana je navodilo politiku stalnog uslovljavanja EU a 19,44% nesposobnost domaćeg rukovodstva.
Građani očekuju početak pregovora u 2013.
Malo manje od 40% građana smatra da bi pregovori trebalo da počnu 2013, ali je istraživanje pokazalo i da mnogi građani ne znaju u kojoj su fazi odnosi Srbije i EU: 37% navodi da se pregovara o članstvu, 28% navodi da Srbija očekuje mišljenje o zahtevu za članstvo u EU, a samo 13% navodi da je Srbija već postala kandidat za članstvo.
Prema istraživanju, 14% građana očekuje da pregovori počnu tokom 2014, a 20% da nikada neće početi.
Građani kao najznačiji događaj u poslednjih godinu dana u procesu integracija navode situaciju sa Kosovom - pogoršanje i smirivanje prilika (26%), hapšenje poslednjih haških optuženika (19%), iako se to desilo više od godinu dana ranije, borbu protiv korupcije i kriminala (13%), dok samo 5% kao najznačajni događaj navodi status kandidata.
Istraživanje je pokazalo da građani ponovo doživljavaju Rusiju kao najvećeg donatora u Srbiji (35%), a da 34% smatra da je to EU, iako EU ima najveći udeo u razvojnoj pomoći Srbiji u periodu od 2000. do 2010. od 78%. To se tumači time što se u medijima u poslednje vreme dosta izveštavalo o odnosima sa Rusijom i sklapanju različitih finansijskih sporazuma s tom zemljom.
Većina građana, 62%, nije čula za projekte finansirane iz EU, a nešto više od trećine jeste.
San o Švajcarskoj
Istraživanje je pokazalo da bi građani Srbije najradije živeli u zemlji uređenoj po modelu Švajcarske, 29%, dok se 23% opredelilo za model Nemačke a 15% za Rusiju.
Istraživanje je pokazalo da mlađa i srednja populacija ima pozitivnije reakcije na EU, kao i da od ukupnog broja ispitanika 37% smatra da bi članstvo bilo dobra stvar, 31% da bi bila loša, a 32% niti dobra ni loša.
Većina građana, 41%, doživljava EU kao put ka boljoj budućnosti za mlade, kao više mogućnosti za zapošljavanje (41 odsto) i mogućnost putovanja (35%).
Ukupno 21% građana samtra da će EU prevazići sadašnje probleme i da će se dalje širiti, što je 5 procentnih poena više nego u junu 2012, a 22% da će prevazići probleme ali da će sve teže primati nove članice.
Negativan stav o budućnosti EU ima 29% ispitanika, dok se porast procenta građana koji imaju pozitivan stav o budućnosti EU tumači iskustvom Grčke u krizi, odnosno shvatanjem da i pored teškoća ne bi opstala bez pomoći Unije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
