Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dinamična nedelja na planu integracija
|
|
|
|
Objavljeno : 19.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Briselu je 19. februara počela nova runda u dijalogu Beograda i Prištine koja bi mogla biti presudna za odluku EU o dodeljivanju datuma za početak pregovora Srbiji. Napredak u dijalogu i pre svega spremnost Srbije da počne da povlači institucije na severu Kosova biće ključni za stav Berlina o dodeljivanju datuma. O srpskim institucijama na severu Kosova će razgovarati u Briselu premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, dok će prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić 20. februara nastojati da uveri sagovornike u Berlinu da Srbija zaslužuje datum za pregovore.
Odvojenim susretima visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton sa premijerima Srbije i Kosova, Ivicom Dačićem i Hašimom Tačijem, a zatim i njihovim zajedničkim susretom 19. februara je u Briselu počela runda dijaloga za koju su čelnici EU ocenili da je "ključna" za put dve strane ka EU. Runda dijaloga bi se mogla nastaviti i 20. januara pre podne, a razgovaraće se prvenstveno o uspostavljanju autonomnih srpskih institucija koje bi bile spojive s ustrojstvom ustanova vlasti u Prištini.
Evropski diplomatski izvori navode da je jasan pregovarački stav Beograda da te "nove srpske institucije" treba da zamene postojeće kojima neposredno upravlja Srbija i da to ne bi odudaralo od rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i potrebe da kosovske institucije deluju na celoj teritoriji. Ali, kako je rečeno agenciji Beta, Beograd traži i da zajednica srpskih opština ima institucionalnu mogućnost da brani svoje interese unutar kosovskog ustrojstva vlasti.
Istovremeno se ukazuje i na to da vlasti u Prištini, iako insistiraju na nezavisnosti, nagoveštavaju spremnost na nagodbu i, pored ostalog, navode da neće nametati rukovodstvo Srbima na severu Kosova.
Tači je naveo da je cilj dijaloga da se kosovski Srbi uključe u kosovske institucije. Kosovski vicepremijer Hajredin Kuči je izjavio da će Tači tokom dijaloga tražiti uspostavljanje osnovnog suda u Severnoj Mitrovici pod okriljem Euleksa, što odbijaju da prihvate Srbi na severu Kosova.
Veruje se da bi nagodba i vidljiv početak povlačenja "srpskih paralelnih struktura, u prvom redu prisustva MUP-a na severu Kosova" mogla uticati na to da još uvek surevnjiva Nemačka, a donekle i Velika Britanija, prihvate stav ostalih članica EU da Beograd zaslužuje da EU sa Srbijom počne pregovore o članstvu.
Background Savet ministara EU, pošto u martu dobije usmeni, a u aprilu pismeni izveštaj Evropske komisije i visoke predstavnice Ketrin Ešton, treba da obavesti lidere EU da li je učinjen "opipljiv napredak" u normalizaciji odnosa Beograd-Priština i predloži da u junu bude saopšten datum pregovora o članstvu sa Srbijom.
Manje povoljna varijanta bi, tvrde upućeni izvori, mogla biti da se u junu kaže da će pregovori početi, ali da će sam datum biti naknadno utvrđen, kao što je to učinjeno svojevremeno i u slučaju Crne Gore.
U zaključcima Saveta ministara EU iz decembra 2012. traži se da Srbija "nepovratno krene ka uređenju struktura na severnom Kosovu koje će uz uvid i predusretljivo podmiriti potrebe lokalnog življa u pogledu bezbednosti i pravosuđa, tako da se zajamči funkcionalnost jedinstvenog institucionalnog i administrativnog okvira unutar Kosova".
Na osnovu izveštaja o napretku Savet ministara EU će odlučivati i o pokretanju pregovora sa Kosovom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Dinamično i u Berlinu
Istovremeno, nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle) sastaće se 20. februara u Berlinu sa potpredsednikom srpske vlade i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem. Vučića će, kako je najavljeno, primiti i savezni ministar odbrane Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere), a razgovaraće i sa savetnicima savezne kancelarke Angele Merkel.
Vučić je izjavio 18. februara da ga u Berlinu očekuju teški razgovori. "Očekuju nas teški razgovori u Berlinu i naš je posao da objasnimo šta su vlada, šta su građani Srbije uradili u prethodnih 200 dana", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Abu Dabiju.
Prema oceni analitičara u Berlinu sa kojima je razgovarala dopisnica Bete, stav nemačkih zvaničnika prema željama srpske vlade zavisi u velikoj meri od ishoda pregovora koje u Briselu pod okriljem Evropske unije vode premijeri Srbije i Kosova.
Od posebnog značaja je pri tom pitanje u kojoj meri će se iskazati spremnost Srbije da otpočne proces razgrađivanja srpskih ustanova na severu Kosova.
Pored Vučića, u Berlinu će 20. februara boraviti i potpredsednica vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić i predsednica Odbora Skupštine srbije za evropske integracije Milica Delević.
Njih troje će, kao i drugi predstavnici srpskog političkog života, učestvovati na konferenciji "Balkan i budućnost evrope: Uloga Srbije" koju organizuju Fondacija Robert Boš (Bosch), Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Nemački zvaničnici odgovorili su pozitivo na traženje srpske strane da boravak u Berlinu iskoriste i za političke sastanke. Vučić i Grubješićka će 20. februara imati priliku da svoje viđenje prilika u Srbiji i regionu obrazlože i na zasedanju odbora Bundestaga za pitanja EU.
Predstavnici nemačke vlade su u više navrata proteklih meseci istakli da će konačnu odluku u vezi sa daljim približavanjem Srbije EU i otpočinjanju pristupnih pregovora doneti nakon narednog izveštaja Evropske komisije i visoke predsatvnice EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Savezna kancelarka Angela Merkel je krajem prošle godine u govoru u Bundestagu najavila da će "u julu EU najverovatnije pozdraviti Hrvatsku kao 28. članicu" , ali da "po nemačkom uverenju još nije sazrelo vreme za donošenje odluka o otpočinjenju pristupnih pregovora sa daljim zemljama".
Nemački stav bi možda mogao da bude ublažen ukoliko bi nastavak pregovora u Briselu tekao onako kako Berlin to želi. No, ako do toga i dođe, kancelarka Merkel ja najavila u decembru da će se razvoj u zemljama kandidatima pratiti ubuduće mnogo obazrivije nego do sada.
"Jer, nešto se promenilo: kada je reč o privredi i konkurentskoj sposobnosti, danas obraćamo više pažnje nego ranije. Tako i kada je reč o zemljama kandidatima proveravamo mnogo brižljivije nego pre da li zaista zadovoljavaju zahteve vezane za pristupne pregovore. To je nužno da bismo zaista očuvali naše vrednosti i standarde u Evropi", rekla je kancelarka Merkel u parlamentu.
Istovremeno nemačka vlada, kako je u decembru povodom otpočinjanja zakonske procedure za ratifikaciju ugovora Hrvatske i EU, rekao zamenik ministra inostranih poslova Mihael Link (Michael), ostaje pri obećanjima datim na skupu EU na vrhu u Solunu 2003. "Vlada ostaje pri obećanju iz Soluna da te zemlje (zapadnog Balkana) treba da postanu sastavnu deo ujedinjene Evrope, ukoliko odgovore političkoj odgovornosti koju imaju, donesu odluke o nužnim reformama i njih sprovedu", rekao je Link.
"Perspektiva ulaska u EU delovala je i deluje još uvek kao katalizator za reforme u zemljama jugoistočne Evrope", dodao je zamenik šefa nemačke diplomatije.
Stavovi
Rezultati dijaloga Beograd-Priština i posebno predstojeća runda od ogromnog su značaja za odnose Kosova i Srbije sa EU, stavili su do znanja 19. februara u Briselu predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kosovskom premijeru Hašimu Tačiju.
Direktor Fondacije Konrad Adenauer Henri Bone ocenio je 19. februara da bez postizanja dogovora Beograda i Prištine o severu Kosova i paralelnim institucijama, Srbija neće dobiti datum za početak pristupnih pregovora s EU.
"Mislim da bez dogovora o severu Kosova i paralelnim institucijama neće biti datuma za početak pregovora", izjavio je Bone agenciji Beta dodajući da je Nemačka fleskibilna po pitanju kakvo će rešenje dve strane naći.
Zaposleni u institucijama Srbije na severu Kosova 19. februara su polučasovnim prekidom rada, koji je počeo tačno u podne, želeli da pokažu da njihove institucije nisu paralelne već legalne i jedine postojeće u tom delu Kosova.
Direktor Zdravstvenog centra Milan Jakovljević je novinarima rekao da "zdravstveni radnici hoće da ostanu deo institucija države Srbije, a ne deo institucija neke srpske zajednice".
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
